Trinaesti maj je datum koji se u nekadašnjim državama FNRJ, DFRJ, SFRJ i SRJ sa strahopoštovanjem izgovarao. Naime, tog datuma slavio se Dan bezbednosti, zapravo slavio se praznik kada je na taj dan daleke 1944. godine u Drvaru osnovana OZNA ( u prevodu Odeljenje za zaštitu naroda).
Pogrešno je bilo reći da se taj praznik slavio samo u vreme komunizma, jer se podjedanko u Srbiji slavio i posle raspada SFRJ i tog dana podjednako su ga slavili MUP i Resor državne bezbednosti sve dok nije formirana nova obaveštajna služba Srbije BIA 2002. godine.
Ali vratimo se u daleku prošlost
Tog 13. maja 1944. Vrhovni komandant NOV i POJ i Poverenik za narodnu odbranu Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije Josip Broz Tito doneo je u Drvaru direktivu broj 7 prema kojoj se osniva Odeljenje za zaštitu naroda poznatija pod skraćenicom OZNA.
U okviru direktive broj 7 priložena je bila i organizaciona struktura OZNA-e i time su se stekli uslovi da se formira tajna policija koja bi se bavila suzbijanjem neprijateljskog agenturnog rada i bezbednosnim poslovima na oslobođenoj teritoriji. Osim na teritoriji Jugoslavije OZNA je svoju delatnost usmerila u posleratnom periodu na inostranstvo posebno zemlje gde se sklonila neprijateljska emigracija. OZNA je bila pod neposrednim rukovodstvom Vrhovnog komandanta Josipa Broza Tita.
Odeljenje za zaštitu naroda vodio je Aleksandar Leka Ranković poznatiji pod ilegalnim imenom drug Marko koji je upravljao ovom službom 1946, ali i neformalno kad je promenila ime u UDBA sve do čuvenog Brionskog plenuma 1966, kada je Ranković smenjen zbog navodnog prisluškivanja Josipa Broza. Ranković se zatim povukao iz političkog života u ilegalu u kojoj je ostao sve do svoje iznenadne smrti 1988 godine. Na čelu OZNA-e nalazio se od 1944-1946, kada je postao ministar unutrašnjih poslova FNRJ
Leka Ranković je bio taj koji je 18. maja 1944 potpisao uputstvo o formiranju OZNA-e u Drvaru. Za Rankovićevog koji je bio prvi načelnik OZNA-e, kao zamenik imenovan je Svetislav Ćeća Stefanović. OZNA je imala četiri odseka sa po tri sekcije:
Prvi odsek se bavio obaveštajnim radom na privremeno okupiranim teritorijama. Iz Prvog odseka kasnije je nastala Vojna obaveštajna služba JNA i SID (Služba za informaciju i dokumentaciju Saveznog sekretarijata inostranih poslova, koja je ugašena 2004. godine. Zadatak SID-a bio je da u stranim državama i ustanovama tih država vrbuje saradnike za pridobijanje informacija o neprijateljskom i agenturnom delovanju i ponašanju neprijateljske emigracije.
Drugi odsek bavio se kontraobaveštajnim poslovima na oslobođenim teritorijama protiv neprijatelja naroda, izdajnika i prikrivenih saradnika okupatora iz koje je nastala 1946 godine UDBA (u prevodu Uprava državne bezbednosti) iz koje su nastale Savezna, ali i republičke službe bezbednosti koje su se 1991. godine međusobno zaratile. I ova Druga uprava imala je svoju agenturnu mrežu koja je prikupljala informacije o aktivnostima političkih grupa u NOP-u i van njega, radu neprijateljskih agenata i njihovom likvidiranju kao i sklanjanju kolaboracionista.
Treći odsek OZNA-e radio je na kontraobaveštajnim poslovima za JA iz njega je 1946. nastala Kontraobaveštajna služba JNA poznatija i kao KOS
Četvrti odsek koji je imao sekcije bavio se statistikom i tehnikom za prijem ,predaju i zaštitu prikupljenih podataka.
Januara 1945. formiran je takozvani Peti odsek ili sekcija za otkrivanje i suprostavljanje delovanju stranih obaveštajnih službi.
I Šesti odsek ili sekcija bila je vojna formacija Korpus narodne odbrane Jugoslavije ili kraće KNOJ.
Posle raspada SFRJ sve službe novoformiranih republika su fomrirale sopstvene obaveštajne službe po uzoru na OZNA-u. Neke stvari nisu nikada bile promenjene, kako i tad, tako i danas.OZNA je posebno na zao glas došla na vreme Rezolucije informbiroa 1948, iako se već tad uveliko zvala UDBA kada je počeo politički obračun sa komunistima koji su podržali Staljina i njegov otvoreni sukob protiv TITA. Tada je formiran i zatvor na napuštenom ostrvu na Jadranu Goli otok na koji su slati svi protivnici IB-a.
e