Данко Боројевић
Незадовољни стањем после пораза 1967. године, Египат и Сирија (пре свега Египат)
тражили су начин да се коначно обрачунају са државом Израел. До пролећа 1973. године у главним штабовима египатске и сиријске војске разрађен је план о ограниченом рату са Израелом под кодним називом операција „Бадр“.
Октобарски рат познат је и као Јом Кипурски (Дан покајања) или Рамазански рат, јер је
почео на дан тих верских празника.
Историјски гледано, Израел је своју стратегију супериорности оружаних снага заснивао на јаким ваздухопловним и оклопним снагама и брзој мобилизацији. Да би се
супротставио овој израелској стратегији, Египат је против јаке израелске авијације
навикнуте на превласт у ваздуху супротставио „непробојни“ кишобран ракетне ПВО.
У припремама за рат египатске и сиријске снаге извеле су висококвалитетну
стратегијску обману.
Првих неколико дана рата, за Израел били су погубни. Изралска војска, без сумње, била је изненађена, или је потценила реалну снагу, ефикасност и обученост египатске и сиријске војске. После тога, врх египатске војске начинио је неколико кобних грешака, који су омогућили израелској војсци да прво избаци Сирију из рата а потом, да победи Египат. Резултат првих дана рата, где су Израелци били у неповољном готово пораженом положају, фаталне грешке Египћана после заустављања масовног напада, довешће до познатог исхода рата.
Али да се ми вратимо, на првих неколико дана рата, када су Израелци редовно
обавештавала власти САД (пре свега Хенрија Кисинџера) о стању на фронту.
Заједнички египатско-сиријски напад на Израел 6. октобра 1973. године, изненадио је
не само Израел већ и цео свет. Због „превелике“ супериорности Ратног ваздухопловства Израела (РВИ), нико није очекивао могућност да Арапи победе, па сам тим нити да нападну Израел. Ипак то се догодило.
Израелци су били упознати са РС Двина, Десна, Волхов и Нева у пређашњим сукобима,
стога су били развили и мере против наведених система. Међутим, проблем им је чинио нови систем који још нису били упознали. Био је то РС 2К12 Куб, који је у почетку
сукоба, заједно са СПАТ ЗСУ-23/4 Шиљка представљао непремостиви проблем за
израелску авијацију. Ова два средства ПВО, поред тога што су били самоходни
представљали су смртну комбинацију за противничку авијацију. Шиљка, која је штитила Куб имала је на возилу поред топова и радарско-рачунарску групу (РРГ), истовремено, ракете Куб летеле су брзином од 2,8 маха, чији је траг приликом лансирања у ваздух био невидљив. Гориво за рекету је било бездимно, тачније није одавало никакав траг иза себе те је његово визуелно уочавање у ваздуху, за пилота нападнутог авиона било немогуће.
Једном речју, тренутак откривања лансиране ракете за пилота је био крај. Пилот је често схватао да је гађан ракетом Куб, онда кад је био већ погођен. Разлог томе лежи, поред бездимног трага ракете током њеног лета ка мети и тај што систем детекције озрачености авиона противничком РРГ није уопште препознавао да је озрачен и праћен са РСтОН.
Поред тога Куб је био много савршенији у односу на друге совјетске ракетне системе.
Радар за вођење ракете током свог рада брзо је мењао фреквенцију, те је уређај свој-туђ на авиону-мети остајао пасиван. Што је још важније, радар РС Куб је користио филтер за своју заштиту као и радарске фреквенција изнад опсега израелских система за противелектронска дејства. Брзина и промењивост фреквенције система представљали су озбиљан проблем за израелске електронске противмере. Што је узроковало да су израелски авиони после почетних губитака, почели избегавати дејства изнад Голанске висоровни и зоне Канала .
Египћани су почели ваздушне нападе 6. октобра 1973. године око 14:00 часова. Више
од 200 авиона је напало израелске положаје, аеродроме и радарске инсталације. У
операцији „Бадр“ египатска авијација је напала шест израелских аеродрома. Првог дана рата Египат је изгубио 16 авиона и 20 хеликоптера, мада су Египћани тврдили да су изгубили 10 авиона. Египћани су постигли изненађење. За 50 минута, уместо планираних три часа, прешли су Канал, заузели Бар-Лев линију и уништили скоро све израелске оклопне снаге на Каналу. Био је то шок за Израел .
Ујутро 7. октобра РВ Израела је требало да покрене масовне ваздушне нападе, против
египатске ПВО, али је то отказано због сиријског напада на јужни Голан. До вечери 7.
октобра Египћани су овладали десном обалом Канала и већим делом Синајског
полуострва. У тим борбама Ираел је изгубио 150 тенкова, а Египат 20 тенкова и 280 људи.
Истог дана на сиријском фронту, Израел губи 36 авиона од дејстава ПВО Сирије (30 А-
4 и 6 Ф-4). Губитке им је нанео РС Куб. Оно што је занимљиво је то да је веома мали број
пилота успео да се спасе катапултирањем. У једном тренутку Израелци су губили изнад Голанске висоравни три од пет авиона, који су кретали у напад. Након што су овладали Каналом и већим делом Синаја, Египћани изненада заустављају добро координисан напад.
Ова фатална египатска грешка промениће исход рата. Прва три дана борби Израелски
команданти су потценили способност Египатске и Сиријске војске, међутим убрзо су се пробудили из сна звана „израелска супериорност“.
Занимљиво је да су у прва три дана борби Израелци изгубили на десетине авиона,
према неким изворима можда чак и 50, на предњој зони одбране Суецког канала. Ови
губици су били више него дупли у односу на рат из 1967. године. Због тога су шокирани
Израелци у једном тренутку, престали да лете унутар 10-15 миља од Канала. Међутим,
тешко стање на фронту захтевало је крајње напоре РВ Израела, посено на критичном
фронту према Сирији. Током прве недеље рата, РВ Израела изгубило је између 78-90
авиона, што је представљало знатан проценат његове оперативне снаге (претпоставка је да је то између 20-25%) .
Тако је генерал-мајор Бењамин Пелед начелник штаба РВ Израела на састанку са
Хенријем Кисинџером, изнео податак да је после првих сукоба израелско ваздухопловство располагало са 69-70 посада, што је било довољно за 80-100 борбених авиона Ф-4Е Фантом-2. Такође се жалио на проблеме које су им начиниле ракетне јединице опремљене са системом Куб.
У прва три сата на јужном сектору Израелци су изгубили 14 борбених авиона.
У зору 7. октобра на фронту према Сирији пешадијски батаљон којим је командовао
потпуковник Одед Ерез трпио је тешке губитке од стране сиријских снага. Потпуковник Ерез је позвао у помоћ израелску авијацију. У првом налету изгубљена су четири авиона А-4Е Скајхок у другом налету оборена су још два Скајхока. Сиријске РЈ ПВО биле су убојите. Израелски пешадинци гледали су то у неверици и очају. С обзиром на такве губитке, Ерез више није тражио помоћ авијације.
Ваздухопловне снаге Израела покушале су истог дана спровести планирану операцију
на северу сиријског фронта. Операција је постала позната као операција „Дугман“.
Међутим као и на југу истог фронта, операција је била безуспешна. Израелци у том
тренутку нису располагали са информацијама о положајима ракетног система Куб.
Ваздухопловству је од стране КоВ, добијало очајничке захтеве да се омогући ваздушна
подршка нападнутим израелским јединицама на Голанској висоравни. Међутим, успешну подршку израелске авијације својим снагама на земљи, спречио је ефикасан одговор РЈ ПВО сиријске војске. Дејство РС Куб тих дана било је убитачно за Израелце. Израелски напади у операцији „Дугман“ имали су за резултат уништење само једне батерије Двина уз губитак од шест авиона Ф-4Е, са још десет тешко оштећених авиона. Пропаст операције „Дугман“, назван је највећим поразом у историји РВ Израела. У таквој ситуацији подршка трупама на земљи није остварена, уз губитак поверења у способност самог ваздухопловства у могућност остварења контроле у ваздуху. До краја 7. октобра, у 272 борбена лета изнад Голанске висоравни Израелци су изгубили 14 авиона.
Ујутро 9. октобра 1973. године амбасадор Израела у САД Симха Диниц обавестио је
тадашњег државног секретара САД Хенрија Кисинџера о губицима РВ Израела. Наиме, до 09:00 часова тог дана Израел је био изгубио 14 Фантома-2, 28 Скајхокова, три Миража-3, четири Супер, укупно 49 борбених авиона, као и 500 тенкова. Кисинџер, онако шокиран је на то рекао: „500 тенкова! Колико их још имате“?
У периоду од 6-24. октобра 1973. године РС Куб је у комбинацији са топовима Шиљка
и преносним системима Стрела-2, Израелцима оборио 32 авиона Ф-4Е и 53 авиона А-4Е.
За 7. октобар наводи се податак да су авиони Ф-4Е обавили 187 борбених летова,
изгубили седам авиона, два су била теже оштећена а 14 лакше. За исти дан наводи се
податак да су авиони А-4Е обавили 278 борбених летова, оборено је 10 авиона, четири су теже а 22 лакше оштећена. Главни кривац за то је био Куб у комбинацији са Шиљком и Стрелом-2.
У првим данима рата, Израелци су у просеку губили један од шест авиона Скајхок и
један од четири авиона Фантом. Амерички извештаји забележили су податак, да су
Израелци дочекали 6. октобар са 86 авиона Ф-4Е у оперативном стању. До 15. октобра кад су Израелу пристигле прве замене за авионе, оперативно је било свега 59 авиона Ф-4Е, што је било нешто више од 31% оперативности за десет дана рата.
Израелци своје најтеже губитке приписују комбинацији РС Куб, СПАТ Шиљка и ЛПРС
Стрела-2. Тако они наводе да је од укупно 170 авиона А-4Е оборено овом комбинацијом
53 авиона а од 177 авиона Ф-4Е њих 33. Изражено у процентима ова комбинација оборила је 31% авиона А-4Е и 19% авиона Ф-4Е, не рачунајући у те губитке и део авиона који је отписан због нерентабилности оправке услед тежине оштећења. Директно је у борбама оборено 115 авиона РВ Израела. Системима ПВО приписује се обарање 100 авиона а ловцима 15. Ако се узме у обзир да су само Шиљка, Стрела-2 и Куб оборили 88 авиона а остала средства свега 12, јасно је зашто Куб постао опсесија Израелаца после рата.
Прва три дана рата за Израел су били најтежи, пошто су Египћани из само њима
познатих разлога до тада веома успешну операцију зауставили и прешли у одбрану на
достигнутим линијама. Израел је добио могућност да се прво обрачуна са Сиријом. После тога, исход рата из 1973. године био је јасан.
Израелци су успели током напада на положаје РС Куб да униште пет батерија Куб на
Голану и четири батерије у зони Канала. Тврдња о томе да су Израелци на крају рата
заробили неколико комплетних исправних батерија Куб, никада није потврђена нити документована од стране израелске војске. Израелци јесу дошли у посед неколико ракета из система, али нема података о томе да су дошли у посед СЛО и РСтОН, осим оних који су већ били уништени.
Ратну славу Куб је стекао управо током Октобарског рата 1973. године. Ефикасност
ракетног система Куб током рата натераће Американце да покрену програм развоја
„стелт“ авиона који је назван „Project Have Blue“. Израелски пилоти су Куб назвали „три
прста смрт“, што се односило на три ракете које је носило СЛО. Током трајања сукоба
погинуло је 55 израелских пилота док се 44 успело спасити катапултирањем.
Сами Израелци, одмах по завршетку рата па до 1978. године, покренули су обиман
пројекат како би нашли одговор на претњу коју је представљао РС Куб.
Дакле, израелски пилоти су због својих жртава, назвали ракетни систем ПВО Куб – три
прста смрти.