Jedna od večnih geopolitičkih tema „Evroazijskog balkana“ pored Ukrajine i centralno azijskih država je odnos Jermena i Azerbejdžanaca koji su u septembru i okotobru 2020 vorili krvav i žestoki rat, koji je završio pobedom Azerbejdžana i napuštanjem dela teritorije Nagorno Karabaha. Tinjajući sukobi oki su se pretvarali u okršaje nastavili su se 2021, ali i u 2022. godini.
Историјат сукоба Јермена и Азербејџанаца је знато дужи изапочео је крајем 1980 тих у освит распада Совјетског Савеза око региона Нагорно-Карабаха (НК), или како га Јермени зову Републике Арцах, који је био део Персијског и Римског царства, два халифата Абасидског и Омаједског, Јерменије, Селџучке државе, Илканата, руског царства и Совјетског Савеза. Арцх је био део краљевине Јерменије где је у 16 веку постојало пет јерменских кнежевина које су представљале последњи вид јерменске државности пре коначног пада под туђинску власт.
Трвења и конфликити између Јермена и Азербејџанаца почели су после стварање Совјетског Савеза , где је Арцах односно Нагорно-Карабах који је био насељен већином Јерменима 1923. добио статус аутономне области у саставу Азербејџанске Совјетске Републике , са чиме је био одвојен од матице Јерменије.
Деценије су прошле у миру и сарадњи два народа који су заједнички делили добро и зло совјетске власти, а 1988. уследио је преокрет, када је тамошње локално становништво затражило да је време да се врате под матицу Јерменију.
Уследио је конфликт и сукоб две државе унутар СССР-а. Томе се противила Москва, а не само Баку. Тензије је смиривала Совјетска војска, а експлозија која је довела до крвавог рата на Кавказу догодила се 1991. после стицања независности државе.
Јерменско становништво на Нагорном Карабаху проглашавају самосталност и траже присаједињење Јерменији, што доводи до рата и сукоба две државе, где су Јермени војнички боље опремљени и спремији све до 1993. нанели озбиљни војни пораз Азербејџану.Биланс рата био је 30.000 жртава на обе стране и десетине хиљада расељнеих.
Азербејџанци који су поражени морали су да напусте Нагорбно Карабах и оду у изгнаство у Азербејџан.
Наиме, те 1993. Јермени су окупирали 20 посто територије која се налази уз границу Нагорно-Карабаха, а која, по важећем међународном праву, припада Азербејџану.
Лидери Русије, Јерменије и Азербејџана потписали су 9. новембра 2020. заједничку изјаву о прекиду рата у Карабаху и обавезале се на прекид ватре од 10. новембра по московском времену, да Азербејџан и Јерменија остају на тренутним положајима, да ц́е обе стране разменити ратне заробљенике, као и да се распореди руски мирвони континген од 1.960 војника са лаким наоружањем, 90 оклопних и 380 других возила.
Мировњаци су се распоређивали паралено са повлачењем јерменске војске. Руски контингент треба да остане у Нагорно-Карабаху наредних пет година, а формиран је центар за надгледање поштовања прекида ватре.