NATO PROTIV REPUBLIKE SRPSKE: “28 GODINA OD OPERACIJE NAMERNA SNAGA”

Lični osvrt; Piše Danko Borojević

Na današnji dan, pre 28 godina otpočela je združena operacija snaga Alijanse, protiv Republike Srpske.

NATO komandanti su strpljivo čekali svoju prvu šansu da istovremeno napadnu celu PVO VRS i najzad su je dobili 30. avgusta 1995. godine u okviru operacije „Namerna snaga“ (Deliberate force). Za razliku od prethodnih operacija Alijanse, ovo je bio prvi pravi opšti grupni udar organizovan sa jasnim ciljem da se neutrališe sistem srpske PVO u istočnoj Bosni.

Akcija pod šifrom Mrtvo oko Jugoistoka (Dead Eye South East) počela je u 03:00 časa napadom jake avio-grupe, kao prethodnice, sastavljene od 17 aviona, istovremeno na 14 ciljeva u istočnoj Bosni: baterije PVO raketa, radarske položaje, komandne bunkere i komunikaciona čvorišta.

Protivradarske rakete i laserski vođene bombe su se zajedno koristile da unište ove ciljeve sa velikom preciznošću. Pored američkih aviona F-14, F-15, F-16, F/A-18, A-10A, u udarima su učestvovali britanski Herijer GR-7, francuski Miraž F-1CR, Miraž-2000, Jaguar, Super Etendard, nemački i italijanski avioni Tornado, holandski F-16, španski EF-18, turski F-16 a sve su koordinisali NATO avaksi E-3A Sentri.

Primetno je da su snage NATO težišno gađale radarske položaje, položaje sistema komunikacija, komandna mesta i skladišta. Najveće napade su izvodile grupe od deset borbenih aviona. Da bi se štitili udari NATO po srpskim ciljevima u okolini Sarajeva, patrole su štićene sa avionima EA-6B Prauvler i EC-130H za elektronsko
ometanje. Avioni su danonoćno bili u vazduhu.

Mnogi ciljevi su bili promašeni, uglavnom zbog lošeg vremena. Piloti su često morali da rizikuju, da lete nisko i izlože se dejstvu PVO raketa, da lete noću, u potrazi za dobro skrivenim ciljevima u šumama i po planinskim vrletima.

Istog dana kad se operacija počela da sprovodi, iznad Pala oboren je francuski jurišnik Miraž-2000 K-2. Avion je oboren raketom Igla (Šilo). Francuski piloti su zarobljeni i kasnije razmenjeni. Sveukupni rezultat vazdušnih udara je bio, po rečima admirala Lejtona Smita (Leighton W. Smith, Jr) „veoma uspešan“. Toliko uspešan da je izazvao „brige“ o obnavljanju udara 5. septembra, pri kažnjavanju Srba zbog toga što se nisu povinovali zahtevima UN, jer se pojavila nestašica pravih vojnih ciljeva pogodnih za napad.

Od 10. septembra, dejstva operacije „Namerna snaga“ proširena su i na zapadnu Bosnu, što je vazdušne snage NATO ponovo dovelo na staro bojište oko Bihaća i Banja Luke.

Baterije RS Kub, koje su branile radarski i telekomunikacioni objekat na Kozari zadale su mnogo problema NATO avijaciji.

Tokom te NATO operacije baterije RS Kub pokušale su se frontalno suprotstaviti naletu NATO avijacije, što nije bilo realno. U prvoj noći dejstva, tačnije oko 01:30 časova, 30. avgusta 1995. godine bombama je, u rejonu Čavarina, potpuno uništen radar jedne od baterija RS Kub, a 10. septembra, u 21:30 časova u rejonu Cerovljana, protivradarskom raketom pogođen je i uništen antenski stub radara 1. ssrb.
Pri tom napadu 1. ssrb je gađana sa dve protivradarske rakete pri čemu je jedna pogodila cilj, a druga otišla u selo Cerovljani. Poginulih i povređenih vojnika iz baterije nije bilo, a poginuo je pas, maskota 1.ssrb, koji se u trenutku pogotka nalazio ispred radara.

Tih dana protivradarske rakete padale su i oko položaja 2. ssrb, ali nisu pogodile cilj. Posle toga baterije RS Kub nisu više vršile dalja dejstva zbog jakih smetnji i dejstva protiradarskim raketama. Tek nakon sedam dana, pošto su baterijama Kub uništene stanice RStON, avioni F-15E Strajk Igl uspevaju da unište objekte na Kozari.
Po izbacivanju iz borbe ključnih elemenata srpske PVO, NATO avioni su mogli da po svojoj volji gađaju po celoj Republici Srpskoj. Nije bilo novih gubitaka NATO aviona od PVO raketa, što je omogućavalo avionima Alijanse da lako postižu iznenađenja i napadaju ključne ciljeve pre nego što bi srpska odbrana stupila u dejstvo.

Operacija je trajala od 30. avgusta do 21. septembra (iako su NATO napadi suspendovani 14. septembra), tokom koje je NATO avijacija izvela preko 3400 borbenih letova, od čega je 750 na zadacima napada na zemaljske ciljeve i uništila 60 vojnih objekata VRS. Teško su stradali infrastruktura, logistika i sistem komandovanja VRS od strane vazdušnih snaga NATO. Samim tim, NATO je obezbedio stratešku prednost udruženim hrvatsko-muslimanskim snagama nad VRS.

Da bi se uverili koliko su bili efikasni, vođama NATO je bilo dovoljno da samo pogledaju nadmoć u kojoj su, posle dvonedeljnih razaranja srpskih komunikacija i infrastrukture, mogle da uživaju snage muslimansko-hrvatskog saveza.
Borbeni letovi Alijanse prekinuti su zbog pregovora američkog izaslanika Ričarda Holbruka i generala Ratka Mladića, i istovremeno, uz prećutno odobrenje NATO, obnovljene su borbene aktivnosti 92. mešovite avijacijske brigade VRS.

Poslednji napad avijacije NATO na snage VRS izvršen je 9. oktobra 1995. godine u rejonu Tuzle. Komandant američkih 31. borbenog i 7490. (privremenog) vinga pukovnik Čarls Vold (Charles „Chuck“ F. Wald), na pres konferenciji početkom oktobra, ocenio je da PVO VRS predstavlja pretnju visokog nivoa za eventualne dalje NATO napade u okviru operacije „Namerna snaga“. „Iako imaju manje raketnih sistema od broja koji su koalicione snage upoznale tokom operacija Pustinjska oluja, Srbi su pokazali veći uspeh sa tim oruđima nego Iračani“. Vazdušni napadi smanjili su moć srpskog integrisanog PVO sistema, ali je taj sistem bio daleko od uništenja. Pukovnik Vold koji je lično leteo u ovim misijama, ocenio je da su snage srpske PVO „zadržale prilično visoku sposobnost, sa vrlo stručnim ljudima, što predstavlja opasnost
za nas u pojedinim područjima“. Krstareće rakete, kako je izjavio, korišćene su da bi se smanjila ubojitost PVO VRS.

Operacija „Namerna snaga“ pokazala je značajnu nesrazmeru u vazdušnoj moći SAD i njenih saveznika. Najveći deo avio-poletanja (66%) izvela je američka avijacija, sledili su u prilično ravnomernim procentima: Britanci, Francuzi i Holanđani (6-9% svako od njihovih RV), a potom ostale nacije NATO sa 1-3% avio-poletanja u celoj operaciji.

Za izradu teksta korišćena je sledeća literatura:

Bojan B. Dimitrijević, Jovica Draganić, Vazdušni rat nad Srbijom
1999, Medija centar Odbrana, drugo izmenjeno i dopunjeno
izdanje, Beograd, 2013.

Danko Borojević, Paklena Krila, mlazni borbeni avioni u ratu
1943-2004, SGC, Beograd 2009.

Danko Borojević, Dragi Ivić, Orlovi sa Vrbasa– istorija vojnog
vazduhoplovstva na teritoriji Republike Srpske, D.O.O. „Štampa”,
Ruma, 2014.

Danko Borojević, Dragi Ivić, Vojska Republike Srpske, 12. maj
1992-31. decembar 2005., SRVČ,Beograd, 2014.

Tim Ripley, Balkan air wars 1991-2000, Osprey Publishing LtD,
Delprado, 2001.

Danko Borojević, Dragi Ivić, Željko Ubović, Vazduhoplovne snage bivših republika SFRJ 1992-2015, D.O.O „Štampa“, Ruma,

Danko Borojević, 92. mešovita avijacijska brigada V i PVO VRS, rukopis,

Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990-1995,