Iranska taktika masovne upotrebe dronova protiv zemalja Persijskog zaliva podstakla je pozive za uvođenje jeftinijih regionalnih slojeva protivvazdušne odbrane, kako bi se izbeglo iscrpljivanje skupih presretačkih raketa. Stručnjaci istovremeno upozoravaju na mogućnost dugotrajnog „rata dronova“ na Bliskom istoku.
Podaci koje su objavila ministarstva odbrane više zalivskih država pokazuju da je Iran do 3. marta ispalio više od 540 raketa i izveo preko 1.450 napada bespilotnim letelicama na zemlje regiona. Dronovi čine približno tri četvrtine svih napada.
Iako obrazac napada podseća na taktiku zasićenja viđenu u ratu u Ukrajini — gde se veliki talasi jeftinih dronova-kamikaza kombinuju sa balističkim raketama kako bi se preopteretili sistemi protivvazdušne odbrane — analitičari ukazuju da postoje i značajne razlike u njihovoj ulozi.
„U Ukrajini dronovi tipa Shahed često se koriste kao noćni instrument stalnog uznemiravanja i postepenog uništavanja infrastrukture, dok se u Persijskom zalivu koriste u okviru šire raketne kampanje čiji je cilj da istovremeno razvuče protivvazdušnu odbranu zemalja regiona i njihovih saveznika na više država, baza i urbanih područja“, izjavio je Kristijan Patrik, viši saradnik i vodeći istraživač akademije Rabdan iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Do sada su zemlje Zaliva prijavile visok procenat presretanja raketnih napada, a nešto manji kada je reč o dronovima koji lete na malim visinama. Na primer, podaci koje su 4. marta objavili Ujedinjeni Arapski Emirati pokazuju da je vojska detektovala 941 dron i presrela 876 njih.
Među sistemima koji se koriste za obaranje jeftinih bespilotnih letelica nalaze se američki sistemi Patriot i THAAD, kao i borbeni avioni Rafale, F-15 i Eurofighter.
© Libby WeilerIstraživač Frančesko Šijavi iz švajcarskog instituta za Bliski istok ističe da će jedan od glavnih izazova za region biti izdržljivost sistema odbrane, posebno ako se sukob nastavi.
„Svako presretanje nosi finansijski i logistički trošak, procene pokazuju da za svaki dolar koji Iran potroši na proizvodnju dronova, zemlje Zaliva mogu potrošiti od 20 do 28 dolara na njihovo obaranje. Pojedinačni presretači često koštaju više od milion dolara“, naglasio je Šijavi.
Oba eksperta smatraju da države koje su izložene napadima moraju hitno razviti jeftinije i skalabilne slojeve protivdronske odbrane: elektronsko ratovanje, ometače signala, artiljerijske sisteme kratkog dometa, sisteme bliske zaštite, oružje usmerene energije i bolju koordinaciju zajedničke vazdušne slike.
„Pobediće ona odbrana koja može jeftino da uništi veliki broj ciljeva bez trošenja premijum presretača. Bez jeftinijih slojeva odbrane i bolje integracije sistema, ekonomska logika ide u korist napadača“, ocenio je Patrik.
Istovremeno, iranski ofanzivni arsenal, koji je već oslabljen američkim i izraelskim vazdušnim udarima, takođe se postepeno smanjuje, smatra Federiko Bosari, saradnik analitičkog Centra za političku analizu iz Vašingtona.
Šta treba pratiti u nastavku sukoba
Kako se borbe nastavljaju, stručnjaci izdvajaju tri ključna faktora koja treba pažljivo pratiti: tip napada, izbor ciljeva i efikasnost udarnih sistema.
Prema mišljenju Alexander-a, jedno od glavnih pitanja biće da li će Teheran nastaviti da šalje velike talase dronova ili će ih koristiti u serijama kako bi najpre otkrio radare i pozicije protivvazdušne odbrane, a tek potom lansirao rakete.
Šijavi dodaje da će biti važno pratiti i obrazac napada. Do sada je Iran koristio raspršeni pristup, napadajući više zemalja Zaliva istovremeno kombinacijom različitih sistema, ali postoji mogućnost prelaska na prave napade zasićenja, slične onima viđenim u Ukrajini.
Glavne mete iranskih udara do sada su bile vojne baze i diplomatska predstavništva. Ostaje da se vidi da li će Teheran proširiti listu ciljeva na kritičnu infrastrukturu, kao što su luke, logistički centri ili energetska postrojenja, što bi predstavljalo značajnu eskalaciju.
Sem Bendet, savetnik u analitičkom Centru za pomorsku analizu, kaže da pažljivo prati domet letova iranskih dronova Shahed, kao i raznovrsnost sličnih sistema u iranskom arsenalu.
Takođe će biti važno pratiti da li će se uloga Vašingtona menjati kako se konflikt bude produžavao, s obzirom na to da su sposobnosti presretanja zemalja Zaliva tesno povezane sa američkom tehnologijom.
„Sistemi protivvazdušne odbrane zemalja Zaliva i njihova efikasnost u velikoj meri zavise od američkih radara, sistema ranog upozorenja i operativne koordinacije. Na primer, presretanja iznad Katara oslanjaju se na radarske mreže povezane sa bazom Al Udeid, dok se angažovanja raketa u Kuvajtu odvijaju u vazdušnom prostoru koji dele sa američkim avionima“, dodao je Šijavi.