Према наводима представника иранског Корпуса исламске револуционарне гарде, Иран је у досадашњим ударима на противничке циљеве употребио тек мањи део свог ракетног потенцијала.
Портпарол Корпуса саопштио је да је од почетка ескалације крајем фебруара искоришћено мање од седам одсто расположивих ракета, док укупан арсенал, према његовим речима, обухвата око 100.000 пројектила различитог домета и намене.
Ова изјава представља директан одговор на тврдње из Вашингтона и Тел Авива да су амерички и израелски удари значајно ослабили иранске ракетне капацитете.
У обраћању јавности, иранске безбедносне структуре нагласиле су да је значајан број ракета употребљених у досадашњим нападима произведен пре више од деценије, док савременији системи, како се тврди, још увек нису у широј мери ангажовани. „Нисмо користили ни већину ракета новије производње, посебно након Дванаестодневног рата. Значајан део нашег арсенала остаје нетакнут“, наводи се у саопштењу.
Оваква порука има и јасну психолошку димензију. Иран настоји да демонстрира да располаже значајним резервама и да његови војни капацитети нису исцрпљени, као и да је у стању да одржи актуелни интензитет сукоба током дужег временског периода, чиме повећава стратешки притисак, пре свега на Вашингтон.
Оно што је извесно јесте да су током досадашњих дејстава ретко коришћени поједини савременији ирански пројектили. Разлози за то: ограничене количине, високи трошкови производње или други фактори, за сада остају нејасни.
Као илустративан пример често се наводи балистичка ракета средњег домета Хорамшахр-4, која је, према доступним изворима, употребљена у веома ограниченом броју случајева.
Док се паралелно води интензиван информативни рат кроз изјаве и процене, борбена дејства на терену се настављају. Израелско ратно ваздухопловство поново је извело ударе на циљеве у Ирану, уз подршку Сједињених Држава, а према иранским изворима погођена је индустријска зона у Техерану.
Истовремено, ирански удари на противничке циљеве не јењавају, док војни аналитичари указују да су губици које су у појединим инцидентима претрпеле америчке и израелске снаге значајни у поређењу са претходним периодима.
У међувремену, Техеран настоји да тренутну ситуацију капитализује и на политичком плану, посебно кроз питање Ормуског мореуза, једног од кључних глобалних поморских праваца за транспорт енергената.
Према наводима иранске агенције Тасним, иранске власти изнеле су више услова под којима би могле пристати на потпуно отварање пловидбе кроз мореуз.
Истовремено, унутар западног савеза уочљиви су знаци опреза. Немачка је јасно ставила до знања да не планира упућивање ратних бродова у Ормуски мореуз.
Немачки министар одбране такође је изразио забринутост због могућности ширег укључивања чланица НАТО-а у регионални сукоб.
За сада је једино Естонија исказала спремност да распореди ратне бродове у региону, уз захтев за прецизнијим дефинисањем циљева америчке стратегије на Блиском истоку.
У Сједињеним Државама све већи број војних стручњака упозорава да би сукоб могао постати знатно сложенији него што се првобитно процењивало.
Према проценама из Вашингтона, досадашње операције против Ирана коштале су амерички буџет око 12 милијарди долара, без назнака да би сукоб могао ускоро бити окончан.
Упркос тим упозорењима, амерички политички врх наставља да истиче успех операције и могућност предузимања даљих војних корака.