У последњих месец дана више пута споменуто је једно месето на балтику које фигурира као будуће место где ће се сукобити Русија и НАТО пакт. У новом стратешком концепту НАТО Сувалки коридор је тренутно најузаврелија тачка за коју су заинтерсовани војни плaнери Североатланске алијансе.
Kрајем јануара 2022. мање од месец дана пре почетка рата у Украјини појавиле су се информације да Пољска заједно са Летонијом и Литванијом планирају да наводно у поптуно затворе границу са Русијом, односно руском ексклавом Калињинград, али и границу са Белорусијом, са чиме би се прекинула веза Русије са руском територијом.
Једина копнена веза између Калињинграда и Белорусије је иначе Сувалки коридор дуг 65 километара који НАТО користи за снабдевање балтичких држава оружјем и бојном опремом.
Име коридора доводи се у везу са истоименим градом на североистоку Пољске уз саму границу са Литванијом. Заправо то је међа четири државе Пољске, Литваније и Белорусије и Русије (енклава Калињинград) на самом ободу Балтичког мора.
Све је почело од изјаве украјинског амбасадора Андрија Дешчица, који је навео да његова земља преговара са Пољским и балтичким државама о затварању граница са Русијом и Белорусијом.
„Ми (украјинска страна) преговарамо са Министарством инфраструктуре Пољске, са владом Пољске како бисмо потпуно затворили границе (између Пољске и Белорусије). Чак и ако одлука не буде донета у ЕУ нивоу“, рекао је тада Дешчица.
Он је рекао и да је Украјина апеловала на Литванију, Летонију и Естонију, „да у исто време ове земље затворе своје границе са Руском Федерацијом и Белорусијом“.
Према његовом мишљењу, ако се балтичке земље одлуче на такав корак, за такве мере неће бити потребна никаква посебна дозвола Европске уније. У овом случају, сваки транспорт из и у Русију преко Летоније, Литваније и Естоније може бити блокиран.
Иначе Литванија и Пољска су дуже време развиле заједнички план одбране коридора Сувалки- стратешког правца. Оно чега се Вилњус прибојава јесте да ће Русија и Белорусија тенковима и војском у заједничкој операцији блокирати овај стратешки комуникациони правац, са чиме ће ова чланица ЕУ и НАТО бити потпуно одсечена од остатка Европе, а тиме и још две државе Летонија и Естонија.
Па, тако су наводно обе земље већ израдиле детаљан план одбране овог коридора. Наиме, формирана би била заједничка пољско-литванска једница, односно борбена група која би имала само један задатак да издржи колико год може док не стигне појачање литванске и естонске армије, као и НАТО борбених група које су стациониране на Балтику.
У плану који наводно постоји утврђена је локација једница где ће бити положаји ако Руси крену тенковима, маневар борбених група, ватрена подршка и ПВО која треба да заустави борбену авијацију и хеликоптерски десант.
Овде, ваља додати да су стратези НАТО пакта више пута изјављивали, да ако Русија одлучи да нападне НАТО и ЕУ чланице рат ће почети на Балтику. То су својевремено потврђивали у децембру 2021. руски војни аналитичари у ток шоу емисији код Владимира Соловјева, што је западним земљама био знак да се Русија неће зауставити на Украјини, него да ће напасти и балтичке државе, али и Пољску и спојити Калињинград.
Управо то би могло да се деси код града Сувалкија. Сам регион Сувалки је земља шума, мочвара и језера. Од Сувалкија на истоку до Алитуса, постоји уски насип кроз мочварну шуму и дуго је био главни путни пут. У Великом рату топографске баријере покрајине Сувалки показале су се претешким за немачку војску. Немци су се суочили са скоро потпуно истим топографским карактеристикама које су отежале касније кретања Руса на запад. Ноћна мора гора од белоруских мочвара.
Оно од чега Запад највише страхује јесте управо спајање енклаве Калињинграда и Белорусије, и стварања бастиона одакле би могли војно да удружене снаге Русије и Белорусије крену на север, југ или запад.
НАТО пакт, као алијанса која ништа не препушта случају проценила је да је управо овај део Пољске најзначајнији и највиталнији за саму алијансу, јер управо када би дошло до рата са Русијом на Балтику, туда би требала да прође војска чланица НАТО до угрожених подручја нападом Русије. Уски копнени коридор између Пољске и Литваније, деоница Сувалки-Каунас, био би кључан за пребацивање снага НАТО-а на Балтик.
Е сад планери НАТО сматрају да на том путу те снаге биле би угрожене од стране руске војске из енклаве Калињинград, као и од снага груписаних у Белорусији. Ту се мисли подједнако на руску и белоруску армију. Наиме, НАТО доживљава белоруску војску као de facto, премда и не de iure као део руских оружаних снага. Управо синхронизовани напад који би кренуо са бока пресекао би Балтик и Пољску и тиме омогућио да руска војска прегази за свега неколико дана Естонију, Летонију и Литванију.
Планери алијансе сматрају овај коридор симбол слабости Запада, односно, то је „ахилова пета“ пољске одбране. То су уочили и Пољаци далеке 2016. јер способност Балтика да се одржи зависи од тога колико ће војска можи да држи отворен овај коридор да кроз њега стигну као помоћ амерички тенкови и војска.Е сад најгора ноћна мора за НАТО су лоше комуникације и инфраструктура, јер проблем је тежина НАТО оклопа. Саобраћајнице, мостови нису способни да издрже носивост тенкова и оклопних возила од 70-75 тона. Мостови преко реке Висле могу да издрже носивост до максимално 50 тона, а то је погодност за руске тенкове чија тежина не прелази 43 тоне.
Пољаци сматрају да у тој зони они и алијанса пре свега САД немају довољно понтонских мостова у случају да дође до рушења мостова, а већинан ије погодна за велике реке у Европи. При томе проблем су и амфибијске способности руксих тенкова и БВП које су много боље него западне. Све ове аномалије представљају главобољу за НАТО.
Флуда коридор
За НАТО коридор Сувлаки фактички има исти значај као и коридор Флуда за време Хладног рата у Немачкој, који је до 1989. био кључни концепт НАТО одбране Европе од инвазије снага Варшавског пакта.
Коридор Флуда јебио заправо најпогодније место где је Совјетски Савез могао да крене у инвазију на Запад и да оклопне и механизоване дивизије Совјетске војске поделе НАТО савезнике на два дела и муњевито изолују Франкфурт, који је центар за НАТО логистику на тлу Европе због својих база и великог војног аеродрома. Зато питање свих питања одбране Немачке било је како сачувати „Флуда коридор“, који је био исто важан као и Коридор Хоф.
Студија коју је направила корпорација РАНД 2016. наводи да би руска војска са тенковима могла да прегази Естонију, Летонију и Литванију за свега три дана. Процена је да би Рига и Талин били заузети за свега 60 сати. Овде би то могло лако да се изведе упадом диверзантских група у камионима који превозе хуманитарну помоћ из Белорусије до угрожене зоне Калињинград. Оно што НАТО боде учи јесте што се линије снабдевања НАТО и Русије које теку до енклаве Калињинград секу управо код Сувлакија.
Јавност на Западу о значају коридора Сувалки заинтересовао је бивши команднат НАТО у Европи генерал Бен Хоџис. Сад је у пензији. Он је о овом коридору говорио први пут децембра 2015. и о његовој опасности да се заузме и да у тој зони како Руси у Калињинграду, тако и Белоруска војска у тој држави имају на растојању од 95 километара у зони тог коридора велике војне полигоне на којима се одвијају војне вежбе Запад и које НАТО, па и овја генерал сматра да су недовољно транспрентне и могу да послуже за пресецање овог коридора.
Пола године касније у ту зону прва је ушла механизована пешадија са оклопним борбеним возилима точкашима типа Страјкер, који су пордефиловали овом зоном. Већ 2017. НАТО је у тој зони разместио 3.200 војника који су фомрирани у четири борбене групе јачине свака од 600 до 1.000 војника. Наравно кључна улога одбране овог коридора поверена је Пољској, али оно од чега се највише страхује јесте брза мобилизација руске војске.
Хипотетички одбрана овог коридора предвиђа синхронизовани удар са мора и ваздуха по Клињинграду, па и по Санкт Петербургу како би се Русији нанели огомни губици и зауставило заузимање ового коридора
РАНД корпорација предвиђа да би за одбрнау овог коридора било потребно седам механизованих бригада, укључујући и три тешке оклопне бригаде, подржане из ваздуха и са мора, као би поразили Руску војску.
Да ли ће то заиста бити релани сценарио нико не може да предвиди иако је Русија давно упозорила првог трамповог министа одбране Џејмс Матиса, који се разишао са њим око Авганистана да уколико дође до рата на Балтику биће спремни да употребе и нуклеарно оружје. О томе је у својој књизи о Трампу писао и чувени новинар Боб Вудворд.
Да ли ће ако плане Украјина, ратни пожар планути и у коридору Сувлаки за сад не може нико да предвиди. Моги аналитичари сматрају да би то онда био Трећи светски рат.