Потреба за програмом усавршавања тактике употребе ловачких авиона морнарице, постала је јасна још у првој фази америчке интервенције у Вијетнаму. Током тих првих година рата, вероватноћа да ће ракета ваздух-ваздух лансирана са америчког ловца уништити своју мету била је отприлике 10 посто. Осим тога, изненадни напад малог ловца северновијетнамског ваздухопловства типа МиГ-17 са задње полусфере, често је доводио до обарања америчког ловца. Сама операција Гром (Operation Rolling Thunder) америчких здружених ваздухопловних снага, која је трајала од 2. марта 1965. године до 1. новембра 1968. године на крају је резултирала губитком око 1000 америчких борбених авиона. Многи од тих оборених авиона, били су жртве ловаца МиГ-17 и МиГ-21.
У јануару 1969. године, морнарица је донела такозвани „Ault Report“, у којем су наведени разлози губитака америчких ловаца у блиској ваздушној борби. Дејство ловачке авијације Северног Вијетнама (иако је била квантитативно и квалитативно мања), за саме америчке ваздухопловне стручњаке било је изненађење. Амерички ловци су почели да трпе велике губитке, а да нису могли да реше тај проблем. Међутим, проблем је био у великој зависности од електронике, тако да су амерички пилоти изгубили осећај за блиску ваздушну борбу, у којој су пилоти Северног Вијетнама у ловцима МиГ-17 били ненадмашни, у првим годинама сукоба. Још већи проблем за Американце била је појава новог совјетског ловца МиГ-21 у рукама северновијетнамских пилота.
NFWS је у почетку, за обуке користила авионе А-4 и ТА-4 Skyhawk из састава морнарице и посуђене авионе T-38 Talon из састава РВ који су симулирали противничке ловце МиГ-17 и МиГ-21. Такође, школа је користила авионе A-6 Intruder са посадама маринаца и авионима F-106 Delta Dart из састава РВ, кад год су били доступни. Касније су коришћени авиони F-21A Kfir и F-16N Fighting Falcon, док су авиони T-38 Talon замењени авионима F-5E и F-5F Tiger II.
Седамдесете и осамдесете године XX века, довеле су увођење у наоружање морнарице авионе F-14A Tomcat и F/A-18A Hornet. Студенти су летели на авионима F-14 и F/А-18 као примарним борбеним авионима, док су инструктори летели на авионима А-4 и F-5, а некад би летели и на авионима F-16. Истовремено, време трајања обуке је повећана на шест недеља.
Завршетком Хладног рата почетком деведесетих година XX века, наставни план школе је модификован. Време трајања обуке је повећано на девет недеља. Истовремено повучени су из употребе авиони А-4 и F-5, док су у улози противника коришћени авиони F-16 и F/А-18.
Од 1996. године школа је преименована у NSAWC (Naval Strike & Air Warfare Center) са седиштем у NAS Fallon у Флориди. Последња класа на авионима Tomcat, обуку је завршила октобра 2003. године.
За израду текста коришћена је књига у рукопису: Danko Borojević, Dragi Ivić, Željko Ubović F-14 Tomcat, Čuvar američke flote
e, t oje avijacija
a ne nekakvi migovi kante, suhoji raspale limene kofe, ili onaj suhoj sto ga zovu berkut, onaj sa naopaka krila, pa de taj avion moz da leti…!
nemaju rusi pojma da naprave avion
…
nijedan dobar avion rusi nisu napravili
…