Јеменски Хути напаравили су прави изазов и бацили Тел Авиву због Газе директно рукавицу у лице и послали ни мање ни више балистичку ракету домета 1.500 км и крстареће ракете „Ал Кудс“ (Јерусалим) домета 2.000 км. Прича о дроновима камиказама Шахид и даље није истражена.
Прича је почела да се расплиће када је установљено да је једна крстарећа ракета „Ал Кудс“ је пала у Јордан у пустињу, баш у тренутку када неки не баш са наклоношћу гледају према јорданском краљу Абдулаху Другом као савезнику Америке.
Али, оставимо по страни Абдулаха и позбавимо се са групацијом Ансар Алах која влада северозападом Јемена и која је донедавно после жестоког и крвавог грађанског рата после повлачења Саудијаца и Емираћана закопала ратне секире и поново их откопала када је Хамас кренуо на јуриш из Газе на југ Израела и онда Израел узвратио масовном одмаздом по Гази остављајући иза себе скоро 9.000 убијених цивила.
Онда су Хути као део како их Запад доживљава експоненти Ирана послали крстареће ракете и дронове на југ Израела, прво се мислило да ће гађати вероватно нуекларни реактор Димона у пустињи Негев, а онда амерички разарач који је пловио Црвеним морем захваљујући радаром „Агеис“ открио и оборио три крстареће ракете „Ал Кудс“ и осам дронова камиказа „Шахид 136“. Испоставило се касније што су и сами Израелци тврдили мета је био Елиат туристичка мека Израела на обали Црвеног мора и туристички комплекс хотела у којима се налазе становници насеља уз обод Газе. На сву срећу ракете нису стигле. Једну је оборила касније је саопштено и саудијска ПВО.
После је мета био египатски пограничми град у близини Елиата где се изгледа закуцао дрон камиказа јеменских Хута, али то нико данас са сигурношћу не може да потврди.
А онда прекретница. У уотрак у преподневним сатима портпарол организације јеменских Хута најавио је да ће у наредних неколико сати да се догоди нешто важно и догодило се.
Лансирана је ни мање ни више него интерконтинетална балистичка ракета GADHAR 10.Гхадр је балистичка ракета средњег домета направљена по узору на ирански Шахаб-3. Неке значајне промене на Гхадру су: смањење величине задњих пераја, смањење тежине, мања маса бојеве главе и нови систем навођења. Гхадр има максимални домет од 1.950 км. Реч је о двостепеној ракети при чему први степен користи течно гориво, а други степен на чврсто гориво. Пројектил је тренутно направљен да носи конвенционалну бојеву главу, али може бити наоружан и хемијском или нуклеарном бојевом главом.
Овај нови облик носа омогућава да бојева глава поново уђе у орбиту већом брзином. Такође даје бојевој глави могућност да детонира у ваздуху изнад своје мете.
Гхадр је мобилан, Време за постављање ракете је четвороструко краће од Шахаба Иран је почео да експериментише са двостепеном ракетом 2004. године као почетак развоја Гхадр-1. Први забележени тест био је у новембру 2015. Бојева глава ракете Гхадар има веће брзине поновног уласка што повећава њену способност да прође кроз системе противракетне одбране. Способност бојеве главе да експлодира у ваздух такође угрожава своје мете ЕМП-ом који у неким случајевима може бити разорнији од традиционалне нуклеарне бојеве главе.
Како је саопштено ова ракета је успошено одобрена од стране израелског прво степена антиракетног штита типа „Arrow 3“ које је извршило лансирањ и пресретање на југу Израела изнад Елиата.
Елиат се исто нашао на удару у ноћи с уторка на среду.