На данашњи дан, 6. априла 1941. године, Београд је постао једна од првих мета немачког напада на Краљевину Југославију.
Напад је изведен без објаве рата, као део шире осовинске инвазије, а у историји је остао упамћен и под називом „Операција Казна“. Повод за напад био је мартовски пуч од 27. марта, после кога је у Берлину донета одлука да се Југославија војно сломи и политички казни.
Удар који је паралисао престоницу
Први снажан напад на Београд почео је у раним јутарњим часовима 6. априла, а уследило је више таласа бомбардовања током тог дана и наредних дана. Према подацима са Википедијиног прегледа догађаја, у нападу су учествовале стотине немачких летелица, док је југословенско ваздухопловство за одбрану Београда располагало знатно мањим бројем савремених борбених авиона. Последица није била само велики број жртава, већ и парализа цивилног и војног командног система, разарање инфраструктуре и брзо урушавање способности државе да организује отпор.
У краткотрајном Априлском рату, који је почео управо бомбардовањем Београда, Краљевина Југославија капитулирала је већ 17. априла 1941. године. Тај исход показује колико је удар на престоницу био важан не само као војна акција, већ и као психолошки и политички сигнал да је почео потпуни слом дотадашње државе.
Симбол страдања: Народна библиотека Србије
Међу најтежим последицама шестоаприлског бомбардовања остало је уништење Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу. Зграда је погођена запаљивим бомбама, а пожар је уништио огроман део националног културног наслеђа. У изворима се наводи да је библиотека изгорела до темеља, заједно са стотинама хиљада књига, рукописа и старе грађе, што је овај догађај учинило не само војном, већ и цивилизацијском трагедијом.
Зато се 6. април не памти само као датум бомбардовања једног града, већ и као дан када је у пламену нестао значајан део писаног памћења Србије. Разарање Народне библиотеке остало је један од најпотреснијих симбола Другог светског рата на овим просторима.
Жртве, разарање и сећање
Број жртава бомбардовања и данас се у различитим изворима наводи различито, али је извесно да су страдале хиљаде људи и да је велики део града био разрушен. Поред војних циљева, страдали су и бројни цивилни објекти, а напад је оставио дубок траг у колективном сећању Београда и Србије. И савремени медијски и музејски осврти истичу да је 6. април један од најтежих датума у историји престонице.
Данас, више од осам деценија касније, шестоаприлско бомбардовање остаје опомена колико брзо један град може постати мета историјске освете, али и колико су сећање, култура памћења и историјска истина важни за разумевање сопствене прошлости. Подсећање на 6. април 1941. године зато није само осврт на један ратни злочин и једну војну операцију, већ и на губитак људи, града и културног наслеђа који ни после деценија није у потпуности надокнађен.