Изненадни напад 32 дрона УЈ-22 који су носили минобацалке гранате испод трупа и дронив камиказе типа Дабар који припадају ГУР-у изведен је повратни удар на цивилне циљеве широм Москве и подмосковља, а боребно је деловала и ПВО која је још у децембру прошле године размештена како у ширем центру Москве, тако и у Подмосковљу, што се с ове тачке показало оправданом посебно од најаве да ће Украјина добити крстареће ракете „storm shadow“, а онда и од напада дронова који су досезали Подмосковље још у јануарау ове године, а од маја месеца све интензивније.
Приче о томе да Руси поставњају ПВО малог домета по граду у почетку се чинила нестварном, али измишљотина је постала реалност када су велике кранске дизалице почеле на кровове Министартва одбране, Министарства спољних послова Русије, већи тржних центара и кључних зграда почели да постављају контејнере са ПВО системима Панцир С-1.
Све је указивало да се Москва припрема за нешто. Уследила су нагађања, а потписник ових редова је добио информације о томе шта се спрема и зашто се ПВО поставља на кровове зграда.
Два су важбна била фактора:
Москва је после недавних удара стратешких беспилотних летелица совјетске произодње Стриж ТУ-141 на два аеродрома унутар Русије Рјазањ где су смештени бомбардери дугог домета ТУ-22М3 и база Енгељс -2 у Саратовској области схватила да је и Москва на домету ових летелица и да Украјина има капацитет да изведе један такав напад.
У Харковској области тада су биле снимљене лансирне рампе за ове бесиплотне летелице што указује да постоји опција за овакав напад и да га Москва није искључила напротив постаје веома реалан и могућан, јер Украјина је више пута најављивала да има опцију да досегне Москву и да гађа Кремљ иако би то била нова дупла црвена линија.
Као друга опција наводила се и опасност од могуће ескалације рата и повећања улога, односно уласка НАТО пакта директно у сукоб после наоружавања Украјине тешком борбеном техником.
Фокус Москве је Баренцово море, одакле би америчке нападне нуклеарне подморнице могле да лансирају крстареће ракете у случају напада. Осим са подморница, крстареће ракете могли би и да лансирају и стратешки бомбардери попут Б-52 према Москви, за шта би се користили ови ПВО системи за обарање пројектила. Ту тезу потврдило је учестало летење америчких стратешких бомбардера Б-52Х и Б-1Б над Балтиком 200 км од Санкт Петербурга.
Иначе око Москве је распоређен и ракетни штит који штити руску престоницу од напада интерконтиненталних балистичких ракета. Тај штит састављен од радара дугог домета и ракета пресретача кружно је постављен по ободу Подмосковља од линије Солнеченогорск-Серпухов, Сергијев Посад, Клин, Нудољ, Наро-Форминск. од радара Дон 2Н, Дунаи 3М ракетних система А-135Амур и А-235.
Такође постоји и трећа опција за напад и бојазан да ће Велика Британија уступити Украјини крстареће ракете типа Сторм Шедоу који би се користили како је наведено да Украјина уништи руске ракетне системе унутар дубине руске територије који гађају цивилну инфраструктуру. У тој опцији не искључује се и напад на високовредне циљеве унутар Москве.
Средином марта месеца 2023 Русија је наставила да јача ПВО систем у самом граду и у Подмосковљу. Тад је још пет московских округа добило ПВО системе , а та идеја показала се сад оправданом.Већина је од недавно постављена на северу и североистоку Москве у ограђеним боксовима на лединама у близини стамбених зграда. Дроновима из ваздуха ПВО системи смештени су и на експерименталним пољима Академије Тимирјазев и у парку-резервату „Лосињи Остров“ у округу Богородское. Тамо је постављен дивизион ракетног система земља-ваздух С-400.
Трећа локација руске ПВО постављена је и на депонији Саларево.
На истоку града у Измајловском парку и на југоистоку у округу Печатники.
У јануару пет ПВО система ПВО постављено је на крововима зграда Министарства одбране, згради Министарства спољних послова, и у близини аеродрома војног Остафјево и цивилног Газпром Авиа.
Такође ПВО системи ТОР-М2 виђени су и местима где су даче руских функционера.
Већина ПВО система налази се 10-15 км од зидина Кремља. Први системи су поободу града били постављени одмах после прославе Нове године о чему је и аутор овога текста писао крајем јануара 2023. када су размештени системи С-400.
Иначе око Москве је распоређен и ракетни штит који штити руску престоницу од напада интерконтиненталних балистичких ракета. Тај штит састављен од радара дугог домета и ракета пресретача кружно је постављен по ободу Подмосковља од линије Солнеченогорск-Серпухов, Сергијев Посад, Клин, Нудољ, Наро-Форминск. од радара Дон 2Н, Дунаи 3М ракетних система А-135Амур и А-235.