RISOVI SA VRBASA: Kratak prikaz borbenih aviona Vazduhoplovstva i PVO Republike Srpske! Od Jastreba do Orla

TV FRONT/Danko Borojević

Osnovni avioni za neposrednu podršku jedinicama VRS i SVK bili su avioni tipa
Jastreb i Orao.

Na aerodromima Mahovljani i Udbina ukupno je baziralo 26 aviona Jastreb. Od tog
broja četiri su bila dvoseda NJ-21 (ev. br. 23509, 23511, 23516, 23518); pet izviđača IJ- 21 (ev. br. 24406, 24407, 24408, 24453, 24458); 17 jurišnika J-21 (ev. br. 24104, 24146, 24148, 24160, 24202, 24204, 24205, 24207, 24209, 24212, 24220, 24252, 24257, 24259, 24261, 24272 i 24275).

Ukupno je sedam jastrebova oboreno: jedan dvosed NJ-21 (23511), četiri jurišnika J-21
(24207, 24220, 24257, 24259) i dva izviđača IJ-21 (24406, 24453).

Tri aviona su zarobljena na aerodromu Udbina od strane HV: jedan izviđač IJ-21
(24407) i jurišnika J-21 (24252 i 24146). Jedan od zarobljenih jurišnika 24146 je
zarobljen sa zadnjim delom od aviona 24275.

Tokom pada Krajine za Mahovljane je preletelo devet jastrebova. Hrvatska vojska je po
dolasku na aerodrom Udbina zatekla tri Jastreba.

Završetak rata na aerodromu Mahovljani dočekalo je 16 aviona Jastreb. Od tog broja:
tri su dvoseda NJ-21 (23509, 23516 i 23518), 11 jednoseda J-21 (24104, 24148, 24160,
24202, 24204, 24205, 24209, 24212, 24261, 24272 i 24275) i dva izviđača IJ-21 (24408 i 24458).

Avioni Jastreb prizemljeni su i konzervirani krajem 2006. godine, nekoliko meseci
posle ukidanja VRS. Avion J-21 Jastreb ev. br. 24160 upotrebljen je kao spomen obeležje poginulim pilotima i pripadnicima V i PVO VRS. Dva aviona se nalaze u stalnoj postavci Muzeja VRS u kasarni Kozara (od njih je jedan 24202).

Avion J-21 Jastreb broj 24275 u kojem je pilot VRS Zlatan Crnalić, “uspeo” da
izbegne obaranje od NATO aviona, februara 1994. godine, još uvek može videti na
aerodromu Mahovljani kod Banjaluke.

Tokom leta 1992. godine samo mali broj aviona Jastreb, koji je leteo na borbene
zadatke imao je odgovarajuću zaštitu. Od osam jastrebova iz sastava 28. lbae samo su tri imala kontejnere podvesnog pasivnog ometačkog sistema POJ (POS POJ). Osim aviona koji su POS dobili u radionicama na aerodromima, kontejneri su ugrađivani i na avione koji su bili na redovnom remontu u Zavodu Most. Neke letelice su modifikovane na terenu.

Jastrebovi iz sastava 28. lbae dobili su po dva kontejnera POS POJ, za po 40 IC
mamaca IC-3 i po osam patrona PA-1. Glomazni kontejneri su postavljani na donjem delu trupa ispod krila. Ubrzo su skoro svi avioni Jastreb iz sastava 28. lbae koji su delovali sa Mahovljana i Udbine dobili POS.

Kad je zvanično 238. lbae premeštana na aerodrom Mahovljani avgusta 1991. godine,
bila je naoružana avionima Orao. Ukupno je kroz 238. lbae, kasnije 27. lbae odnosno 1.
lbae „Risovi sa Vrbasa“ prošlo 24 aviona Orao.

Od tog broja 20 je bilo jednoseda J-22 (25105, 25106, 25108, 25111, 25114, 25115, 25116,
25117, 25119, 25122, 25123, 25124, 25153, 25166, 25169, 25170, 25172, 25173, 25201, 25202)
i četiri dvoseda NJ-22 (25502, 25503, 25504, 25506).

Dok je 238. lbae bila u sastavu RV i PVO JNA od avgusta 1991. godine do aprila 1992.
godine kroz 238. lbae je prošlo 16 aviona J-22 Orao (25105, 25106, 25108, 25111, 25114.
25115, 25116, 25119, 25122, 25123, 25124, 25153, 25169, 25172, 25173, 25201) i četiri
avionaNJ-22 Orao (25502, 25503, 25504 i 25506). Od toga je jedan avion oboren (25123) a tri su zbog udesa otpisana (25502, 25111, 25153).

Od kraja maja 1992. godine kada 238. lbae ušla u sastav VRS, odnosno kad je podeljena
na dve eskadrile (27. lbae i 28. lbae), a orlovi ušli u sastav 27. lbae, na aerodromu
Mahovljani je baziralo 13 aviona Orao. Od tih 13 aviona, jedanaest je bilo jednoseda J-22 (25105, 25106, 25114, 25115, 25119, 25122, 25124, 25169, 25172, 25173) i dva dvoseda NJ-22 (25503, 25504).

Ukupno su tri orla u VRS oborena tokom rata (25105, 25201, 25124).

Dva orla su otpisana zbog udesa (25172, 25503).

Završetak rata je dočekalo osam orlova u sastavu 27. lbae: sedam jednoseda J-22 (25106,
25114, 25115, 25119, 25122, 25169, 25173) i jedan dvosed NJ-22 (25504).
Jedini dvosedi Orao u VRS imaće udes 14. avgusta 1997. godine.
Zbog isteka resursa četiri orla (25106, 25114, 25115, 25122) su 1977. godine preletela
na remont u Zavod Most. Zbog neizvesnosti koliko će remont trajati, umesto tih aviona u Banjaluku su decembra 1997. i maja 1998. godine preletala četiri orla (25202, 25166, 25117, 25170) sa tek nanesenim oznakama VRS. Da bi se izbegli problemi sa međunarodnom kontrolom, koja bi zamenu aviona tretirala kao dolazak novog naoružanja, na novim orlovima, umesto originalnih evidencijskih brojeva postavljene su oznake aviona koji su zbog isteka resursa čekali na remont. Tako je broj 25106 poneo avion 25202, broj 25114 preuzeo je 25166, 25115 poneo je avion 25117 dok je 25122 stavljen na avion 25170.

U vreme kada je zamena izvedena to je bilo strogo čuvana tajna, ali su kasnije internet forumi obelodanili da se u Banjaluci nalaze avioni sa promenjenim identitetom.

Po pristizanju 474. vazduhoplovne baze na Mahovljane i njen ulazak u sastav VRS, 69
raketa AGM-65B Maverik se našlo u naoružanju V i PVO VRS. Od tog broja, samo je šest raketa Maverik utrošeno tokom trajanja rata.

Nedugo posle aeromitinga održanog 2002. godine na Mahovljanima, avioni Orao su
prizemljeni zbog isteka međuremontnog ciklusa. Poslednja tri leta u pilotažnoj zoni, u trajanju od 45 minuta, izvedena su 20. septembra 2002. godine avionom J-22 ev. br. 25114 (stvarni 25166). Orlovi su prizemljeni i konzervirani, a obuka pilota nastavila se samo na jastrebovima.

Danas se na Mahovljanima može videti sedam jurišnih jednosedih aviona J-22 Orao
(25106 (25202), 25114 (25166), 25115 (25117), 25119, 25122 (25170), 25169, 25173).
Za samozaštitu avioni Orao u sastavu VRS imali su podvesne pasivne ometačke
sisteme (POS). Na njih su ugrađene kasete POJR-S (POYR-S) za 40 infracrvenih mamaca IC-1 i dva kontejnera postavljena na bočne strane zadnjeg dela trupa POJR-L (POYR-L) i POJR-D (POYR-D) sa 2×20 IC-1 i 2×8 patrona PA-1.

Gledajući sa današnje distance, može se reći da se avion Orao pokazao kao potentna
borbena mašina baš kad je trebalo. Početak njegovog uvođenja u naoružanje, možda nije pokazivao u šta će se u budućnosti ovaj avion pretvoriti, jer poznato je da mnogi
savremeni borbeni avioni moraju da prebole svoje „dečije bolesti“, ali onda kad je
trebalo avion je radio besprekorno.

Malobrojni sastav pilota V i PVO VRS iz ovih aviona izvlačio je maksimum u
eksploataciji. Tehnički sastav je srpske orlove držao maksimalno ispravnim, koliko je objektivno situacija u datim ratnim uslovima dozvoljavala. Koliko će avion dnevnih borbenih letova izvesti, nije zavisilo od tehnike već isključivo od psihofizičkih sposobnosti pilota. Neretko, dešavalo se da pilot na orlu dnevno izvede i po pet-šest borbenih letova i da se uz to bavi i preobukom pilota koji su došli da lete na orlu.

Neosnovani komentari pojedinih „stručnjaka“ u pojedinim časopisima o kvalitetu
aviona Orao ne mogu se uzeti kao relevanti pokazatelji kvaliteta samog vazduhoplova (Hrvatski vojnik br. 245, lipanj 2009, Domagoj Mičić, Izumiru li jurišnici (III dio)…….. Tijekom nedavnih ratova na području bivše Jugoslavije Orlovi su malo rabljeni jer su se pokazali nepouzdani i kvarovima skloni avioni koji su bili laka meta za protuzračnu obranu, posebice infracrveno samonavođene projektile zemlja-zrak. Umjesto njih znatno češće su rabljeni Galebovi, Super Galebovi i MiG-ovi 21. Navodno su znatno uspješnije djelovali tijekom rata na Kosovu kad su uglavnom rabljeni za obaranje krstarećih projektila. Kako nisu opremljeni radarom za te su se zadaće morali oslanjati na navođenje sa zemlje. O kvaliteti Orla najbolje govori podatak da je rumunjsko ratno zrakoplovstvo sve svoje IAR-e 93 povuklo iz operativne uporabe još u travnju 1998., nakon što su ih bezuspješno pokušali modernizirati izraelskim naoružanjem i avionikom).
Ne treba zaboraviti da je „radni konj“ V i PVO VRS tokom rata upravo bio ovaj
jurišnik. Podatak o 528 borbenih letova koji su izveli avioni ovog tipa tokom
operacije „Koridor-92“, kao i nešto više od 100 borbenih letova kad je slamana
ofanziva HV i ABiH koja je pokrenuta protiv VRS u završnim borbama 1995. godine,
sigurno da demantuje te komentare. Orlovi sa Mahovljana tokom trajanja rata izveli su više od 1000 borbenih letova u zaštiti srpskog naroda.

Malo li je?