ВАЗДУШНИ ОКРШАЈ РУСА И АМЕРИКАНАЦА НА НЕБУ ИЗНАД КОРЕЈСКОГ ПОЛУОСТРВА: Миг 15 против Ф 86 Сејбра

Рат у Кореји почео је 25.јуна 1950. године, а завршио се 27.јула 1953. године. Био је то конфликт у којем суватреној провери били подвргнути млазни ловци прве послератне генерације и њихова тактика вођења борбе у ваздуху.

Након епуних четири месеца од почетка рата 1. новембра 1950 године у ваздушном простору корејског ратишта појавио се први МиГ-15 који је у погледу брзине, покретљивости, способности пењања и других летних и маневарских карактеристика надмашивао америчке Ф-80 и Ф-84.То је представљало озбиљне проблеме за америчке војне планере, јер је МиГ-15 претио да преотме превласт у ваздуху од америчких ловаца. Да би се супротставили претњи коју је представљао нови совјетски млазни ловац 8. новембра 1950. наређено је 4. ловачком пресретачком вингу РВ САД да се са ловцима Ф-86А пребазира у Кореју.

Амерички Ф-86 Сејбр у акцији
Foto: Printscreen Youtube

Прошли пут смо приказали амерички угао приче, а овај пут представљамо совјетску верзију односно руску речено данашњим речником и највећег аса Јевгенија Пепљајева.

Амерички обавештајци су изнесли податак да је Совјетски Савез у Кореји до краја 1951. имао више од 500 авиона МиГ-15 насупрот којима је било само 75 америчких Ф-86 Сабре, те да су Совјети у наставку рата број мигова повећали на 700, а Американци на 170. Међутим, број ловаца који је учествовао у директним сукобима један на један, био је неупоредиво мањи. Студије РВ САД из 1979. показују америчку предност од скоро два према један, вероватно у авионима, који су међусобно борили. Такође износи се податак да су Ф-86 Сејбр извели током рата 87.000 борбених летова, од којих је већина била у акцијама ваздушне подршке, према другим подацима број летова износио је 74, па чак и 68 хиљада од стране ловаца Ф-86.

Супротна, Совјетска страна износила је податак да су совјетски пилоти током раза извели 63.000 борбених летова, а кинески и севернокорејски 22.000.

Било како било сумњали или не у ове горе написане податке најбољи ваздушни АС Корејског рата био је совјетски пилот Николај Стјугин са 20 признатих ваздушних победа од тога 9 над Ф-86. Другорангирани је такође био совјетски пилот и Стјугинов колега Јевгенији Пепљајев са 19 победа.

Неправедно би било неспоменути и америчке пилоте у овом врућем хладноратовском окршају. Прворангирани је био пилот Ф-86 Сабре Џејмс Џабра са 15 ваздушних победа над млазном авијацијом. Од 41 америчког пилота који је заслужио титулу АС-а само један није летео на Ф-86. Иначе, с правом се може рећи да би Американци изгубили ваздушни рат да се на небу нису појавили ловци Ф-86, који је спасао образ Американцима.

Сејброви у нападу на МИГ-15
Foto: Printscreen Youtube

Иначе Пепљајев је понео и титулу једног од најбољих ловаца Хладног рата и био је командант пука совјетских ловаца, који су се у Кореји сукобили са Американцима.

Јевгенији Георгијевич Пепљајев је своју славу пилота стекао управо на млазним ловцима у Корејском рату. Према овјетским изворима та цифра од 19 победа није тачна већ се заправо ради о 23 ваздушне победе, а три мање од њега имао је Николај Сјугин.

Николај Пепљајев рођен је 11. марта 1918. граду Бајдабо у Иркутској области. Завршио је трговачку школу и желео да оде на Омски железнички факултет, али судбина је хтела другачије и он се преселио у Одесу. Пошто је његов брат постао пилот и он је кренуо тим путем и постао члан локалног аеро клуба, после чега је ступио у ваздухопловну школу. Служба га је одвела на Далеки исток. Дипломирао је 1947 виши летачки курс, а већ 1950 прешао је на млазни ловац МиГ-15.

Године 1949. постављен је за комадната 149. ловачког пука , а наредне 1950. пук је послат у Кину да учествује у Корејском рату . 149. заједно са 17. је био најбољи ловачки пук, који су забележили укупно обарање од 108 америчких авиона и губитак 10 својих летелица и 4 смртно страдала пилота. Пепљајев је имао своју прву победу средином маја 1951. кад је оборен први амерички Ф-86, с чиме је отвпрена прва страница у ваздушном окршају Руса и Американаца.

Интересантно је да Пепљајев током читавог рата ниједном није био оборен, али је једна његова летелица морала да буде отписана због деформације трупа и оштећења стајног трапа. Од јуна 1951. Пепљајев и његови пилоти су били први који су почели да лете на верзији МиГ-15 бис, најнвоији модел са снажнијим мотором.

Управо са овом летелицом Пепљајев је у септембру исте године са својом групом учестововао у ваздушном окршају против 8 америчких сејброва од којих су оборена четири у ваздушном окршају. Два авиона је лично оборио Пепљајев. Нови окршај уследио је 6. октобра 1951. принудио је један Ф-86 на принудно слетање на севернокорејску територију. За неколико сати ауто је преузео америчког пилота, а и сам авион је ускоро евакуисан у Совјетски Савез на испитивање. То је било први пут да Својетски Савез зароби један амерички млазни борбени авион неоштећен. Цена трофеја је била толико велика да пепљаеву није била призната, однсоно победа је поништена.

Јевгенији Пепљајев је укупно извршио у Кореји 108 борбених летова, имао је 38 ваздушних борби у којима је остварио 23 победе над противничким авионима ( 1 П-80; 2 Ф-84; 2 Ф-94, 18 Ф-86. Сам Пепљајев је три победе приписао свом пратиоцу Рижкову (хумани гест) и оне нису званично укључене у Пепљајев резултат.

“У дванест сам сигуран. То је тачно 100 посто. Ако навучемо, онда то може бити петанест”, рекао је Пепљајев у разговоу са два руска историчара ваздушног рата у Кореји Јевгенији Тепуркаревим и Леонидом Кирловим.

Као разлоге толиког успеха Пепљајев наводи високе преформансе авиона и способност пилота, који су имали по неколико тренинга дневно . “Креозин” у школи за обуку нисмо штедели, што је богато било правдано у борби. Од великог значаја је чињеница што је командант пука лично надгледао обуку, а и сам је био тежак и захтеван.

Уредбом Врховног совјета СССР-а од 22. априла 1952. због храбрости у извршењу задатка пуковник Пепљајев је одликован орденом “Хероја Совјетског Савеза”.

Иначе Пепљајев је пре ордена “Хероја Совјетског Савеза одликован и “Златном звездом Совјетског Савеза” 22. априла 1952. и враћен је кући. Остало је заблежено да је рекао да он тај орден није заслужио и да је био ту да помогне кинеском и корејском народу, зашто су његови пилоти били и послати и жртововани, што му је било замерено, али и због успеха опроштено.

Пет година после завршетка рата пуковник Пепљајев је завршио генералштабну академију постао је командант 133. ловачке дивизије. После демобилизације живео је у затвореном војном ваздухопловном истраживачком иниституту близу Москве. Умро је 4. јануара 2013. године.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *