ВАЗДУХОПЛОВНЕ СНАГЕ ГВАЈАНЕ

Пише: Данко Боројевић

Велика Британија је 1796. године од Холанђана преузела територију коју данас заузима Гвајана. Гвајана или службено Кооперативна Република Гвајана независност од британске круне стекла је 1966. године, задржавши чланство у Комонвелту. Већ 1970. године у склопу заокрета према социјалистичком уређењу Гвајана је службено проглашена Кооперативном Републиком.

Гвајана је држава у североисточном делу Јужне Америке, површине 214969 км2, на западу граничи са Венецуелом, на југу са Бразилом а на истоку са Суринамом. Скоро 80% земље је под тропском шумом, на обали доминира плодна и обрадива низија, у којој живи 90% становништва. Највиши врх је Рораима са 2835 метара на тромеђи Гвајане, Бразила и Венецуеле. Највеће реке су Есекибо, Деморара, Бербице и Корентуне на граници са Суринамом. Клима је тропска, са великом количином падавина. Са око 835 хиљада становника Гвајана је ретко насељена земља, од тог броја 35% отпада на градско становништво. Службени језик је енглески са индијским дијалектом. Етнички у Гвајани преовладавају две групе и то источноиндијска са 51% и црнци и мелези са 43%, док Европљана има око 2%. Хришћанство је најзаступљеније, затим следи хинду религија а потом ислам (9%).

ИСТОРИЈА ВАЗДУХОПЛОВНЕ КОМПОНЕНТЕ ОДБРАМБЕНИХ СНАГА ГВАЈАНЕ

Ваздухопловна компонента одбрамбених снага формирана је 1968. године, да би 1973. године ваздухопловна компонента преименована у Ваздухопловни корпус, са седиштем на аеродрому Тимехри поред главног града Џорџтауна. Што је јако занимљиво, Ваздухопловни корпус делује са ваздухопловима који имају цивилну регистрацију, иако имају натпис GDF (Guyana Defence Force). Осим тога сви ваздухоплови су карактеристично обојени, те се тако може закључити да је реч о цивилним ваздухопловима иако службују у Ваздухопловном корпусу Гвајане.

Први ваздухоплови које је Ваздухопловни корпус преузео била су три авиона Helio H-295 Super Courier. Они су били у употреби од 1968. до 1971. године. Већ 1971. године овим авионима на смену стиже седам авиона Britten-Norman BN-2A Islander, који су се у служби задржали до 1998. године.

Током 1975. године за потребе Ваздухопловног корпуса набављени су и први хеликоптери Aerospatiale SA-319B Alouette III. Хеликоптери SA-319B задржани су у употреби до 1982. године. Исте године кад су набављени први хеликоптери ваздухопловна компонента је добила и авионе Beechcraft King Air 200 и Cessna U206G Stationair. Оба авиона су набављена у по једном примерку. Авион King Air 200 је повучен из употребе током 1992. године, док је U206G задржан све до 1996. године. Већ следеће 1976. године из САД су набављена три хеликоптера Bell 212 која су се задржала у употреби до 1994. године. Исте године су из САД стигла и четири хеликоптера Bell 206B JetRanger. Током 1979. године набављено је пет авиона Short SC-7 Skyvan 3M.

Нови замах развоју ваздухопловне компоненте догодио се током осамдесетих година XX века. Већ 1982. године за потребе ваздухопловства набавља се један авион Cessna 182J Skylane, који је повучен из употребе 1994. године. Из Бразила је 1984. године набављен авион Embraer EMB-110P Bandeirante, који је повучен из употребе током 1994. године. Исте године из САД је стигао један хеликоптер Bell 412. Током 1985. године из Совјетског Савеза пристижу три хеликоптера Ми-8Т који су се задржали у употреби до 1991. године.

ВАЗДУХОПЛОВНИ КОРПУС ГВАЈАНЕ ДАНАС

Данас ваздухопловна компонента Гвајане има персонал од двеста људи. Примарни задатак ваздухохопловства је пре свега транспорт и одржавање везе, док је секундарни задатак борба против нарко мафије и контрола поморског саубраћаја.

Тренутно ваздухопловство Гвајане користи неколико ваздухоплова. У употреби је остао само један Short SC-7 Skyvan 3M који се користи заједно са једним авионом Harbin Y-12 Turbo Panda, који је из Кине набављен 2002. године. Од хеликоптера користи се један Bell 412 и два хеликоптера Bell 206B, што је ипак јако мало. Из тих разлога 2004. године хеликоптерска компонента ојачана је са два хеликоптера Rotorway Exec 162F.

ЗАКЉУЧАК

Ваздухопловне снаге Кооперативне Републике Гвајане у основи показатељ су званичне политике те државе, која се за одбрану свог суверенитета одлучила за потпуно другачији приступ у односу на Венецуелу, Перу или Еквадор који имају снажна ваздухопловства способна за вођење офанзивног рата. Гвајана се одлучила за развој ваздухопловне компоненте која је пре свега намењена потребама цивилног друштва, тако да то ваздухопловство има јако ограничену војну примену. Можда се разлог таквог приступа развоју ваздухопловства Гвајане може потражити у њеној економској развијености и слабој насељености, што аутоматски доводи до оваквог облика ваздухопловних снага у којима нема места борбеним ваздухопловима.