Данко Боројевић
Операција Уна је био назив војне операције у којој је Хрватска војска са територије Републике Хрватске напала 4 западнокрајишке општине Републике Српске (Нови Град, Костајница, Козарска Дубица, Градишка). Циљ акције је био заузимање Приједора и окупација целе територије источно од пута Градишка – Приједор. Операција је почела 18. септембра 1995. а завршила се већ идућег дана (19. септембра) тешким поразом Хрватске војске.
Због агресије Хрватске на Републику Српску и тешког пораза, у хрватској јавности се веома мало зна о овој неуспешној операцији.
Ричард Холбрук је Туђману још 14. септембра предлагао да хрватске снаге нападну РС из правца Баније и Поуња, форсирају реку Уну и заузму Нови Град, Козарску Дубицу, Српску Костајницу и Градишку и тако избију пред сам Приједор и пресеку Бања Луку од остатка РС.
У хрватском „Главном стожеру“, сматрали су да постоје реални услови за успешну операцију на потезу од Новог Града до Козарске Дубице и даље према Градишкој. Операција је названа „Уна-95“ и циљ јој је био заузимање целокупне Бањалучке крајине и протеривање српског становништва са тог подручја.
Познато је, да ХВ у операцији „Уна-95“, из неких одређених разлога није употребила борбену авијацију за подршку јединицама. Стога остаје занимљив податак, који су аутори чланка „Кроација ер вор“ (Цроатиа аир wар) Жељко Шегота и Иван Сабљић објавили у ваздухопловном часопису „Ер форс монтли“ (Аир Форцес Монтхлy) у броју 9 за 2004. годину.
Они су у том броју, изнели занимљив податак о хеликоптеру Ми-8МТВ-1 број Х-205 из састава ХРВ. Наиме, „хеликоптер Х-205 чију су посаду чинили сатници (капетани), пилот Твртковић, копилот Станкић и механичар летач Јоже (презиме непознато) је 19. септембра 1995. године, полетео из базе Лучко у спасилачку мисију. Посада хеликоптера летећи на екстремно малој висини, покушала је да евакуише опкољено људство. Током тог лета, хеликоптер је погођен од више гелера гранате испаљене из тенка Т-55. Један број гелера, погодио је пилота Твртковића у лице у груди. Због чега је посада прекинуло задатак и вратила се у базу Лучко“.
Можда овај бизарни догађај не би ни завредио пажњу, да није дошла потврда с друге (српске) стране.Наиме, током тих догађања борбе су биле жестоке, муниција се немилице трошила с обе стране.
Током операције „Уна-95“, ЦВШ ВРС је упутио свој састав као испомоћ у зону одговорности дубичке бригаде. Тако су две тенковске посаде из школског центра, преузеле два тенка Т-55 из састава дубичке бригаде. „Према положајима 4. батаљона дубичке бригаде упућен је један тенк, док је други тенк остао у граду.
Игром судбине тенк који је упућен као испомоћ 4. батаљону, испалио је четири тренутно-фугасне гранате (од укупно 15 тренутно-фугасних граната, колико је имао) према противничким положајима. Тако је приликом испаљивања једне од четири гранате, хеликоптер Ми-8 ушао у нишан тенка. Тенк је испалио гранату, граната је прошла тик поред хеликоптера али се активирала, оштетивши хеликоптер.
Хеликоптер је убрзо затим, напустио зону дејства, не слетевши како би извукао хрватске војнике“.
Остаје нејасно, да ли је посада по наређењу послата да изврши евакуацију опкољених војника или је то урадила самоинцијативно?
НАПОМЕНА: У изради текста кориштена је текст о том догађају, аутора Данка Боројевића и књиге аутора Данка Боројевића, Жељка Убовића и Драгог Ивића Војска Републике Српске 12.мај 1992-31.децембар 2005; и Ваздухопловне снаге бивших република СФРЈ 1992-2015.