НЕМАЧКИ НАРОДНИ ЛОВАЦ:“ХЕИНКЕЛ ХЕ-162 САЛАМАНДЕР (ВОЛКСЈÄГЕР), ПРВИ АВИОН СА КАТАПУЛТ-СЕДИШТЕМ“

Пише: Данко Боројевић

Почетком 1944. године савезници су готово уништили Јагдwаффе (ловачку авијацију нацистичке Немачке), па су могли неометано да бомбардују аеродроме, индустријске погоне, линије за снабдевање.

Као одговор на недостатак ловачке авијације (и пилота) 8. септембра 1944. године Министарсво за ваздухопловство (РеицхсЛуфтсфахртМинистериум, скраћено – РЛМ) Немачке је дало налог за израду народног ловачког авиона (Волксјäгер) који је требао да буде бољи од савезничких ловачких авиона. Поред тога, морао је да буде веома једноставан за управљање, да буде једноставан за израду и то претежно од дрвета и метала, да има брзину од 750 км/час, да не буде тежи од две тоне и да се израђује у 1000 примерака месечно. Намера РЛМ је била да њиме управљају чланови хитлерјугенда који би прошли једриличарску обуку.

Победу је, пре свега захваљујући неким пројектима од раније, добио конструкторски тим компаније Хеинкел са пројектом Хе-500 који је касније добио званичну ознаку Хе-162.
Поред ове ознаке, Хе-162 је био познат и као Саламандер (по тајном називу пројекта 9 и као Спатз– врабац, име које му је дао Хеинкел ).

Хе-162 је био висококрилац, са гондолом на горњој страни трупа на којој је био постављен мотор МБW 003, имао је двоструке репне површине, увлачећи стајни трап трицикл типа и и избацујуће седиште. После импресивних три месеца, пројектован је и израђен прототип који је полетео 6. децембра 1944. године под командом капетана Готарда Петера (Готтхард Петтер). На другом пробном лету, четири дана касније дошло је до лома крила и погибије пилота. Ово није спречило наруџбину авиона и већ крајем јануара 1945. године појавили су се и први серијски авиони. Првих 46 примерака је добила Експериментална јединица 162 (Ерпробунгскоммандо 162 – ЕК-162) , а у фебруару их добија и прва оперативна јединица И./ЈГ 1 (1. Группе Јагдегсцхwадер – први ловачки винг) , 19. априла 1944. године Хе-162 остварује прву ваздушну победу – оборен је британски Хањкер Темпест. Планови Немачке о употреби и производњи Хе-162 су били далеко од стварности – крај рата је био близу, нису имали довољно производних капацитета, пилота, времена. Преобука је почела у марту али је ишла врло тешко и споро. Наиме, у то је време нацистичка Немачка већ била пред сломом и испорука горива је била смањена. Уз то за Хе-162 нису постојали никакви приручници и упутства, јер ЕК-162 није имала довољно времена да их направи, те су пилоти И./ЈГ 1 заправо летели као пробни пилоти и сами откривали све предности и мане новог авиона.

Средином априла 1945. године, 134 америчка бомбардера Б-17 Флyинг Фортресс уништили су узлетиште Парцхим. Оно што је остало од И./ЈГ-1 два дана после прелетело је на ново узлетиште у Лудwингслусту. Седам дана касније поновно су били у прелетању, али овај пут на узлетиште у Лецку, градићу близу немачко-данске границе. У међувремену ИИ./ЈГ-1 (друга група јединице ЈГ 1) пребачена је у Мариехне како би почела преобуку на Хе-162.

Већ 20. априла 1945. године догодило се прво успешно искакање из Хе-162 а уз помоћ катапулт седишта. Хе-162 добио је катапулт седиште које се избацивало пиропатронама. Био је први ловачки авион у свету који је користио катапулт седиште. Систем катапултирања седишта из авиона пиропатронама и данас се користи у авијацији. Разлог искакања пилота није забележен али се вероватно радило о недостатку горива. Наиме, да би се ограничила маса авиона у његове се резервоаре могло насути горива за само пола сата лета, што често није било довољно. Најмање два пилота изгубила су живот кад су са својим Хе-162 покушали обавити присилно слетање.

До завршетка Другог светског рата, израђено је по различитим изворима 170-300 примерака, а пар стотина летелица је било у фази израде.

Недостаци овог авиона су били мала количина горива и кратко време лета, недовољна испитаност, брзо увођење у употребу, мањак искусних пилота који би указали на недостаке. Неколико искусних пилота (и савезничких и немачких) је тврдило да је Хе-162 био одличан ловачки авион.

За израду текста коришћена је следећа литература:

Данко Боројевић, Драги Ивић, Енциклопедија млазних ловачких авиона, Ауторско издање, Пожаревац, 2012.