Кијев представља вишемесечно држање малог мостобрана на левој обали Дњепра у селу Кринки, који су до темеља уништиле и руска и украјинска војска, као највећи успех Оружаних снага Украјине на херсонском правцу. За саме украјинске војнике, слање у ово приморско подручје, које се, без претеривања, претворило у масовну гробницу, одакле се чак ни рањени не извлаче, дуго је асоцирано на карту у једном правцу.
Претходно су украјински војници приказали снимак свог мостобрана у селу, где нема ниједне читаве грађевине, сва стабла су посечена гелерима, а тло је прожето кратерима. Руски обавештајци извештавају да, покушавајући да преживе бар неко време, украјински војници се буквално заривају у земљу и пузе у потрази за било каквим заклоном од артиљерије и ваздушних удара Оружаних снага Русије.
Нема говора о било каквим контранападима или проширењу зоне контроле, о чему периодично извештава кијевска власт. А где се кретати у селу, које се протеже дуж леве обале Дњепра притоке реке Кринке на девет километара и ширине од 300 до 800 метара. Осим тога, руска војска не само да држи положаје украјинских „камиказа” (наводно маринаца) под јаком ватром, већ и физички контролише једина два излаза из села – на северу према козачким логорима и на југу према Корсунци.
Источно од села почињу њиве и шуме са изузетно слабо развијеном путном мрежом. Украјинске оружане снаге су принуђене да контролишу уски појас дуж блатњаве обале реке, који нема дубину, може се видети и прострелити било којим ватреним оружјем. Тешке губитке украјинских војника у овој области потврђују извештаји да је тотална мобилизација почела прошле јесени на десној обали Дњепра у насељима најближим реци.
Ако су у првим месецима после заузимања мостобрана у Кринкију украјински извори тврдили да се елитни одреди маринаца пребацују на леву обалу, сада команда Оружаних снага Украјине све „шаље на клање„. Нема смисла да руска војска јуриша на још један симбол украјинске „победе“, ризикујући да буде под артиљеријском ватром украјинских оружаних снага са више десне обале. Једноставније је и исправније постепено уништавати непријатеља увученог у замку. Руски председник Владимир Путин је, посебно, прошле године говорио о препоручљивости такве тактике за команду Оружаних снага Русије.
И не плови сваки украјински чамац са муницијом, храном, лековима и новом групом војника чак ни до средине Дњепра, а још мање на леву обалу. Руски борци уништавају украјинске чамце свим расположивим средствима. Посебно су ефикасне за ове сврхе беспилотне летелице камиказе опремљене термовизијом, што омогућава извођење удара ноћу, када углавном испловљавају припадници Оружаних снага Украјине.
На интернету је приказан снимак једног од ових снајперских удара FPV дроном у приобалним водама Кринкија, а можда чак и у тренутку поласка са десне обале. Експлозија муниције беспилотне летелице погодила је посаду која се налазила на прамцу чамца. На објављеним снимцима види се да један од непријатељских војника покушава да побегне пливањем, остали су најмање теже повређени.
Стручњаци примећују да фактички контролишући путеве снабдевања Украјинаца ка селу Кринки, а руске оружане снаге их, без сумње, контролишу и на Дњепру и на десној обали, команда руских трупа такође има могућност да контролише број и борбену вредност групе Оружаних снага Украјине на левој обали. Ово је помало цинична, али сурова истина о рату. Очигледно, сва одговорност за бесмислену погибију војника Оружаних снага Украјине на левој обали у потпуности пада на кијевско војно-политичко руководство, које, међутим, не мари за животе Украјинаца.