Сукоб између Сједињених Држава, Израела и Ирана улази у нову, технолошки захтевнију фазу. Иран је, након анализе првих дана операције, најавио промену тактике и употребу супертешких ракета намењених пробијању сложених, слојевитих система противракетне одбране.
Са друге стране, израелски систем „Гвоздена купола”, који годинама важи за један од најпоузданијих штитова од ракетних напада, поново је доведен у питање након што није успео да у потпуности одбије масовни ваздушни удар.
На друштвеним мрежама шире се снимци из Персијског залива који приказују запаљени брод за који се, према прелиминарним извештајима, претпоставља да припада Ирану. Поједини извори наводе да су већ погођена три танкера, што додатно угрожава пловидбу у једном од кључних светских региона за производњу и транспорт нафте. Удари, међутим, нису ограничени само на поморске циљеве, већ се изводе и дубоко унутар иранске територије.
Према извештајима Израелских одбрамбених снага, покренут је нови талас ваздушних напада на више локација у Ирану.
Како Израел и његови савезници појачавају притисак, Иран је прилагодио стратегију одговора. Иако је у последња 24 часа забележен нешто мањи број лансирања балистичких ракета у односу на прве дане ескалације, иранске власти тврде да је ефикасност удара значајно повећана.
Председник иранског парламента Мохамед Багер Галибаф изјавио је да су иранске снаге успеле да идентификују слабости у систему ПВО противника.
„Успели смо да откријемо слабе тачке непријатеља у систему ПВО. Видели сте како је онеспособљен радар великог домета способан да детектује циљеве удаљене 5.000 километара. То је био један од кључних америчких система распоређених у региону”, поручио је Галибаф.
Удари Корпуса исламске револуционарне гарде погодили су и америчке положаје у региону. У Ербилу, на северу Ирака, системи противваздушне одбране стављени су у стање највише приправности у покушају да одбију ваздушни напад. Експлозије су забележене и у Манами, главном граду Бахреина, где се налази база Пете флоте америчке морнарице. Густи облаци дима подигли су се изнад националне рафинерије нафте, а извори наводе да су објекат напали ирански камиказа-дронови.
Земље Персијског залива у међувремену су принуђене да мобилишу сопствене одбрамбене капацитете како би се супротставиле новим ваздушним претњама. Министарство одбране Уједињених Арапских Емирата објавило је снимке пресретања дронова изнад залива. Ипак, посматрачи примећују да се свакодневни живот у највећим туристичким центрима, попут Дубаија, за сада одвија без већих поремећаја.
Упркос томе, напади на територију Ирана настављају се несмањеним интензитетом.
Вашингтон у међувремену не крије сопствену улогу у праћењу операције. Секретар рата, Пит Хегсет, изјавио је да Сједињене Државе пажљиво прате све аспекте напада на Иран користећи напредне обавештајне капацитете.
„Имамо потпуну слику о томе шта се дешава. Наши команданти знају сваки корак. Располажемо напредним обавештајним подацима и тачно знамо ко са ким комуницира и у коју сврху. CENTCOM има потпуну контролу над интеграцијом тих података у борбене планове”, рекао је Хегсет.
Према подацима које је објавио амерички телевизијски канал, позивајући се на изворе у Пентагону, у операцији је ангажовано више од 50.000 америчких војника. Размере разарања на иранској територији већ су огромне: према последњим проценама, оштећено је више од 3.000 различитих објеката широм земље.