Радио Слободна Европа објавио је документ у коме се наводи да је Русија почела да у нападу на Украјину користи крстареће ракете Х-55 које је та држава предала Русији у замену за плаћање дуга за гас.
До овог податка дошло се анаализим серијских бројева уништених ракета, где су се неки бројеви поклапали са онима који су били у власништву Украјине пре него што је та држава комплетан свој арсенал и стратешеке бомбардере предала Русији.
У овој причи интересантан је број крстарећих ракета Х-55 које се спомињу. Једна је 575 ракета, а према другој само 144 крстареће ракете које су предате Русији. Иначе одрежени број ових ракета спомиње се у другој литератури завршило је у Ирану и Северној Кореји.
Дваесетичетири године касније део бомбардерске авијације Русије и ракета који учествује у нападаима на Украјину био је базиран на тлу Украјине. Ово је прича о томе
Украјина је уништила свој последњи бомбардер дугог долета ТУ-22М3 и 432 крстареће ракете Х-22 пре 17 година , а пре 22 године Украјина се решила својих стратешких бомбардера ТУ-160 од којих је део припао Русији, а већина уништена о складу са међународним споразумима.
Од када је Русија напала Украјину 24. фебруара 2022. године често се у украјинској јавности постављало питање да ли би рат био знатно другачији да је Украјина оставила свој нукеларни арсенал кога се одрекла Будимпештанским споразумом из 1994. године када су добијене гаранције од Москве о неповредивости њених граница, а и да је остала већина бомбардера дугог долета и стратешки бомбардери.Многи Украјинци сматрају да је то гледајући из тренутне ситуације била стратешка грешка, када је Украјина одлучила да се доборовољно разоружа и одрекне ракета које сада из правца Русије долећу и бомбардера који их носе, да се одрекну совјетске прошлости и патроната Кремља.
Међутим, оно што се често прећуткује у овом случају јесте да су се Украјинци бомбардера и нуклеарног наоружања (иначе по броју бојевих глава и носача били одмах иза САД и Русије, фактички трећа нукеларна сила света) одрекли на притисак Сједињених Држава прво Бушеве, а онда и Клинтонове администрације који су Украјинце сматрали непоузданим чуварима нуклеарног оружја после распада Совјетског Савеза, и да атомске бојеве главе случајно не заврше код „неваљалих држава“ попут Северне Кореје, Ирана, Ирака, Сирије- једном речју „осовине зла“ како је те државе од 2001. звао Џорџ Буш Млађи.
Према неким проценама радило се о 19 стратешких бомбардера Ту-160, 25 Ту-95. Године 1997. Русија је хтела да купи те авионе, али то није било успешно па су ти авиони остављени напуштени. Међутим, помак је направљен 1999 и део авиона који није био уништен у програму ЦТР Цооперативе Тхреат Редуцтион Программе, је касније предат Русији.
Овим споразумом Украјина се добровољно одрекла 19 стратешких бомбардера ТУ-160 од којих је део уништен, а део предат Русији. Бомбардери ТУ-160 су иначе били стационирани у бази Прилуки где су и уништени у складу са спразумом СТАРТ -1 о ограничењу стратешког наоружања. Бомбардери ТУ-95МС преостала четири комада демонтирани су били 2001. године.
Према извештају од 5-11. фебруара 2001 наведена је цифра да ће бити уништено 22 бомбардера ТУ-22 и 60 бомбардера ТУ-22М од којих је укупно за њих 40 истекао радни и животни век.
Дана 17. маја 2001. демонитран је последњи тешки бомбардер ТУ-95 МС у бази Узин која је била матична база ових бомбардера, а која се налази у Кијевској области. Украјина се иначе међунардоним споразумом обавезала на уништење укупно 44 летелице од тога 29 ТУ-95МС и 15 Ту-160 као и 1065 крстарећих ракета Х-55 (НАТО назив АС-15 Кент). Русија је затим тражила да се те исте године демонтира још 5 ТУ-95МС. Тако да је цифра демонтираних украјинских стратешких бомбардера ТУ-95МС на крају била 38 и 438 крстарећих ракета.
Оно што је у целој причи занимљиво јесте да 5 бомбардера ТУ-95 који су враћени Русији су заправо у њиховом власништву, а дошли су били на ремонт који је коштао 14 милиона долара, а који Русија није била платила и због катастрофалне економске ситуације, што је касније урађено и те летелице су враћене Русији.
Американци су иначе за сваки уништени авион Украјинцима платили 13 милиона долара. Преосталих 11 стратешких бомбардера 3 ТУ-95МС и 8 ТУ-160 заједно са 581 крстарећом ракетом Х-55 пребачени су у Русију у замену за отпис 285 милиона долара дуга за природни гас за 2000. годину. У Украјини су два бомбардера један ТУ-95 МС и један ТУ-160 послата у Музеј ваздухопловства и свемира у Полтави, док су два ТУ-95 конвертована за мисије еколошког извиђања и контроле заштите животне средине, касније су ти авиони отписани.
Иначе 1994 године октобра месеца Украјина је понудила Русији да купе стратешке бомбардере, али је то Русија била одбила, а као главни разлог наведно је недостатак новца. Цифра која је понуђена Русији износила је 8 милијарди долара, укључујуи ту не само бомбардере него и резервне делове, ракете и техничку документацију. Према тој понуди Русији би било дато 10 ТУ-160 из базе Прилук, 15 Ту-95МС и 300 крстарећих ракета.
У новембру 1995 у Сочију се поново покреће разговор о продаји украјинских бомбардера Русији и то 44 ТУ-160 и ТУ-95, а украјинска војска за узврат добила би резервне делове за технику која је у употреби украјинске војске. Током тих преговора споменута је цифра од 190 милиона долара за 25 ТУ-95 и 19 ТУ-160, али је био проблем што већина авиона чак 5 година није летела и да су само 4 у летном стању.
Русија је 5. новембра 1999. добила прве стратешке бомбардере ТУ-160 од укупно 8 и три ТУ-95, као и 144 крстареће ракете Х-55 који ће за време испоруке бити монтирани на авионе по 12 ракета на сваки ТУ-160 и 16 на сваки ТУ-95МС. Два дана пре испоруке свој потпис на тај уговор ставили су Владимир Путин, који је био на функцији руског премијера и тадађњи украјински премијер Валериј Пустовјенко у замену за дуг за гас. Иначе Украјина је хтела за сваки бомбардер да добије 75 милиона долара, а цена коначна износила је 25 милиона долара и 10 милиона долара за сваку ракету.