NEMAČKI NARODNI LOVAC:”HEINKEL HE-162 SALAMANDER (VOLKSJÄGER), PRVI AVION SA KATAPULT-SEDIŠTEM”

Piše: Danko Borojević

Početkom 1944. godine saveznici su gotovo uništili Jagdwaffe (lovačku avijaciju nacističke Nemačke), pa su mogli neometano da bombarduju aerodrome, industrijske pogone, linije za snabdevanje.

Kao odgovor na nedostatak lovačke avijacije (i pilota) 8. septembra 1944. godine Ministarsvo za vazduhoplovstvo (ReichsLuftsfahrtMinisterium, skraćeno – RLM) Nemačke je dalo nalog za izradu narodnog lovačkog aviona (Volksjäger) koji je trebao da bude bolji od savezničkih lovačkih aviona. Pored toga, morao je da bude veoma jednostavan za upravljanje, da bude jednostavan za izradu i to pretežno od drveta i metala, da ima brzinu od 750 km/čas, da ne bude teži od dve tone i da se izrađuje u 1000 primeraka mesečno. Namera RLM je bila da njime upravljaju članovi hitlerjugenda koji bi prošli jedriličarsku obuku.

Pobedu je, pre svega zahvaljujući nekim projektima od ranije, dobio konstruktorski tim kompanije Heinkel sa projektom He-500 koji je kasnije dobio zvaničnu oznaku He-162.
Pored ove oznake, He-162 je bio poznat i kao Salamander (po tajnom nazivu projekta 9 i kao Spatz– vrabac, ime koje mu je dao Heinkel ).

He-162 je bio visokokrilac, sa gondolom na gornjoj strani trupa na kojoj je bio postavljen motor MBW 003, imao je dvostruke repne površine, uvlačeći stajni trap tricikl tipa i i izbacujuće sedište. Posle impresivnih tri meseca, projektovan je i izrađen prototip koji je poleteo 6. decembra 1944. godine pod komandom kapetana Gotarda Petera (Gotthard Petter). Na drugom probnom letu, četiri dana kasnije došlo je do loma krila i pogibije pilota. Ovo nije sprečilo narudžbinu aviona i već krajem januara 1945. godine pojavili su se i prvi serijski avioni. Prvih 46 primeraka je dobila Eksperimentalna jedinica 162 (Erprobungskommando 162 – EK-162) , a u februaru ih dobija i prva operativna jedinica I./JG 1 (1. Gruppe Jagdegschwader – prvi lovački ving) , 19. aprila 1944. godine He-162 ostvaruje prvu vazdušnu pobedu – oboren je britanski Hanjker Tempest. Planovi Nemačke o upotrebi i proizvodnji He-162 su bili daleko od stvarnosti – kraj rata je bio blizu, nisu imali dovoljno proizvodnih kapaciteta, pilota, vremena. Preobuka je počela u martu ali je išla vrlo teško i sporo. Naime, u to je vreme nacistička Nemačka već bila pred slomom i isporuka goriva je bila smanjena. Uz to za He-162 nisu postojali nikakvi priručnici i uputstva, jer EK-162 nije imala dovoljno vremena da ih napravi, te su piloti I./JG 1 zapravo leteli kao probni piloti i sami otkrivali sve prednosti i mane novog aviona.

Sredinom aprila 1945. godine, 134 američka bombardera B-17 Flying Fortress uništili su uzletište Parchim. Ono što je ostalo od I./JG-1 dva dana posle preletelo je na novo uzletište u Ludwingslustu. Sedam dana kasnije ponovno su bili u preletanju, ali ovaj put na uzletište u Lecku, gradiću blizu nemačko-danske granice. U međuvremenu II./JG-1 (druga grupa jedinice JG 1) prebačena je u Mariehne kako bi počela preobuku na He-162.

Već 20. aprila 1945. godine dogodilo se prvo uspešno iskakanje iz He-162 a uz pomoć katapult sedišta. He-162 dobio je katapult sedište koje se izbacivalo piropatronama. Bio je prvi lovački avion u svetu koji je koristio katapult sedište. Sistem katapultiranja sedišta iz aviona piropatronama i danas se koristi u avijaciji. Razlog iskakanja pilota nije zabeležen ali se verovatno radilo o nedostatku goriva. Naime, da bi se ograničila masa aviona u njegove se rezervoare moglo nasuti goriva za samo pola sata leta, što često nije bilo dovoljno. Najmanje dva pilota izgubila su život kad su sa svojim He-162 pokušali obaviti prisilno sletanje.

Do završetka Drugog svetskog rata, izrađeno je po različitim izvorima 170-300 primeraka, a par stotina letelica je bilo u fazi izrade.

Nedostaci ovog aviona su bili mala količina goriva i kratko vreme leta, nedovoljna ispitanost, brzo uvođenje u upotrebu, manjak iskusnih pilota koji bi ukazali na nedostake. Nekoliko iskusnih pilota (i savezničkih i nemačkih) je tvrdilo da je He-162 bio odličan lovački avion.

Za izradu teksta korišćena je sledeća literatura:

Danko Borojević, Dragi Ivić, Enciklopedija mlaznih lovačkih aviona, Autorsko izdanje, Požarevac, 2012.