Deseti jun poslednje ratne 1918. godine u pomorskoj istoriji ostaće upamćen po tome što je torpedom potopljen bojni brod Austrougarske ratne mornarice “Sent Ištvan”.
Napad se dogodio u 3.25 izjutra kada je italijanski torpedni čamac MAS-15 ispalio 2 torpeda koji su pogodili kotlarnicu bojnog broda Autrougraske carske moranrice “Sent Ištvan”. Posada je pokušala da spasi brod, ali on se posle dva i po sata od pogotka prevrnuo i potopio. U ovoj tragediji poginulo je 89 mornara.Ovo potapanje u pomorskoj literaturi prikazuje se kao poslednja ratna epizoda u sukobu autorugarske mornarice i savezničkih brodova na Jadranu.
Kontraadmiral austrougarske mornarice Mikloš Horti planirao je za jun mesec da izvede sa bojnim brodom “Sent Ištvan” prepad na baražne brodove koji su blokirali prolaz kroz Ortanska vrata. Plan je trebao da se realizuje noć 11. na 12. jun da sa dva odreda plovnih sastava sa po dve krstarice i dva razarača, svaka grupa napadne baražne brodove. Drugi napad trebao je da usledi 14. na 15. maj uz pomoć podmornica pre svega nemačkih i autrougarskih i to 8 austrougarskih i 4 nemačke na potezu Brindizi-Valona.
Do 9. juna u Boki Kotorskoj izvršena je koncentracija brodova. Noć 10. na 11. jun u maršu su bili brodovi “Sent Ištvan” i “Princ Eugen”. Bojnim brodom komandovao je kapetan bojnog broda Hajnrih Seica. Pred zoru 10. juna “Sent Ištvan” našao se u visini ostrva Premude.
Inače bojni brod “Sent Ištvan” imao je jedan peh dolšlo je do prekomernog zagrejavanja ležajeva osovinskih vodova zbog čega je morao da smanji brzinu. Brod je iz brodskog dimnjaka ispuštao velike količine dima što je bio demaskirajući faktor da ga itlijanski tropedni čamci uoče. Inače ti torpedni čamci bili su u akciji protivminskog izviđanja pod komandom kapetana fregate Rica. Kada su u ranu zoru 10. juna primetlili dim brodskih dimnjaka iz pravca severa krenuli su u napad, uspeli da se probiju kroz zaštitu brodova i sa daljine od 300 m lansiraju tropeda.
Dve eskplozije izvale su haos i metež. Uz pomoć drugih brodova pokušano je da se brod dotegli do ostrva Molat, ali se Sent Ištavn prevrnuo i potonuo. Na dno je pouvukao sasobom 89 članova posade, a preostalih 1005 članova spasli su ostali brodovi.
Potapanje “Sent Ištvana” prekinulo je austrougarsku napadnu operaciju. Od slavom ovenčane uspešne operacije nije ostalo ništa. Italijanska mornarica je ovo potapanje zabeležila kao najveći uspeh i opisano kao planirana akcija, iako je ona izvedena planski i ne slučajno kao i borba Davida protiv Golijata.