RATNA KRILA MOJSIJEVIH SINOVA: “OKTOBARSKI RAT 1973. GODINE”

Piše: Danko Borojević

Žestoka konfrotacija Egipta i Izraela tokom “Rata iscrpljivanja” i otvoreno uplitanje Sovjetskog Saveza, primoralo je SAD da izvrši pritisak na Izrael kako bi ovaj prekinuo uništavajuće napade na Egipat. Naposletku uz veliki pritisak SSSR i SAD, sukobljene strane su potpisale primirje 7. avgusta 1970. godine. Očigledno je bilo da ovaj sukob i nije odgovarao velikim silama.

PRIPREME ZA NOVI SUKOB

Iako je primirje potpisano na intervenciju velikih sila, Egipat je namerno prekršio primirje. U sklopu primirja koje je potpisano 7. avgusta postojala je dogovorena zabrana o svim vojnim aktivnostima u području Kanala. Egipat je svesno prekršio taj dogovor razmeštajući stotinjak PVO baterija bliže Sueckom kanalu. Iako je Izrael uočio egipatske aktivnosti, on nije odgovorio na te provokacije i primirje se održalo. Počev od kraja 1970. godine pa do početka 1973. godine u Sovjetskom Savezu je kroz obuku u letenju  na lovcima MiG-21, prošlo više mladih egipatskih pilota. Pored toga oni su izučavali i taktičku primenu lovačkih aviona u vazdušnim duelima. Obuka je bila teška i zahtevna. Trogodišnji vrhunski trening izvodili su odabrani sovjetski instruktori. Zbog težine same obuke mnogo mladih egipatskih pilota je stradalo. Po nekim podacima više nego u prethodnim sukobima sa izraelskom avijacijom. Međutim, trud i napor mladih egipatskih pilota su urodili plodom, što će naročito biti vidljivo prvih dana Oktobarskog rata.

Tadašnji šef izraelskih operativnih vazduhoplovnih snaga, pukovnik Jakob Agasi (col. Jacob Agassi) i komandant RV Izraela, general-major Moti Hod (maj.-gen. Moti Hod) bili su iznenađeni. Tada je general Hod došao do zaključka, da su izraelske snage nemoćne da na bilo koji način prevaziđu pretnje koje su predstavljale rakete SAM. Pet sedmica kasnije, general Hod je bio jedan od onih koji su pristali da pod nepovoljnim uslovima Izrael potpiše primirje u „Ratu iscrpljivanja“.

Konfuzno stanje u automatizovanom istemu RV Izraela tih godina bilo je takvo, da izveštaji koji bi bili upućeni prema višim instancama nikada ne bi stigli.
Smenom kompletnog vrha u RV, stanje se donekle popravilo, međutim, već je bilo kasno. U oktobru 1973. godine došlo je do rata, u kojem su Arapi u prvoj fazi rata
uspeli da sruše „mit o nepobedivosti Izraela“.

Tako je do prve vazdušne borbe došlo u proleće 1973. godine. Sa egipatskog aerodroma Beni Suef poletela su dva lovca MiG-21 navođeni sa zemlje. Piloti su imali isključivo naređenje da ne ulaze u konflikt sa izraelskom avijacijom. Leteći nisko iznad terena, piloti su se sakrili od vlastitih radara sa zemlje i pratili su poziciju šest izraelskih lovaca F-4E fantom-II. Vođa para egipatskih lovaca pilot Kemal Ahmed Mensuri je doneo odluku da napadne fantome, iako je bio svestan da to znači rat. Dva egipatska lovca su svesno uleteli u pripremljenu izraelsku vazdušnu zasedu, procena je bila da imaju veoma male šanse, ali da šanse ipak postoje, napad je morao biti munjevit i precizan. Iskoristivši pometnju koja je nastala, dva egipatska pilota su se velikom brzinom približavala izraelskim lovcima. Vođa egipatskog para je naredio pratiocu da prebaci na rakete, i da pod punim forsažem krene na neprijatelja. Izraelci sa zakašnjenjem uočavaju egipatske lovce. Ipak pošto su uočili dva neprijateljska lovca na sopstvenim radarima, Izraelci su ih smatrali lakim plenom, poučeni dotadašnjim iskustvom. Ipak, ovaj put to nije bilo tako. Sa daljine od kilometar, lovci MiG-21 lansiraju dve rakete vazduh-vazduh na dva fantoma koji su služili kao mamac. Prva raketa promašuje cilj, dok druga pogađa jedan od fantoma u krilo, te ovaj gubi stabilnost i pada u more. Na dvesta metara od pogođenog fantoma, vođa egipatskog para proleće iznad krhotina pogođenog izraelskog aviona koji se razbija o površinu vode. Zatim izvodi oštar manevar, kojim svoj avion dovodi lice u lice sa četiri izraelska fantoma i razbija njihovu formaciju. Zahvaljujući pre svega dobroj obuci u Sovjetskom Savezu, egipatski piloti uspevaju da sačuvaju svoje lovce od obaranja i izvlače se iz rejona borbe. Izraelski avioni odustaju od gonjenja zbog manjka goriva. Kapetan Kemal Ahmed Mensuri je za ovaj podvig odlikovan. 

U leto 1972. godine predsednik Egipta Sadat (koji je na to mesto zamenio pokojnog predsednika Nasera) zatražio je od sovjetskih savetnika i instruktora  da napuste Egipat, ostavljajući sebi veći manevarski prostor, za dalje poteze u novom ratu koji će uslediti. Pokušaj ministra odbrane Sadeka da spreči rat, tvrdeći da Egipat nije spreman, nije urodio plodom i usledila je njegova smena na mesto ministra. Do proleća 1973. godine u glavnim štabovima egipatske i sirijske vojske razrađen je plan o ograničenom ratu sa Izraelom pod kodnim nazivom operacija „Badr“.

Izveštaj koji su sovjetski instruktori i savetnici  poslali vrhu Sovjetskog Saveza, potvrdio je reči već bivšeg ministra odbrane Egipta Sadeka. Naime, u izveštaju je najviše kritike upućeno arapskom vojnom rukovodstvu, koga su savetnici ocenili nesposobnim za ozbiljniju i brzu ali uspešnu vojnu akciju. Ovaj izveštaj će biti vrlo brzo potvrđen, tokom druge faze rata kada je Izrael preuzeo inicijativu. Sovjetski instruktori su pozitivno ocenili osposobljenost egipatskih pilota, naročito pilota koji su prošli obuku u SSSR.

Nastavak sledi