Приредио: Данко Боројевић
У фебруару 2015. године, снаге арапске коалиције, састављене од војних контингената и ваздушне подршке из Саудијске Арабије, Уједињених Емирата, Кувајта, Бахреина, Египта, Марока, Јордана и Судана, интервенисале су у грађанском рату у Јемену.
Одбијајући ваздушне нападе, јеменски системи противваздушне одбране оборили су неколико ловаца F-15, F-16 и Tornado ADV, хеликоптере AH-64, Bell 407, UH-60 и беспилотне летелице савезника. До данас, више од 30 различитих авиона је погођено или је оборено изнад Јемена.
Ова је покушај прегледа посвећеног системима противваздушне одбране којима располажу оружане формације јеменског исламистичког покрета Ансар Алах. Да би се боље разумеле борбене способности противваздушне одбране распоређене над територијом коју контролишу Хути.
Тренутно стање на терену није познато, међутим можемо као референцу узети стање РВ и ПВО Јемена уочи интервенције „Арапске коалиције“ из фебруара 2015. године.
ЛОВАЧКА ПЕСНИЦА ЈЕМЕНСКОГ ВАЗДУХОПЛОВСТВА
Према референтним подацима, пре почетка саудијске интервенције јеменско ваздухопловство је имало око 70 борбених авиона америчке, совјетске и руске производње: 30 ловаца МиГ-21бис и F-5Е/F, као и око 20 МиГ-29А/УБ и МиГ-29СМ и отприлике исто толико ловаца-бомбардера Су-22М3.
Највећи део јеменских борбених авиона налазио се у ваздушним базама Аl-Dailami, Hodeidah и Al-Anad. Укупно, Јемен је имао седам аеродрома са тврдом пистом на којима су ловци могли да буду базирани.
МиГ-29 је био од највеће вредности као пресретачи и ловци за надмоћ у ваздуху. Од 2015. године старост већине авиона овог типа није прелазила десет година.
За пресретање ваздушних циљева, МиГ-29 је могао да носи ракете средњег домета Р-27; у блиској ваздушној борби пилоти су се углавном ослањали на ракете Р-73 са инфрацрвеним трагачем. Бројни медији тврде да су уз модернизовани МиГ-29СМ испоручене и нове ракете Р-77 са активним радарским трагачем. Међутим, у руским изворима није било могуће пронаћи званичну потврду за то.
Авиони F-5Е/F, МиГ-21бис и Су-22М3 направљени су крајем 1970-их и средином 1980-их. Главно оружје F-5Е/F и МиГ-21бис за борбу у ваздушном простору биле су ракете са инфрацрвеним трагачима AIM-9L Sidewinder и Р-60МК, које су се могле користити против ваздушних циљева са удаљености од неколико километара.
Уграђени радари на ловцима америчке и совјетске производње имали су ограничене могућности, а гађање ваздушних циљева се углавном вршило командама са земаљских радара.
Ловци-бомбардери Су-22М3, иако су носили блиске ракете Р-60МК, нису имали радар и углавном су пројектовани за извођење ударних задатака.
Током грађанског рата, борбени авиони Јеменског ваздухопловства су више пута коришћени за извођење ваздушних напада на снаге Хута. Авиони МиГ-29 и Су-22М3 такође су деловали прилично ефикасно против јеменске ћелије Ал Каиде.
Пошто су Хути заузели ваздушне базе, борбена ефикасност јеменског ваздухопловства је нагло опала. Већина пилота и техничара није хтела да служи онима против којих су се недавно борили. Главни део борбене летелице стављен је у складиште. Око 15 борбених авиона (углавном F-5E/F и МиГ-29) је сачувано у летном стању.
Упркос чињеници да је борбена ефикасност ловаца јеменског ратног ваздухопловства 2015. године била веома ниска, ударни авиони арапске коалиције подвргли су јеменске ваздушне базе жестоком бомбардовању. Уништавани су били не само борбени авиони, већ и путнички и војни транспортни авиони који су били паркирани. Саудијци су бомбардовали скоро све хангаре и велике зграде на јеменским аеродромима који су били под контролом Хута.
Ипак, неколико авиона погодних за даљу употребу је ипак преостало. Дана 24. септембра 2023. године, на војној паради у Сани поводом девете годишњице Револуције 21. септембра, Хути су заједно са хеликоптерима Ми-17 демонстрирали ловац F-5E у лету.
Према речима стручњака специјализованих за област борбене авијације, ово је сада једини јеменски ловац који може да полети.
ЈЕМЕНСКИ СИСТЕМ ПВО И ВОЈИН ОД 2015. ГОДИНЕ
Јеменска ПВО је 2015. године имала девет одвојених бригада, од којих је једна била радиотехничка и била је задужена за покривање ваздушне ситуације, а осам ПВО бригада је било наоружано системима ПВО С-75М3, С-125М1А, самоходним системом „Куб Квадрат” и „Стрела”-1”, као и противваздушном артиљеријом.
Од 1980. до 1987. године, Јужни и Северни Јемен, који су тада били одвојене државе, добили су 18 ПВО система С-75М3 Волга, као и више од 600 противваздушних ракета В-755 и В-759. Средином 1970-их, четири система ПВО СА-75М Двина и 136 пројектила В-750 испоручени су Јужном Јемену. Али до 2015. године више није било система СА-75М у употреби.
Од 2014. године у Јемену је распоређено 16 система ПВО С-75М3. У складишту се налазило још неколико система овог типа.
Гломазни ПВО системи, који су укључивали ракете на течни погон са радиокомандним једноканалним системом навођења, слабо заштићеним од сметњи, у то време су свакако били застарели, а данас се доживљавају као реткости Хладног рата.
Пошто је покрет Ансар Алах успоставио контролу над значајним делом земље, Хути су на располагању имали седам противваздушних ракетних дивизиона, чији материјал није био у веома добром техничком стању.
Убрзо након почетка војне операције Арапске коалиције, сви ПВО системи С-75М3 су потпуно уништени или повучени из употребе. Заузврат, приликом одбијања ваздушних удара на средства ваздушног напада 2015. године, испаљено је око 40 противваздушних пројектила. Јеменске ваздушно-десантне снаге, које су прешле на страну Хута, навеле су да су ракетним лансирањем оборили два саудијска ловца F-15SA, два емиратска F-16E и један судански бомбардер Су-24М. У ствари, успеси Хута били су много скромнији; успели су да погоде неколико извиђачких и нападних дронова средње класе.
Након што је „коалиција“ положаје система који је иначе мале покретљивости, а јасно видљив из ваздуха, напала касетним бомбама и антирадарски, ракетама, Хути су преостале ракете претворили у ракете Qaher-1, Qaher-2 и Qaher-2M, које су лансиране на циљеве у Саудијској Арабији. Реч је о најмање 60 ракета.
Декларисани домет гађања Qaher-М2 је 300 км. Међутим, на таквој удаљености ће дисперзија пројектила са инерцијским системом управљања бити веома значајна, а могуће је да је ракета опремљена и сателитским навигационим системом.
Недавно су Хути на паради демонстрирали балистичку противбродску ракету Моhit, направљену на бази противракетног одбрамбеног система В-755 или В-759, која се у завршној фази лета наводи индукованом топлотом коју емитује брод.
У јануару 2017. године јеменска војска, која је стала на страну Ансар Алаха, објавила је да је успела да врати у службу један противваздушни ракетни систем С-75М3.
Осамдесетих година прошлог века, три ниско-висинска противваздушна система С-125М1А Печора и 250 пројектила В-601ПД испоручени су у Јужни и Северни Јемен. Пре почетка грађанског рата у употреби су била четири система ПВО С-125М1А.
После распада Совјетског Савеза, јеменске ПВО снаге нису добиле нове ПВО системе, а техничко стање постојећих било је под знаком питања.
Током 2012. године потписан је уговор са украјинском државном компанијом Укроборонсервис за ремонт неколико преосталих система ПВО С-125М1А. Остаје нејасно у којој мери је овај пројекат заиста реализован. Било је извештаја да је Украјина унапредила све јеменске С-125 на ниво сличан руском Печора-2М, али се докази о томе никада нису појавили.
Тренутно у Јемену не постоје оперативни системи С-125М1А , готово сви елементи система ПВО су изгубљени током борбених дејстава.
Јужни Јемен је 1979. године добио две батерије мобилних ПВО система Квадрат (извозна верзија ПВО Куб) и четири батерије ПВО система Стрела-1.
У то време, ПВО систем „Квадрат“, који се добро показао током арапско-израелског рата 1973. године, био је најбољи систем своје класе. Штавише, друге земље у то време нису имале противваздушне самоходне ПВО системе који би се могли поредити са њим.
Истовремено, систем ПВО Стрела-1 на шасији БРДМ-2 није могао да се похвали високом ефикасношћу, а у совјетској ПВО замењен је напреднијим системом ПВО Стрела-10.
По домету гађања, самоходни систем Стрела-1 није премашио лакопреносне ракетне системе, а фотоконтрастна глава за навођење није пружала велику вероватноћу погађања ваздушних циљева.
Судећи по доступним интернет материјалима, почетком средине 2015. године ПВО Квадрат је више пута коришћен у ваздушним нападима, али нема поузданих података о резултатима његовог борбеног деловања.
Системи ПВО Квадрат и Стрела-1 који су пали у руке Хутима сада су највероватније уништени или нефункционишу. Снимци доступни на интернету са јеменским комплексима овог типа на основној шасији датирају из 2018. године.
Такође, у оквиру војно-техничке сарадње са СССР, око 350 преносних система Стрела-2М пребачено је у Јужни Јемен. Са великим степеном поузданости се може рећи да већина ових лакопреносних система совјетске производње сада не може да се користи због недостатка батерија и кварова.
Према непотврђеним извештајима, јединице Ансар Алаха добиле су совјетске системе Игла-1, кинески QW-1M, ирански Misagh-2, па чак и амерички FIM-92 Stinger, али фотографије ових преносних система у рукама Хута нису биле пронађене.
Поред система ПВО, јеменске оружане снаге су имале око 500 самоходних и вучних противавионских топова. Арсенал противавионске артиљерије био је прилично разнолик како по типу тако и по калибру: око 40 ЗСУ-23-4 Шиљка, отприлике исто толико 20 мм M167 Vulcan на шасији БТР-152 и разних теренских возила, око 150 вучених 23 -мм ЗУ-23, 30 двоцевних топова 35 мм ГGDF-002, око 200 топова 57 мм АСУ-57/2 и топова 61-К калибра 37 мм.
Референтне књиге такође указују на присуство око педесет противавионских топова од 100 мм КС-19 и 85 мм КС-12. Али чак и да је то тако, мало је вероватно да се топови од 85 мм и 100 мм могу сматрати ефикасним у савременим условима и, највероватније, коришћени су за дејство по копненим циљевима.
Међутим, противваздушне инсталације малог калибра много чешће су гађале људство и опрему него на противничке авионе, хеликоптере и беспилотне летелице.
Хути су 2015. године имали на располагању више од хиљаду противавионских митраљеза калибра 12,7 мм и 14,5 мм совјетске, америчке и кинеске производње, од којих је значајан део уграђен на различита возила.
У Јемену је 2014. године радило 16 радарских пунктова који су надгледали ваздушни простор, наводили ловце и омогућавало нишањење земаљских система противваздушне одбране, као и подршку цивилним летовима.
У ту сврху су коришћене стационарне станице америчке производње AN/FPS-66 са инструменталним дометом од око 400 км, које раде у дециметарском фреквентном опсегу. Совјетски радари дециметарског домета П-37 (домет детекције великих циљева на великим висинама до 350 км), радари метарског домета П-18 (домет детекције циљева на великим висинама до 250 км), као и дециметарски радари на малим висинама П-19 (домет детекције циља који лети на висини од 6 км – до 160 км). Висиномери ПРВ-13 су радили у тандему са двокоординатним радарима П-37, омогућавајући одређивање координата на удаљености до 310 км.
Током ваздушне операције Decisive Storm, коју су извели авиони арапске коалиције, већина јеменских радара и противваздушних ракетних система била је подвргнута ракетним и бомбардерским нападима, који нису имали приметан утицај на ток борби.
Због своје велике покретљивости и великог броја, лакопреносни ракетни системи, противавионски топови малог калибра и противавионски митраљези су представљали велику претњу за авијацију арапске коалиције. До краја 2015. године уништили су један марокански F-16C, један бахреински F-16C, два саудијска AH-64A и до десетак дронова.