Piše: Danko Borojević
Iranski verski vođa ajatolah Homeini je 1979. godine došao na vlast, zbacivši s prestola iranskog šaha Rezu Pahlavija. Odmah po dolasku na vlast ajatolaha, počinju progoni.
Vlast je u tom periodu uspela da „rasturi” RV Irana, koje je u tom trenutku bilo opremljeno novim borbenim avionima američke proizvodnje. Većina pilota i ljudstva RV je završila u zatvorima ili su odmah bili likvidirani. Takođe su u verskom ludilu uništavani „bezbožnički” računari i baze podataka, u kojima su bili sačuvani tehnički podaci o rezervnim delovima za avione i ostalu tehniku. Sva ova glupost koju je učinila iranska nova verska vlast, vrlo brzo će izaći na videlo u ratu s Irakom.
Suočen s opasnošću od islamskog fundamentalizma, ali i istovremeno uživajući podršku arapskih zemalja i SAD, Sadam Husein naređuje svojim oružanim snagama da napadnu Iran.
RV Iraka neposredno pred sam napad raspolagalo je sa 370 borbenih aviona nasuprot 450 iranskih i 100 helikoptera nasuprot 750 iranskih. Rat je počeo 22. septembra 1980. godine sa napadom iračkog RV na 10 iranskih aerodroma.
Napadnuti su sledeći aerodromi: Mehrabad, Doshen-Tappen (oba u blizini Teherana), Tabriz, Bakhtaran, Ahvaz, Dezful, Urmia, Hamadan, Sanandaj i Abadan. Iračani su mislili da su uništili RV Irana. Međutim, oni nisu znali da su iranski avioni za vreme napada bili u specijalnim skloništima.
Probojne bombe nisu znatno oštetile piste, te su nepun sat po završetku iračkog napada, iranski avioni F-4E Phantom-II napali ciljeve u okolini Bagdada. To je bilo
iznenađenje za Iračane, te su se iranski avioni vratili bez gubitaka. Prvi dan rata nije doneo očekivane rezultate za RV Iraka, Iračani su imali potpuno netačne podatke o stanju RV Irana. Eskalacijom rata, prioritet vazduhoplovnih snaga sukobljenih strana bio je uništavanje neprijateljskih kopnenih snaga uzduž reke Šat-el-Arab. Samo nekoliko dana od početka rata, Iranci su napali Iračane raketama AGM-65A Maverick. RV Irana je bilo efikasnije, te su Iračani to kompenzovali učestalim bombardovanjima većih iranskih gradova. U tim akcijama Iračani su koristili bombardere IL-28, TU-16 i TU-22. Zahvaljujući hrabrosti iranskih pilota i superiornošću njihovih aviona F-4E Phantom-II i F-14A Tomcat, Iračani su trpeli velike gubitke.
Za celo vreme trajanja iračko-iranskog rata SSSR i Kina su neprekidno obnavljali i jačali RV Irak. Za to vreme Iranci su se oslanjali na avione iz vremena šaha Pahlavija.
To su bili avioni F-4E Phantom-II, F-5E Tiger-II i F-14A Tomcat. U tom periodu Iračani su dobili od Kine 40 lovaca F-6 (MiG-19), 80 F-7B (MiG-21), i četiri bombardera B 6D (TU-16).
SSSR je bio malo izdašniji i opremio je RV Irak sa deset MiG-25RB/RU, 24 MiG-29A/UB, 45 SU-25K/UBK, 24 SU-24Mk i 24 SU-22M-3/UM-3. Tu nisu uračunati i lovci tipa MiG-25P/PD.
I Francuzi su našli ekonomsku računicu u ovom ratu. Poznat je slučaj iznajmljivanja pet francuskih mornaričkih jurišnika Super Etendard, koji su bili naoružani sa protiv brodskim raketama AM-39 Exocet. Ti avioni su upotrebljavani za uništavanje iranskih naftnih tankera i naftnih postrojenja. Čim su pristigli prvi avioni Mirage F-1EQ opremljeni raketama Exocet, Iračani su vratili Super Etendard. Francuzi su Iračanima isporučili 93 aviona tipa Mirage F-1EQ (od poručenih 133). Jedan irački Mirage F-1EQ je 17. maja 1987. godine sa dve rakete Exocet, teško oštetio američku frigatu USS STARK FFG-31. Od raketa V-V RV Irak je imalo u početku u svom inventaru rakete K-13M, R-24, R-40 i R-60, da bi kasnije dobili i rakete R-27, R-73 i francuske rakete V-V Matra Super-530 i Matra Magic.
Lovce MiG-29 RV Irak je pred kraj rata upotrebio samo u ulozi bombardera. Gađali su ciljeve na obali reke Šat-el-Arab. RV Irana je u svom inventaru imao rakete V V AIM-7E/F Sparrow, AIM-9L Sidewinder i AIM-54A Phoenix.
Što se tiče vazdušnih duela Iranci su bili malo uspešniji. Iranski pilot major Džalal Zandi imao je devet potvrđenih i tri nepotvrđene pobede. Još jedan pilot na F-14, major Rahnavard, imao je uspeha u vazdušnim borbama. On je u jednom danu oborio četiri iračka aviona. Malo je poznato da su irački piloti imali naređenje da se ne upuštaju u va zdušne duele sa iranskim F-14A. Od 15 izgubljenih F-14A Tomcat, irački piloti su oborili samo pet, ostalo su oborile rakete PVO ili je dolazilo do otkaza tehnike zbog lošeg održavanja i manjka delova za taj tip aviona.
Što se tiče gubitaka RV Irak je izgubilo 164 aviona i to: tri MiG-25, 29 SU-20/22, 41 MiG-21,51 MiG-23, 35 Mirage F-1, jedan SU-25 i 4 bombardera TU-22.
RV Irana je izgubilo 122 aviona i to: 37 F-5E, 70 F-4D/E i 15 F-14A.
Rat se završava 20. avgusta 1988. godine, mada je pre kid vatre stupio na snagu mesec dana ranije.
Kao izvor korišćena je knjiga: Danko Borojević, Paklena krila , mlazni borbeni avioni u ratu 1943-2004, SGC, Beograd, 2009.
.