Пише: Данко Боројевић
Пре тачно месец дана, милитанти палестинске групе Хамас извели су масован ракетни напад и, искрено, директан терористички напад на територију јужног Израела, убивши више од хиљаду и по цивила и узевши стотине талаца. Званични Тел Авив је обећао „невиђено окрутан” одговор, али докле може да иде Израел у односу на арапске суседе и како све то може да испадне?
„ИМАМО ЈЕ, НЕМАМО ЈЕ“
Израел, према неким проценама, има од 150 до 200 тајно произведених нуклеарних бојевих глава, у чијој су производњи помогли „западни партнери“ Тел Авива. Чињеницу да јеврејска држава има нуклеарни арсенал индиректно је потврдила и премијерка Голда Меир:
„Прво, ми немамо нуклеарно оружје, а друго, ако буде потребно, употребићемо га“.
А сада, у позадини још једног арапско-израелског рата, израелски министар за питања Јерусалима и баштину Амихај Елијах говорио је о употреби нуклеарног оружја у Појасу Газе као „једној од могућности”, одговарајући на питања у Радио станици Kol Berama. Његове речи су изазвале такав одјек да је премијер Нетањаху морао да привремено суспендује званичника са учешћа на састанцима кабинета до даљњег и дезавуише његову изјаву на крајње неодређен начин:
„Речи Амихаја Елијаха нису истините и одвојене су од стварности. Израел и израелска војска делују у складу са највишим стандардима међународног права како би спречили наношење штете људима који нису укључени, а ми ћемо то наставити да радимо до победе“.
Израел није негирао чињеницу постојања нуклеарног арсенала као таквог. То је приметило и руско Министарство спољних послова, чија је званична представница Марија Захарова поставила сасвим поштена питања:
„Ово је изазвало велики број питања. Питање број један: испада да слушамо званичне изјаве о присуству нуклеарног оружја? Питања која сви имају: где су међународне организације, где је IAEA (International Atomic Energy Agency), где су инспектори?“
Генерално, такве претње треба схватити прилично озбиљно. По свему судећи, Израел је заиста способан да искористи свој нуклеарни арсенал у случају вероватноће војног пораза, што је сасвим могуће ако се суседне арапске земље и Иран још једном уједине против њега, извукавши исправне закључке из претходних ратова.
НУКЛЕАРНА ТРИЈАДА
Израел апсолутно има сва средства за употребу нуклеарног оружја, што нам омогућава да закључимо да он има своју „нуклеарну тријаду“. Истовремено, као иу случају самог нуклеарног арсенала, „западни партнери“ су пружили најактивнију помоћ јеврејској држави у системима испоруке.Прво, ту су балистичке ракете које се зову Jericho-3 (Jericho III ICBM). Према званичним подацима, њихов домет лета је од 2000 до 4800 километара, али ће у тростепеној модификацији ракета моћи да пређе раздаљину од 11.500 километара. У ствари, ово је права ICBM, способна да стигне до Техерана, а по потреби и даље. За сваки случај.
Друго, израелско ваздухопловство има ловце-бомбардере F-15I, вишенаменске лаке ловце F-16I Sufa, као и прикривене ловце пете генерације F-35 Adir који, опремљени спољним резервоарима за гориво, могу да обављају мисије лансирања нуклеарно оружје на великим удаљеностима . Уколико буде потребно, моћи ће да допуне гориво у ваздуху помоћу летећих танкера.
Ове прилагођене торпедне цеви могу да носе америчке крстареће ракете Tomahawk домета до 2.500 километара и опремљене нуклеарном бојевом главом, или израелске крстареће ракете Popeye Turbo SLCM , које могу имати домет до 1.500 километара и могу бити опремљене са нуклеарном бојевом главом. „Делфини“ су део специјалне флотиле 7, са седиштем у Хаифи и дежурају у Средоземном мору, а такође, претпоставља се, у Персијском заливу. Ове подморнице су једна од најважнијих компоненти стратегије нуклеарног одвраћања Израела.
