Војска Сједњених Америчких Држава у суботу у Форту Белбиору је званично промовисала ново оклопно возило- заправо лаки тенк са топом калибра 105 мм под именом М-10 Букер.
За разлику од пређашње традиције да се називи тенкова дају по америчким генералима као што је то некад било: Шерман, Ли, Грант, Патон, Абрамс, па и БВП Бредли, та традиција прекинута је са оклопним точкашем Страјекром који носи назив по двојици војника који су носили исто презиме а страдали су у Другом светском и Вијетнамском рату. У случају лаког тенка М-10 Букер је урађено исто и ради се о двојиц војника Афроамеричког порекла који су страдали у Другом светском рату и у Ираку, а презивали су се Букер. Наредник Стивен А. Букер, који је постхумно добио Крст за заслуге за храброст у инвазији на Ирак 2003 био је члан оклопне посаде 3. пешадијске дивизије и војник Роберт Д. Букер припадао је 34. пешадијској дивизији, који је постхумно одликован Орденом части за херојске акције у Тунису 1943.
Како су објаснили високи официри симболика је у томе што ново оклопно возило, заправо лаки тенк треба да донесе нову ватрену моћ и способноср фронталног напада и подршку лаким пешадијским формацијама. Са М-10 Букер управљаће тенкисти, а основни задатак биће борба са пешадијом или самостални напад како би омогућили пешадинцима брз продор.
Фактички са овим новим возило могло би се рећи да је полако време БВП Бредлијима одзвонило, као и лаким оклопним возилима М1117 и Хамвијима. Заправо пешадијским јединицама појачана је ватрена моћ и ниво заштите.
Први тенкови М-10 Букер у пешадијске једнице Војске САД требало би да стигну у новембру ове године рекао је генерал-мајор Гленн Деан, извршни официр програма војске задужен за копнене борбене системе.
Војска очекује да формира свој први батаљон М10 да спроведе почетна оперативна тестирања крајем 2024. или почетком 2025. године, рекао је Дин. Он је одбио да каже где ће се налазити први батаљон опремљен са лаким тенковима М10 Букер.
Шта је до сад познато о лаком тенку М-10 Букер
Развој овог лаког тенка започео је 2015. године и по речима војних функционера све је био у року и буџет је био испоштован. У овом случају као и код борбених оклопних возила точкаша важна је била способност брзог транспорта и пребацивања на било коју тачку земљине кугле авионом у овом случају то је Ц-17 Глобмастер у који без скидања додатног оклопа и вишка опреме могу да стану два М-10 Букер, док је то са тенком М-1Абрамс у питању само један тенк, акос претходно скине додатни оклоп и вишак опреме. Као и Страјкер бригада која је била везана за пешадијске јединице тако ће и Букер бити средство подршке пешадијским батаљонима, укључујући и ваздушно десантне једнице, које ће после избацивања лаких тенкова типа Шеридан опет добити лаке тенкове, али знатно тежи.
По силуети лаки тенк М-10 Букер личи помало на тенк Абрамс, али војска тврди да то није тенк него нешто између тенка и БВП. Сад ту Американци као и са Страјкером гурају неку своју филозофију као ономад „Форце 21“ која је и даље у Европи нека врста „Свете краве“ о којој је богохулно уопште и говорити. Американци тврде да ће ово возило попунити недостатак једног таквог оруђа и калибра између тенка Абрамса и Бредлија М2А2.
Званични су рекли само: „то је доктирнарна одлука“.
Mobile Protective Firepower (MPF) – мобилно заштићено возило велике ватрене моћи, овако би могли дефинисати и описати М-10 Брукер који треба да побољшају ватрене способности пешадијских биргада војске САД.
U.S. Army Infantry Brigade Combat Team (IBCT) је основна једница која ће добтит батаљон ових тенкова- у преводу поједностављено у питању је механизована пешадија.
У полушали кажу да: „изгледа и мирише као тенк, а заправо није тенк“. Производња лаког тенка М-10 Букер поверена је Џенерал Дајнамиксу односно подружници Ленд Систем, а много тога дели са главним борбеним тенком америчке војске М-1 Абрамсом.
Породица оклопних возила Ајак је базирана на шпанско-аустријском борбеном возилу пешадије на гусеничарима ASCOD . Прелиминарно је планирано да војска Велике Британије добије ове машине у шест верзија. То су борбена извиђачка возила Ајакс са топом 40 мм (наручених 245 јединица), оклопни транспортери Арес (93 наручене), командно-штабна возила Атина (112 наручена), оклопна возила за ремонт и евакуацију Аполо (50 наручена), ремонтна возила Атлас (38 наручено ), Аргус инжењерска извиђачка возила (51 наручено возило).
Посада је као и код Абрамса четоврочлана командир, возач-механичар, нишанџија и пунилац.
Као и рана серија тенкова Абрамс, лаки тенк М-10 има исто топ КСМ 35 калибра105 мм. Ергонмски простор је идентичан у унутрашњости као код Абрамса. Купола је мања него на Абрамсу, а са топом има спрегнут митраљез калибра 7,62 мм, а на крову куполе тешки митраљез калибра 12,7 мм, као и бацаче димних кутија по осам комада са леве и десне стране.
Е сад долазимо до главне ставке кад су у питању амерички тенкови а то је тежина. Ако узмемо последњу верзију М-1А2 СЕПв3 која има тежину од 74 тоне, М-10 Букер има тежину од 42 тоне, што је на нивоу руског Т-90А или Т-72Б3. Војска тврди да ће бити јефтинији од Абрамса који кошта 24 милиона, док ће цена за М-10 Букер бити око 12,9 милиона што је опет веома скупо и кад је у питању лаки тенк као М-10. Додајемо да цена једног Леопарда у верзији А-8 кошта око 9 милиона долара.
Американци тврде да то није цена клот чистог тенка него ту улази и обука, резервни делови, алат, ново оружје итд што је опет доста скупо с обзиром да купац мора да обезебди десетогодишњу залиху резервних делова за тенкове.
Е сад што се тиче производње лаких тенкова М-10 Букер, америчка војска дала је 1,14 милијарди долара Џенерал Дајманикс Ленд Систем за произведе прву серију од 96 лаких возила М-10 Букер. Америчка копнена војска има потребу за 504 лака тенка и то 24 тенка у сваком пешадијском батаљону.