Danko Borojević
Veo tajne prekrio je sudbinu prvih bespilotnih letelica tipa “Predator”.
Kako je tehnički slabo opremljena VRS uspela da obori tri, od četiri tada
proizvedene BPL Predator? Koga to interesuje? Zvanično, to se nikad nije dogodilo.
Međutim, fotografije i snimci to demantuju.
Iako je Protivvazdušna odbrana (PVO) Vojske Republike Srpske (VRS) preuzela deo
tehničkih sredstava JNA, ona nikada nije bila na nivou PVO JNA, naprotiv, ona je bila što se tehnike tiče, na dosta niskom nivou, ali po efektima dejstva, za naše uslove na veoma visokom nivou. To možemo pripisati visoko obučenom kadru, od starešina do vojnika, njima se pripisuje efikasnost PVO VRS.
VRS je u svom sastavu od jedinica PVO imala 155. raketnu brigadu PVO koja je bila
zadužena za PVO teritorije, a u okviru brigada kopnene vojske (KoV), svaka brigada je
imala PVO jedinicu koja je bila zadužena za trupnu PVO.
Sistemi raketne PVO bili su organizovani u 155. raketni puk koji je bio naoružan sa
tri diviziona RS S-75M Volhov i jednim divizionom SA-75Mk Dvina (prema drugim
izvorima samo četiri diviziona Volhov). Pored toga PVO je raspolagala i sa određenimbrojem samohodnih RS kratkog dometa 9K35 Strela-10 i 9K31 Strela-1, većim brojem lakoprenosnih raketnih sistema 9K32M Strela-2M, 9K310 Igla-1, kao i većim brojem protivavionskih topova kalibra 20, 30 i 40 mm. Najvredniji sistem PVO u naoružanju VRS bio je RS 2K12M Kub-M . PVO VRS je raspolagala sa tri baterije ovog sistema.
Novom organizacijom V i PVO odlučeno je da 155. raketni puk, preraste u 155. raketnu
brigadu PVO (155. rbr PVO). Komandno mesto brigade se nalazilo u kasarni „Krajiških brigada“ u Zalužanima. Brigada je imala u svom sastavu tri raketna diviziona sa raketama Volhov, jedan divizion sa raketama Dvina, tri baterije sa raketama Kub, raketno-tehnički divizion (rtd), 84. laki artiljerijski raketni puk (84. larp) s raketama kratkog dometa Strela-2M, Igla-1, Strela-1, Strela-10 i protivavionskim topovima kalibra 20, 30 i 40 mm. Zbog nastalih potreba 17. februara 1994. godine formiraće se i 172. srednji samohodni raketni puk PVO (172. ssrp), koji će u svom sastavu objediniti tri samohodne raketne baterije sa raketama Kub (koje će do tog vremena samostalno delovati), a čije komandno mesto (KM) će se nalaziti u Sokocu. PVO VRS teritorije i trupa pripisuje se obaranje sledećih vazduhoplova: tri aviona MiG-21Bis RV Hrvatske, dva helikoptera Mi-8MTV-1 muslimanske ABiH i jedan avion An-26 ABiH, jedan britanski lovac Si Herijer FRS Mk.1, jedan lovac RV SAD F-16C, jedan jurišnik RV Francuske Miraž-2000K-1, tri BPL Predator. Oštećeno je još nekoliko vazduhoplova među kojima jedan francuski mornarički jurišnik Etendard-4, jedan helikopter RV Hrvatske Mi-24V. Za još jedan Mi-24V RV Hrvatske koji je „pao“, razlog navodnog pada nije jasan. U zvaničnim dokumentima navodi se podatak da je pao zbog loma uzgona, dok posada helikoptera tvrdi da su oboreni vatrom sa zemlje.
O PREDATORU
Predator je američka bespilotna letelica (BPL), operativno je koristi CIA i
nekoliko ratnih vazduhoplovstava zapadnih zemalja. U ranim devedesetim godinama
prošlog veka, ova je letelica bila namenjena samo za izviđanje sa gledanjem unapred, u smeru leta, pomoću kamera i drugih senzora, ali su kasnije na nju integrisane dve noseće linije za dve rakete ili za drugo alternativno naoružanje. Zbog smeštaja senzora (očiju) u čeonom delu trupa, motor joj je ugrađen nazad, sa potisnom elisom. Predatorov sistem je prvobitno obeležen kao RQ-1 Predator. gde je „R“ američka vojna oznaka za izviđača, a „Q“ se odnosi na sistem bespilotne letelice. Broj 1 označava prvi u nizu sistema letelica izgrađenih kao bespilotne izviđačke. Sistem u predserijskoj proizvodnji, označen je kao RQ-1A, dok RQ-1B (ne treba mešati sa RQ-1 Predator B, koji je postao RQ-9 Riper) označava serijsku konfiguraciju proizvodnje. To su pojedinačne oznake sistema. Standardne letelice, bile su označene sa RQ-1K u predseriji, i RQ-1L za serijski standard U 2002. godini američko ratno vazduhoplovstvo zvanično je promenila naziv u MQ-1 („M“ označava više uloga), što odražava i napredak primene naoružane letelice.
Prvi let BPL RQ-1 Predator imala je jula 1994. godine. Svoju premijeru imaće
godinu dana kasnije iznad Republike Srpske. RQ-1 Predator je osnovna varijanta, sa
namenom izviđača, kod koje je RQ-1A, iz predserijske proizvodnje. Prvi serijski
proizvodi imaju oznaku RQ-1B. Kasnije partije proizvodnje imaju oznaku, izvedenu od
RQ-1L i RQ-1K. Nakon uvođenja u operativnu upotrebu varijante MQ-1, američko
vazduhoplovstvo počelo je da konvertuje sve dotadašnje letelice RQ-1, na ovaj standard.
Na kraju su sve letelice RQ-1 konvertovane u standard MQ-1, do 2005. godine.
Letelica je operativno i borbeno korišćena u vazdušnom prostoru Jugoslavije (BiH
i Srbija), Avganistana, Pakistana, Jemena, Iraka, Irana, Libije, Somalije i SAD. BPL
Predator može da dejstvuje na cilju udaljenom i do 740 km od mesta poletanja (taktički radijus), može da krstariti iznad željene lokacije u trajanju i do 24 časa i da se vrati u bazu. Ukupno je proizvedeno 360 ovih osnovnih varijanti letelica, od kojih 285 RQ-1 i 75 MQ-1. Proizvedeno je do oktobra 2007. godine, 104 primerka letelica MQ-9, za ostale varijante i za kasnije vreme nema podataka. Predator je projektovan sa lako rastavljivih šest sklopova, koji se jednostavno pakuju u kontejner za transport. Kontejneri, sa sklopovima predatora, transportuju se avionom Lokid C-130 Herkul, na bilo koju lokaciju zemaljske kugle. Na taj način, letelice mogu brzo biti prebazirane na velike udaljenosti, sklopljene i operativne.
Od 2001. godine, MQ-1 Predator, postao je primarna bespilotna letelica, za
ofanzivna dejstva američkog vazduhoplovstva i Centralne obaveštajne agencije, u
Avganistanu i Pakistanu. Zbog borbene koristi, klasifikacija i način borbene
upotrebe ove letelice se drže kao poverljivi podaci. Ostvareni početni borbeni
rezultati, bili su osnova za njen dalji razvoj u efikasnijeg naslednika MQ-9 Ripera,
moćnog borca, u i iz vazdušnog prostora, na nivou efikasnosti aviona sa ljudskom
posadom.
Cilj je da se širom sveta razmeste eskadrile, sa bespilotnim letelicama Predator i
sa odgovarajućim osobljem, u nameni taktičke podrške vojnim operacijama ili drugim
specifičnim zadacima američke vojske i bezbednosnih agencija, a i u civilnim
aktivnostima i službama.
OBARANJE PREDATORA
Predatori su bili raspoređeni u sastav 11, 15. i 17. izviđačkog skvadrona RV SAD, u
bazi Indijan Springs. Prvi prekomorski raspored BPL Predator izvršen je na Balkanu, od jula do novembra 1995. godine, pod nazivom Nomadsko bdenje (eng. Nomad Vigil). Nad našim nebom Amerikanci su premijerno upotrijebili bespilotne letelice RQ1 Predator, jula 1995. godine. Prvobitno, one su trebale da baziraju na hrvatskom ostrvu Krk, ali su mediji u Hrvatskoj uveliko pisali o njihovom baziranju u Hrvatskoj, te su Amerikanci odlučili da se oni dislociraju u Albaniju. U vazduhoplovnoj bazu Gjader u Albaniji su dopremljena ukupno četiri „predatora“, koji su imali zadatak snimanja položaja VRS i ukupne situacije na terenu. Tokom operacije izviđanja položaja VRS, Amerikanci su prvobitno prećutkivali, a kasnije i priznali gubitak dve BPL.
Prvo obaranje RQ-1 dogodio se iznad mesta Krepšić nedaleko od Brčkog 11. avgusta 1995. godine. Obaranje je izvršila PVO baterija 11. dubičke lake pešadijske brigade VRS. Tom prilikom nastale su i ove fotografije koje je uradio obaveštajno-bezbednosni organ brigade, kao dokaz o prvom oborenom „predatoru“. Već 14. avgusta 1995. godine u istoj zoni Amerikanci gube i drugi „predator“. Kao razlog gubitka Amerikanci navode kvar na motoru, zbog čega su ga morali uništiti samolikvidacijom, iako se ne isključuje ni vatreno delovanje PVO sa zemlje.
Treći Predator izgubljen je u blizini Nevesinja 5. septembra 1995. godine. Ovaj put
efikasna je bila PVO baterija 8. hercegovačke motorizovane brigade VRS. Obaranje
„predatora“ je uredno snimljen te postoji i video snimak obaranja „predatora“ kod
Nevesinja.
Postoji konfuzija u podacima o datumima obaranja prva dva „predatora“, ali je to
kasnije korigovano u američkim izveštajima. Dok se prećutkuje obaranje od 5. septembra, iako postoji snimak i materijalni dokaz. Naime, tadašnji direktor Muzej JRV u Beogradu, koga su mlađi poznavaoci zvali čika Voja, krivac je što su se ostaci oborenih „predatora“ iz Krepšića i Nevesinja našli u Muzeju. Delovi tih „predatora“, kao i delovi „predatora“ koje je oborila PVO VJ tokom NATO agresije 1999. godine, poslužili su kao izvor delova za eksponat koji se nalazi izložen u Muzeju. Još uvek se u depou Muzeja mogu videti delovi „predatora“ koji su oboreni 1995. godine, a koje je oborila PVO VRS. Oni čekaju bolja vremena, kako bi ugledali svetlost dana i bili prikazani javnosti.
Tokom NATO Agresije na SRJ 1999. godine, PVO VJ uspela je da obori tri „predatora“, od kojih su Amerikanci takođe priznali gubitak dva. A treći?
Sledi niz fotografija BPL RQ-1A Predator koji je oborila PVO jedinica 11.dubičke lpbr kod Krepšića nedaleko od Brčkog, 11. avgusta 1995. godine, kao i fotografija izloženog „predatora“ u Muzeju JRV kod Beograda.
FOTO GALERIJA
