Снимци објављени из унутрашњости Израела приказују ударе више балистичких ракета које је Иран лансирао на циљеве у јужном граду Димони, у близини најосетљивијег нуклеарног објекта у земљи, Центра за нуклеарна истраживања у Негеву.
Иако Израел не користи нуклеарну енергију за производњу струје, овај комплекс производи значајне количине плутонијума за нуклеарни арсенал који се процењује на између 80 и 400 бојевих глава. На снимцима се види да израелски противракетни системи у више наврата не успевају да пресретну иранске балистичке ракете, док израелски извори наводе да је у ударима било више од 100 жртава.
Ирански извори су овај напад представили као одговор на америчко-израелске ударе на иранску нуклеарну инфраструктуру, пре свега на постројење за обогаћивање уранијума у Натанзу.
Удар код Димоне и порука Техерана
И даље није јасно у којој мери су ирански удари утицали на израелски програм нуклеарног оружја. Поједини аналитичари отварају могућност да ракете нису биле усмерене само на сам комплекс, већ и на стамбене зоне у близини у којима живи или ради део особља повезаног са развојем и производњом нуклеарних бојевих глава.
Постоје и процене да је напад имао функцију упозорења, односно да покаже способност Ирана да гађа израелске нуклеарне објекте уколико Израел и Сједињене Државе наставе са даљом ескалацијом. Пошто се комплекс у Димони дуго сматра једном од најбоље брањених локација у Израелу, слаб учинак локалне противваздушне и противракетне одбране представља снажан сигнал о домету иранских удара.
Хиперсоничне способности и пробој одбране
Снимци из Израела и у ранијим случајевима показивали су да иранске балистичке ракете, укључујући и оне које користе хиперсонична клизећа борбена тела, погађају утврђене и добро брањене циљеве. У више наврата такви пројектили успевали су да избегну чак и вишеслојне салве противракетне одбране.
Током борбених дејстава у јуну 2025. године Иран је користио балистичку ракету Fattah са напредним маневарским повратним блоком, а почетком марта прешао је на још виши ниво употребом ракете Fattah-2, првог оперативно употребљеног система са хиперсоничним клизећим борбеним телом. Управо је демонстрација таквих способности, које омогућавају високу прецизност и пробој густе противракетне одбране, подстакла процене да би Центар за нуклеарна истраживања у Негеву могао бити један од приоритетних циљева у неком наредном таласу удара.
Израелска одбрана пред новом претњом
Док је Иран мање напредне ракете користио да исцрпљује израелске залихе пресретача, способност хиперсоничних клизећих борбених тела да у великој мери заобиђу постојеће системе одбране представља сасвим другачију врсту претње.
Потпредседник компаније Rafael Advanced Defence Systems, Јувал Басески, упозорио је још у августу 2025. године да су такви пројектили приморали и индустрију и израелску војску да траже потпуно нов приступ противракетној одбрани. Према његовој оцени, хиперсоничне ракете отварају нову еру у ваздушној одбрани, јер класичан принцип пресретања више не даје резултате против циљева који лете екстремним брзинама и мењају путању.
Према тим проценама, развој ефикасне одбране од таквих претњи могао би да траје више година, што значи да Израел у овом тренутку остаје изложен озбиљном ризику када је реч о најосетљивијим стратешким објектима.
Шта је комплекс у Димони
Израелски реактор у Центру за нуклеарна истраживања у Негеву грађен је од 1957. до 1963. године. Израелски државни извори су у време изградње тврдили да је реч о фабрици текстила, како би сакрили праву намену објекта.
Процењује се да термални реактор има снагу између 24 и 70 мегавата, али се не користи за производњу електричне енергије, већ искључиво за производњу плутонијума. Управо се у овом комплексу из истрошеног горива издваја плутонијум погодан за војну намену. Подземно постројење за прераду кључно је за то да овај центар има улогу објекта повезаног са производњом нуклеарног оружја, а не само истраживачког реактора.
Француска улога у израелском нуклеарном програму
Рани развој израелског нуклеарног арсенала у великој мери ослањао се на француску помоћ. Француска је испоручила пројекат реактора у Димони, заснован на сопственим реакторима за производњу плутонијума у Marcoule, а обезбедила је и тешку воду неопходну за производњу плутонијума, као и техничку подршку.
Формирање нуклеарног арсенала дало је Израелу важну предност у настојању да задржи ескалациону надмоћ над регионалним противницима, укључујући Иран, а раније и Сирију.