ОПЕРАЦИЈА БЉЕСАК: “ВАЗДУХОПЛОВНА ДЕЈСТВА”

Пише: Данко Боројевић

Хрватске снаге 1. маја 1995. године започињу операцију „Бљесак“ – напад на српску енклаву Западна Славонија. Операција започиње у 05:21 часова изненадним нападом хрватских снага.

За саму операцију било је спремно 13 борбених авиона МиГ-21бис из састава РВ Хрватске лоцираних на аеродрому Плесо, те одређен број хеликоптера Ми-8МТВ и Ми-24В. Упркос чињеници да је сама операција почела у раним часовима 1. маја 1995. године, РВ Хрватске, тачније борбени авиони МиГ-21бис своје учешће узели су тек у касним послеподневним часовима.

ПРВИ ДАН ДЕЈСТВА

Удари хрватског ваздухопловства стриктно су извршени на циљеве у Западној Славонији, дакле не у Републици Српској, али су авиони вршили окретање над градом Градишка (бивша Босанска Градишка), самим тим повређујући ваздушни простор Републике Српске.

У првом удару који је извршен по команди 18. корпуса СВК, која је била смештена у згради бившег казнено-поправног дома (КП дома) у Старој Градишкој, хрватски авиони су дошли из дубине Републике Српске, тачније из правца села Ламинци. Први удар у 17:15 часова извршила је пара наоружана са осам бомби ОФАБ-250 (сваки авион по четири бомбе). Бачене су четири бомбе на команду корпуса, а четири бомбе је други авион вратио јер пилот није укључио потребни прекидач (не зна се да ли је вођа или пратилац).

Други удар догодио се у 18:00 часова, а извела га је пара наоружана са шест невођених ракета (НРЗ) С-24Б (4 х С-24Б и 2 х С-24Б) на положаје СВК код села Богићевци. После 40 минута изведен је и трећи удар по циљевима у Богићевцима, овај пут са осам бомби ОФАБ-250. Нема података о ефектима ових напада, нити о жртвама истих. Прва пара је погодила кулу у КП дому, испод које се налазио магацин са опремом и материјално-техничким средствима (МТС) 18. Корпуса СВК.

Нападачима се могло супротставити цевним системима противваздушне одбране (ПВО) којима је располагао 18. корпус СВК и то: 4-6 БОВ-3 калибра 20/3 мм, од којих су неки 1. маја дејствовали са канала Струг, нешто противавионских топова 20/3мм М-55 чији тачан број није утврђен и евентуално једна Стрела-1М за коју сведоци немају тачну информацију.

У магацину 18. корпуса СВК било је 30 система Стрела-2М, али са свега осам обучених људи, који су прошли обуку у Книну, а били су ангажовани као магационери у Корпусу.

С друге стране реке Саве у Републици Српској (РС) налазио се један број старих противавионских топова (ПАТ), по наводима сведока осам ПАТ америчке производње М-1 40 мм, и неколико ПАТ совјетске производње калибра 37 мм, који су припадали како 18. корпусу СВК тако и 1. градишкој лакој пешадијској бригади ВРС. Топови су били размештени у приградским насељима Брестовчина-Козинци. Поред тога 1. градишка лака пешадијска бригади ВРС располагала је и са шест једноцевних ПАТ М-75 калибра 20 мм размештених око фирме „Левита“, који су штитили велике хладњаче у којима се налазио амонијак. Топови су били подржани са укупно шест система Стрела-2М. Ова јединица је била под директном командом начелника за ПВО 1. градишке лаке пешадијске бригаде ВРС. Такође постојао и део лакопреносних система ПВО Стрела-2М (С-2М) из састава исте бригаде, а део је отишао са јединицом на ратиште око Добоја.

Јужно од Градишке, у Александровцу налазиле су се респектабилне снаге ПВО ВРС, које су браниле аеродром. Ту се налазио ракетни дивизион ПВО са ракетама земља-ваздух (З-В) С-75М Волхов из састава 155. ракетне бригаде ПВО ВРС (155. рбр ПВО ВРС), који се додуше у том периоду ремонтовао односно вршио прелазак са зимског на летњи режим експлоатације. Сам дивизион је бранило више одељења С-2М а аеродром, на којем је базирала авијација ВРС бранили су и топови Бофорс 40Л/70 калибра 40 мм, увезани са радарима типа Жирафа. Такође, у Клашницама се налазио дивизион Волхова. Око саме Бања Луке, још је базирало више јединица из састава 155. рбр ПВО ВРС, од којих је најзначајнија била 1. средња самоходна ракетна батерија (1. ссрб) ПВО наоружана са ракетама Куб-М, на положају Ријекавице.

Иако су били у домету ракетног дивизиона из Клашница, а праћени су одмах по узлетању са радаром С-600 на Козари, на хрватске авионе није дејствовано првог дана операције „Бљесак“. По речима команданта јединице С-600, праћена је и комуникација између пилота и њихове контроле лета, као и ваздухоплова међусобно.

ДРУГИ ДАН ДЕЈСТВА

У раним јутарњим часовима 2. маја 1995. године, извршена су два налета на објекат дејства а то је био мост који је спајао Стару Градишку и Градишку. Први пар авиона МиГ-21бис био је наоружан са осам бомби ОФАБ-250 (2 х 4 х ОФАБ-250), а напад је извршен у 05:50 часова у лошим метео условима (слаба до умерена киша и јако слаба видљивост).

Прва пара коју су сачињавали пилоти Иван Селак – вођа и Ивица Ивандић – пратилац (у хрватској се користи термин вингман), дошла је на малој висини, великом брзином али се сирена за узбуну огласила. Вођа прве паре авиона због лоше видљивости није уочио мост, па је извршио напад на резервни циљ, а то је било командно место 18. корпуса СВК . Чињеница је и да је први пар авиона дејствовао и по болници у Градишкој, на самој обали Саве, и то највероватније вођа у поновљеном заокрету.

Пратилац је бацио четири бомбе ОФАБ-250 на град (улица Јерусалимска). На само место страдавања, чије се размере и број настрадалих нису могле утврдити, убрзо је стигла новинарска екипа СРТ и направљен је историјски снимак, који често можемо наћи под називом „последње недјело Рудолфа Перешина“.

Други пар авиона МиГ-21бис био је наоружан са шест ракета С-24Б (један авион 4, а други 2 х С-24Б, највероватније због квара на крилним носачима наоружања), напад је извршио у 06:00 часова. Вођа друге паре био је пилот Рудолф Перешин, а његов пратилац пилот Зденко Радуљ.

Време између два налета било је довољно да се ПВО 1. градишке лаке пешадијске бригаде ВРС узбуни, и доведе у какво-такво стање за извршење задатка. По речима начелника ПВО 1. градишке лаке пешадијске бригаде ВРС, који је обишао положаје ПВО на ваздухоплове је дејствовао само један ПАТ 37 мм, док су остали били прикачени на возила и спремни да крену ка Бања Луци. Посаде 18. корпуса СВК су поступиле на своју руку, правдајући то да се и они повлаче као и сви њихови. Праве организације није било. Дан пре тога из магацина 18. корпуса СВК су борцима раздељене ракете С-2М.

Како год да је било, вођа прве паре је успео дејствовати по мосту и на њему је остао кратер, тј. пробијена је рупа ближе славонској обали. Пратилац друге паре из истих разлога, као и вођа прве није видео мост и такође је извршио напад на командно место 18. корпуса СВК.

Један ваздухоплов је прошао кроз бараж ватре ПАТ 20/3 мм М-55 СВК који је дејствовао са положаја поред моста, на славонској страни.

Према изјавама пиротехничара једна ракета је завршила два километра према Бања Луци, у насељу Сточна пијаца. То је била друга ракета испаљена из авиона пилота Перешина. Његов авион је прошао између две ватре, баража топова и ракета С-2М. Шта је тачно погодило авион, не може се утврдити. Према једним изворима авион је погођен ПАТ, при чему је погодак био под крило и да је авион одмах плануо. Оно што је најближе истини јесте да је авион погођен ракетом С-2М испаљеном са насипа на неких 500-1000 метара од моста низводно. Тај податак се уклапа у трајекториј кретања авиона ев. бр. 119, приказан на слици карте са увиђаја где он пада у шуму Прашник преко Саве. Као место испаљења ракета С-2М наводе се још зграда у насељу Сењак и хотел у Градишци, који се налази на самој обали Саве. Ракета је дошла с леве стране под оштрим углом, промашила је издувну млазницу и активирала се код излазне ивице десног крила. Њена експлозија нарушила је аеродинамику десног крила (повећала отпор на истом). Због повећаног отпора десно крило је кренуло доле, а лево горе изазивајући ротацију авиона. Перешин се катапултирао над градом под углом од 90 степени, поклопац кабине и кацига су пале на насип, док је он ударио у Саву са полунадуваном куполом падобрана. Није се мицао, а затим је потонуо. Сам авион ев. бр. 119 пао је у шуму Прашник и дуго га нису пронашле ни хрватске снаге (пронађен је 28. јуна 1995. године). Тело пилота после више дана пронашли су припадници 1. крњинске лаке пешадијске бригаде ВРС, закачено у шипражју на обали Саве поред Оџака. Покушали су да га идентификују, али због тога што је тело било у поодмаклој фази распада (надувено и изобличено) били су приморани да га сахране у околини хотела у том граду, где је остало до размене. Тело је размењено августа 1997. године.

https://tvfront.rs/operacija-bljesak-hrvatsko-resavanje-srpskog-pitanja-u-zapadnoj-slavoniji

У операцији „Бљесак“ хрватски авиони и хеликоптери од 1. до 4. маја 1995. године извршили су 71 полетање. Током борбеног дејства, један авион МиГ-21бис је оборен, док су један МиГ-21бис и два хеликоптера Ми-24В оштећени.

По окончању хрватске операције „Бљеска“ у ноћи 2. маја 1995. године 1. ссрб ПВО ВРС је пребачена у рејон Градишке и заузела борбени положај у селу Церовљани, али хрватски авиони тада више нису надлетали територију Републике Српске.

Крај

За узраду текста коришћена је следећа литература:

Данко Боројевић, Драги Ивић, Орлови са Врбаса, историја војног ваздухопловства на територији Републике Српске, Д.О.О „Штампа“, Рума, 2014,

Данко Боројевић, Драги Ивић, Жељко Убовић, Ваздухопловне снаге бивших република СФРЈ 1992-2015.

Ivan Brigovic, dr. sc. Natka Martinie Jerčić, Ivan Rados, Vojno-redarstvena operacija Bljesak, Zagreb, travanj 2015.

Danko Borojević, Dragi Ivić, Željko Ubović, MiG-21, legenda Hladnog rata, D.O.O „Štampa“, Ruma, 2015.