Лични осврт, Пише: Данко Боројевић
Иако су примећени доласци снага ХВ током ноћи у зону Поуња, није се могло лако претпоставити, да ће дан Д, бити управо 18. септембар те 1995. године. Међутим, тај дан био је прекретница за догађаје који ће се одиграти после тог дана.
СИТУАЦИЈА 18. СЕПТЕМБРА КОД ХВ У ЗОНИ ЗП ЗАГРЕБ
Иако је операција на главном правцу дејства ЗП Загреб Двор на Уни-Нови Град, требала започети у 05:00 часова, иста је одгођена због густе магле и немогућности артиљеријске припреме по заданим циљевима. Магла се разведрила, те је операција кренула у 09:00 часова. Артиљеријска подршка трајала је интензивно уз одређене
прекиде до 10:00 часова када је започело пребацивање пешадије преко реке Уне 1,5 км низводно од ушћа реке Жировнице у Уну.
Супротно обавјештајним подацима, припаднике ХВ дочекале су врло јаке противничке снаге с добро утврђеним положајима. Релативно густа магла доминирала је простором до 11:00 часова када се подигла, те су подршку пешадији могли давати тенкови. На
десној обали Уне заузет је мостобран ширине 500×500 метара.
Интензитет борби био је снажан, те су снаге на мостобрану захтевале непрекидну артиљеријску ватру по противнику, како би се смањио његов притисак .
Због деловања тенкова, снаге на мостобрану захтевају пребацивање противоклопних средстава, како би могле одговорити на тенковску ватру. Међутим, пребацивање наоружања као и пребацивање људства преко реке Уне одвијало се отежано због непрекидне пешадијске и артиљеријске ватре по десантном месту искрцавања и по самим чамцима.
Због јаке непријатељске ватре којој су јединице биле изложене, било је много рањених. Истовремено били су све чешћи захтеви за пребацивањем рањеника преко реке, али је то било отежано због непрекидне противничке ватре. По чамцима који су вршили
пребацивање људства, материјалних средстава за борбена дејства и рањеника противник је деловао и противавионским топовима.
Командант ЗП Загреб, генерал Маријан Марековић, ради одржања и проширења мостобрана, увео је на мостобран и делове снага 1. гбр. Јединице на мостобрану, упркос силним напорима, нису успеле заузети нити један доминантни објекат, те су на
достигнутој линији прешле у одбрану. Ваздухопловне снаге ВРС, деловале су по хрватским снагама у подручју Двора на Уни.
На помоћном правцу напада Хрватска Дубица-Козарска (Босанска) Дубица, у 05:00 часова 18. септембра, одржан је састанак са командантима јединица и издати су допунски задаци.
Изабрана десантна места прелаза реке за напад била су: Баћин за батаљонску групу 17. домобранске пуковније, Дубица (узводно 1,7 км од моста на Уни) за потребе тактичке групе 2. гбр и Дубица (низводно од моста за 1 км) за потребе батаљонске групе 17. домобранске пуковније. Од наведена три десантна места прелаза (ДМП), због недостатка чамаца, два су ДМП остварена за потребе преласка реке Уне: за тактичку групу 2. гбр пет чамца (три су била неисправна) и за батаљонску групу 17. домобранске пуковније два лимена чамца. Чамци су добијени на самој реци Уни јер по борбеној формацији нису били поседовани. Неисправност добијених чамаца чинило је додатне проблеме.
У Хрватској Дубици, припадници 1. пешадијског батаљона (пјешачке бојне) били су у припреми за операцију „Уна-95“. Артиљеријска припрема напада отпочела је у 11:20 часова у трајању од 30 минута.
Припадници 1. пешадијске чете (1. пјешачка сатнија), 1. пешадијског батаљона прешли су чамцима реку Уну у Хрватској Дубици 18. септембра. Трајање пребацивања првог таласа и ширење мостобрана знатно је било отежано спорошћу и ограниченом могућношћу довођења нових снага на мостобран, губицима на реци и на самом мостобрану. Позадинска (логистичка) и инжењеријска подршка била је недовољна за прелаз реке и пребацивање теже борбене технике. Када се магла у 11:00 часова
подигла, укључена је тенковска ватрена подршка у подршци снага на мостобрану.
Тактичка група 2. гбр у 11:50 часова врши слање првог таласа с једним чамцем (превози осам људи) и једним полицијским глисером (превози шест људи). Покушао се успоставити мостобран уз јаку размену артиљеријске, тенковске и стрељачке ватре, уз губитке и споро нарастање снага на десној обали Уне. Претпостављена Команда, ради ојачања снага на десној обали Уне, наређује увођење делова 17. домобранске пуковније на мостобран тактичке групе 2. гбр због нарастања снага и заузимања објекта који је могуће одбранити.
По преласку мањих делова снага 17. пуковније (десет људи), артиљеријском ватром на месту прелаза погођен је камион с људством и прекинуто је ојачање снага на мостобрану.
У поподневним часовима, снаге 17. пуковније (јачине чете) извршиле су пребацивање дела снага преко Уне код села Баћин, али због немогућности напредовања, вратиле су се касно после подне на леву обалу Уне. Почетни успех је био остварен, али због малобројног стања пешадије у батаљону, спорог нарастања снага на мостобрану
(због малог броја чамаца) и жестоких противудара противника у бокове хрватских снага (посебно из смера Козарске Дубице), тактичка група 2. гбр прешла је у одбрану. У 17:30 часова извршен је налет и борбено деловање два противничка авиона по снагама 2. гардијске бригаде. Током борбеног деловања, због губитака на мостобрану и
противнапада противника, величина мостобрана до пада мрака свела се на површину 400×100 метара.
Тог дана у ИКМ 2. гбр у Двору на Уни на састанку команданата изнесени су подаци о напредовању снага и губицима јединица: 2. пешадијски батаљон (пјешачка бојна) „Банијска олуја“ имао је четири погинула, десет рањених од чега је један теже рањен, 3.
пешадијски батаљон „Банијска легија“ имао је једног погинулог и пет рањених, док је извиђачка чета 2. гбр имала пет рањених.
Артиљеријско дејство као подршка снагама на мостобрану, наставило се до дубоко у ноћ .
Губици 1. пешадијског батаљона „Црне Мамбе“, били су тог дана доста поражавајући. Јединица је дејствовала према Козарској Дубици и имала је у том тренутку 11 погинулих.
Падом мрака, на ИКМ интензивно се издају задаци за припрему наставка борбених дејстава за наредни дан. Противник је током ноћи довлачио нове снаге и појачавао своју одбрану.
СИТУАЦИЈА 18. СЕПТЕМБРА КОД ВРС У НОВОМ ГРАДУ
Око 07:00 часова 18. септембра 1995. године заменик команданта 3. батаљона 1. прњаворске лпбр обавестио је претпостављену команду, да је у рејон Туњица упала диверзантска група, и да батаљон има погинулих и рањених. Тамна ноћ и изузетно јака магла омогућила је противнику да пређе реку Уну и упадне у прве ровове, борба је почела. Одбрана 3. батаљон је добро организована, а из 2.батаљона је одмах упућена резерва као појачање у рејон Туњица.
Тежиште артиљеријског дејства ХВ било је градско подручје Новог Града и околних насеља.
Истовремено снаге 5. К АБиХ почеле су општи напад на правцу Босанска Отока-Нови Град и Босанска Крупа-село Арапуша-село Дубовик-село Будимлић Јапра. Циљ ових дејстава био је, да се у садејству са снагама ХВ, на правцима напада потисну снаге ВРС
заједно са локалним становништвом и што пре избије у долину Јапре и заузме Нови Град.
Хрватска артиљерија дејствује по Новом Граду и Туњицама, све до фабрике „Лигношпер“, дејствујући и по дубини. Користе испробану технику „спржена земља“. Из бивше базе УНПРОФОР (УНКРО) у Двору на Уни, хрватске снаге дејствују по положајима 1. прњаворске лпбр. „Бригада узврћа ватру из расположивих оруђа. Из топа 100 мм Т-12 дејствује се по ХВ у бившој бази УНПРОФОР, као и минобацачима 120мм, дејствује се и из хаубица 122мм, 105мм, ПРАГА, троцеваца. Ватра се узвраћа по противнику, Двор гори. Овакав артиљеријски двобој до тада још није био виђен, и даље противник дејствује по Новом Граду, Туњицама, Кули, али и по дубини тражи циљеве“.
Око 09:40 часова снаге ХВ, јачине пешадијског батаљона отпочеле су чамцима форсирање реке Уне на правцу Двор на Уни-насеље Туњице (рејон Лонџа) и до 10:00 часова избијају на путну комуникацију Нови Град-село Добрљин-Костајница. ХВ заузима део насеља Туњице, коту Мешиновац и потискује делове 3. батаљона 1. прњаворске лпбр, на линију брдо Кула (тт 262)-заселак Вакуле-фабрика „Лигношпер“.
На правцу напада према Новом Граду ангажоване су снаге 1. гбр и 2. гбр ХВ. Нападачке снаге убрзо по форсирању Уне, у садејству са извиђачко-диверзантским јединицама, које су биле убачена на тај простор током ноћи, дејствују по цивилном становништву у насељима на путној комуникацији Нови Град-село Добрљин, као и у насељима Лонџа и Туњица, те запоседају стамбене и друге цивилне објекте, претварајући их у борбене објекте.
На тај начин противник је створио услове за довлачење нових снага према Уни и наставак борбених дејстава на оствареним мостобранима. Истовремено са пребацивањем нових снага на мостобран, појачана су артиљеријска дејства на Нови Град и насељена места у околини.
У овој фази операције циљ ХВ је био да се спречи блокирање снага на мостобрану од стране јединица ВРС, и да се створи паника код цивилног становништва како би оно напуштало насељена места и кренуло ка Приједору. Овај циљ је делимично остварен, те је један део цивилног становништва, услед дејства артиљерије и појачане пешадијске борбе, напустио своје домове и кретао се у захвату локалних путева који воде ка Приједору.
Посебно су била изложена артиљеријским дејствима ХВ насеља Равнице, Пољавнице, Доње и Горње Водичево, Велика и Мала Жуљевица, Добрљин, Сводна и Витасовци, као и комуникације које су водиле ка тим местима. У тим дејствима погинуо је и рањен већи број цивила, а стамбени и привредни објекти претрпели су велика
разарања и оштећења.
Јединице ОГ-10 ВРС су од јутарњих часова прихватиле борбу. Уз организовани систем ватре, снажно су одговориле на напад.
У Туњицама противник је успео да успостави мостобран. Снаге 1. прњаворске лпбр, извршиле су притисак на мостобран, те су јединице ХВ онемогућене да даље напредују. Упадом у систем везе и директним слушањем разговора између снага ХВ, омогућено је навођење артиљерије ВРС на циљеве противника. Захваљујући
томе, искрцане снаге трпеле су велике губитке, али од почетног циља нису одустајале. Настојале су обезбедити мостобран. Из ОГ- 10 у Команду 1. прњаворске лпбр долазе потпуковник Пеулић и мајор Брдар. Тражи се само артиљеријска муниција, да се хитно достави. Борци ВРС били су сигурни у своје могућности.
Обе бригаде које су биле у одбрани Новог Града, шаљу редовно извештаје према ОГ-10 о стању и активностима у зони борбених дејстава.
На основу добијених извешаја о стању у зони одговорности (з/о) 1. новоградске пбр и зони одговорности 1. прњаворске лпбр, командант ОГ-10 у 11:30 часова је наредио командантима ових бригада да ангажују бригадне резерве и упуте их према мостобрану.
Команданту 1. новоградске пбр наређено је да бригадну резерву упути према мостобрану и затвори правац према брду Кули и железничкој станици у Новом Граду, те на тај начин спречи ширење мостобрана према Новом Граду и реци Сави.
Истовремено, командант 1. прњаворске лпбр добио је наређење да своју резерву упути у правцу мостобрана с циљем да затвори правце према селу Пољавнице и селу Бојишта.
Извршавајући наређења, уз пуну иницијативу команданата и командира као и одлучност бораца, до 12:30 часова јединице ВРС успеле су блокирати снаге ХВ на простору мостобрана, спречавајући њихов даљи продор, поседајући тако положаје на правцу река Сана-брдо Кула-тт 242-заселак Вакуле-фабрика „Лигношпер.
Из магацина у Прњавору, прњаворској бригади стиже преко потребна минобацачка муниција. На брду изнад Туњица, на кључном објекту за одбрану града Мешиновац, у рејону тт 242, непосредне блиске борбе са хрватским снагама води 3. пешадијски
батаљон прњаворске бригаде на челу са помоћником команданта за обавештајно безбедносне послове (ОБП), уз минобацачку подршку. Током тих борби рањен је командир 2. пешадијске чете из састава 2. пешадијског батаљона. Противник је блокиран, и није у стању да помери снаге прњаворске бригаде ни корака назад. Борбе се преносе у ноћ.
Наставак следи
За израду текста коришћена је следећа литература:
Данко Боројевић, Драги Ивић, Војска Републике Српске, 12. мај 1992. године-31. децембар 2005. године, СРВЧ, Београд, 2014,
Магазин Видовдан, Данко Боројевић, Драги Ивић, Отровни ујед шејтанових мамби, 31. јул 2011,
Данко Боројевић, Уна-95, одбрана Републике Српске 1995. године, ауторско издање, Београд, 2023.
General Janko Bobetko, Sve moje bitke, treće izdanje, vlastita naklada, Zagreb, 1996,
Милан Х. Гулић, Последњи дани Крајине – Република Српска Крајина између Бљеска и Олује, Институт за савремену историју, Београд, Војнодело 2/2007,
Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990-1995,
Holbrook, Richard, Završiti rat, Sarajevo 1998,
Душан Кукобат, Бојан Димитријевић, 2. крајишки корпус Војске Републике Српске, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Бања Лука, 2019.
Драгослав Илић, Марко Јанковић, Милена Михаљевић, Борис Радаковић, Предраг Лозо, Мирко Цвијановић, Неђо Малешевић, Душан Павловић и Јовица Рудић, Република Српска у Одбрамбено-отаџбинском рату, историјски преглед, друго измењено издање, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Бања Лука, 2018,
Davor Marijan (Hrvatski institut za povijest, Zagreb UDK 355.42 (497.5-3 Bjelovar) Izvorni znanstveni rad Primljeno: 31. 1. 2008.), Zborno područje Bjelovar u operaciji Una, scrinia slavonica 8 (2008),
Udruga ratnih veterana 2. gardijske brigade, 2. grb Gromovi u akciji „Una-95“, Ponedjeljak, rujan 19th, 2016,
Марко Јанковић, Дубички 20. вијек, Ризница духовног блага, Бања Лука,
2018,