Danko Borojević
Nezadovoljni stanjem posle poraza 1967. godine, Egipat i Sirija (pre svega Egipat)
tražili su način da se konačno obračunaju sa državom Izrael. Do proleća 1973. godine u glavnim štabovima egipatske i sirijske vojske razrađen je plan o ograničenom ratu sa Izraelom pod kodnim nazivom operacija „Badr“.
Oktobarski rat poznat je i kao Jom Kipurski (Dan pokajanja) ili Ramazanski rat, jer je
počeo na dan tih verskih praznika.
Istorijski gledano, Izrael je svoju strategiju superiornosti oružanih snaga zasnivao na jakim vazduhoplovnim i oklopnim snagama i brzoj mobilizaciji. Da bi se
suprotstavio ovoj izraelskoj strategiji, Egipat je protiv jake izraelske avijacije
naviknute na prevlast u vazduhu suprotstavio „neprobojni“ kišobran raketne PVO.
U pripremama za rat egipatske i sirijske snage izvele su visokokvalitetnu
strategijsku obmanu.
Prvih nekoliko dana rata, za Izrael bili su pogubni. Izralska vojska, bez sumnje, bila je iznenađena, ili je potcenila realnu snagu, efikasnost i obučenost egipatske i sirijske vojske. Posle toga, vrh egipatske vojske načinio je nekoliko kobnih grešaka, koji su omogućili izraelskoj vojsci da prvo izbaci Siriju iz rata a potom, da pobedi Egipat. Rezultat prvih dana rata, gde su Izraelci bili u nepovoljnom gotovo poraženom položaju, fatalne greške Egipćana posle zaustavljanja masovnog napada, dovešće do poznatog ishoda rata.
Ali da se mi vratimo, na prvih nekoliko dana rata, kada su Izraelci redovno
obaveštavala vlasti SAD (pre svega Henrija Kisindžera) o stanju na frontu.
Zajednički egipatsko-sirijski napad na Izrael 6. oktobra 1973. godine, iznenadio je
ne samo Izrael već i ceo svet. Zbog „prevelike“ superiornosti Ratnog vazduhoplovstva Izraela (RVI), niko nije očekivao mogućnost da Arapi pobede, pa sam tim niti da napadnu Izrael. Ipak to se dogodilo.
Izraelci su bili upoznati sa RS Dvina, Desna, Volhov i Neva u pređašnjim sukobima,
stoga su bili razvili i mere protiv navedenih sistema. Međutim, problem im je činio novi sistem koji još nisu bili upoznali. Bio je to RS 2K12 Kub, koji je u početku
sukoba, zajedno sa SPAT ZSU-23/4 Šiljka predstavljao nepremostivi problem za
izraelsku avijaciju. Ova dva sredstva PVO, pored toga što su bili samohodni
predstavljali su smrtnu kombinaciju za protivničku avijaciju. Šiljka, koja je štitila Kub imala je na vozilu pored topova i radarsko-računarsku grupu (RRG), istovremeno, rakete Kub letele su brzinom od 2,8 maha, čiji je trag prilikom lansiranja u vazduh bio nevidljiv. Gorivo za reketu je bilo bezdimno, tačnije nije odavalo nikakav trag iza sebe te je njegovo vizuelno uočavanje u vazduhu, za pilota napadnutog aviona bilo nemoguće.
Jednom rečju, trenutak otkrivanja lansirane rakete za pilota je bio kraj. Pilot je često shvatao da je gađan raketom Kub, onda kad je bio već pogođen. Razlog tome leži, pored bezdimnog traga rakete tokom njenog leta ka meti i taj što sistem detekcije ozračenosti aviona protivničkom RRG nije uopšte prepoznavao da je ozračen i praćen sa RStON.
Pored toga Kub je bio mnogo savršeniji u odnosu na druge sovjetske raketne sisteme.
Radar za vođenje rakete tokom svog rada brzo je menjao frekvenciju, te je uređaj svoj-tuđ na avionu-meti ostajao pasivan. Što je još važnije, radar RS Kub je koristio filter za svoju zaštitu kao i radarske frekvencija iznad opsega izraelskih sistema za protivelektronska dejstva. Brzina i promenjivost frekvencije sistema predstavljali su ozbiljan problem za izraelske elektronske protivmere. Što je uzrokovalo da su izraelski avioni posle početnih gubitaka, počeli izbegavati dejstva iznad Golanske visorovni i zone Kanala .
Egipćani su počeli vazdušne napade 6. oktobra 1973. godine oko 14:00 časova. Više
od 200 aviona je napalo izraelske položaje, aerodrome i radarske instalacije. U
operaciji „Badr“ egipatska avijacija je napala šest izraelskih aerodroma. Prvog dana rata Egipat je izgubio 16 aviona i 20 helikoptera, mada su Egipćani tvrdili da su izgubili 10 aviona. Egipćani su postigli iznenađenje. Za 50 minuta, umesto planiranih tri časa, prešli su Kanal, zauzeli Bar-Lev liniju i uništili skoro sve izraelske oklopne snage na Kanalu. Bio je to šok za Izrael .
Ujutro 7. oktobra RV Izraela je trebalo da pokrene masovne vazdušne napade, protiv
egipatske PVO, ali je to otkazano zbog sirijskog napada na južni Golan. Do večeri 7.
oktobra Egipćani su ovladali desnom obalom Kanala i većim delom Sinajskog
poluostrva. U tim borbama Irael je izgubio 150 tenkova, a Egipat 20 tenkova i 280 ljudi.
Istog dana na sirijskom frontu, Izrael gubi 36 aviona od dejstava PVO Sirije (30 A-
4 i 6 F-4). Gubitke im je naneo RS Kub. Ono što je zanimljivo je to da je veoma mali broj
pilota uspeo da se spase katapultiranjem. U jednom trenutku Izraelci su gubili iznad Golanske visoravni tri od pet aviona, koji su kretali u napad. Nakon što su ovladali Kanalom i većim delom Sinaja, Egipćani iznenada zaustavljaju dobro koordinisan napad.
Ova fatalna egipatska greška promeniće ishod rata. Prva tri dana borbi Izraelski
komandanti su potcenili sposobnost Egipatske i Sirijske vojske, međutim ubrzo su se probudili iz sna zvana „izraelska superiornost“.
Zanimljivo je da su u prva tri dana borbi Izraelci izgubili na desetine aviona,
prema nekim izvorima možda čak i 50, na prednjoj zoni odbrane Sueckog kanala. Ovi
gubici su bili više nego dupli u odnosu na rat iz 1967. godine. Zbog toga su šokirani
Izraelci u jednom trenutku, prestali da lete unutar 10-15 milja od Kanala. Međutim,
teško stanje na frontu zahtevalo je krajnje napore RV Izraela, poseno na kritičnom
frontu prema Siriji. Tokom prve nedelje rata, RV Izraela izgubilo je između 78-90
aviona, što je predstavljalo znatan procenat njegove operativne snage (pretpostavka je da je to između 20-25%) .
Tako je general-major Benjamin Peled načelnik štaba RV Izraela na sastanku sa
Henrijem Kisindžerom, izneo podatak da je posle prvih sukoba izraelsko vazduhoplovstvo raspolagalo sa 69-70 posada, što je bilo dovoljno za 80-100 borbenih aviona F-4E Fantom-2. Takođe se žalio na probleme koje su im načinile raketne jedinice opremljene sa sistemom Kub.
Prvi dani vazdušne kampanje bili su traumatični za izraelske vazduhoplovne snage.
U prva tri sata na južnom sektoru Izraelci su izgubili 14 borbenih aviona.
U zoru 7. oktobra na frontu prema Siriji pešadijski bataljon kojim je komandovao
potpukovnik Oded Erez trpio je teške gubitke od strane sirijskih snaga. Potpukovnik Erez je pozvao u pomoć izraelsku avijaciju. U prvom naletu izgubljena su četiri aviona A-4E Skajhok u drugom naletu oborena su još dva Skajhoka. Sirijske RJ PVO bile su ubojite. Izraelski pešadinci gledali su to u neverici i očaju. S obzirom na takve gubitke, Erez više nije tražio pomoć avijacije.
Vazduhoplovne snage Izraela pokušale su istog dana sprovesti planiranu operaciju
na severu sirijskog fronta. Operacija je postala poznata kao operacija „Dugman“.
Međutim kao i na jugu istog fronta, operacija je bila bezuspešna. Izraelci u tom
trenutku nisu raspolagali sa informacijama o položajima raketnog sistema Kub.
Vazduhoplovstvu je od strane KoV, dobijalo očajničke zahteve da se omogući vazdušna
podrška napadnutim izraelskim jedinicama na Golanskoj visoravni. Međutim, uspešnu podršku izraelske avijacije svojim snagama na zemlji, sprečio je efikasan odgovor RJ PVO sirijske vojske. Dejstvo RS Kub tih dana bilo je ubitačno za Izraelce. Izraelski napadi u operaciji „Dugman“ imali su za rezultat uništenje samo jedne baterije Dvina uz gubitak od šest aviona F-4E, sa još deset teško oštećenih aviona. Propast operacije „Dugman“, nazvan je najvećim porazom u istoriji RV Izraela. U takvoj situaciji podrška trupama na zemlji nije ostvarena, uz gubitak poverenja u sposobnost samog vazduhoplovstva u mogućnost ostvarenja kontrole u vazduhu. Do kraja 7. oktobra, u 272 borbena leta iznad Golanske visoravni Izraelci su izgubili 14 aviona.
Ujutro 9. oktobra 1973. godine ambasador Izraela u SAD Simha Dinic obavestio je
tadašnjeg državnog sekretara SAD Henrija Kisindžera o gubicima RV Izraela. Naime, do 09:00 časova tog dana Izrael je bio izgubio 14 Fantoma-2, 28 Skajhokova, tri Miraža-3, četiri Super, ukupno 49 borbenih aviona, kao i 500 tenkova. Kisindžer, onako šokiran je na to rekao: „500 tenkova! Koliko ih još imate“?
U periodu od 6-24. oktobra 1973. godine RS Kub je u kombinaciji sa topovima Šiljka
i prenosnim sistemima Strela-2, Izraelcima oborio 32 aviona F-4E i 53 aviona A-4E.
Za 7. oktobar navodi se podatak da su avioni F-4E obavili 187 borbenih letova,
izgubili sedam aviona, dva su bila teže oštećena a 14 lakše. Za isti dan navodi se
podatak da su avioni A-4E obavili 278 borbenih letova, oboreno je 10 aviona, četiri su teže a 22 lakše oštećena. Glavni krivac za to je bio Kub u kombinaciji sa Šiljkom i Strelom-2.
U prvim danima rata, Izraelci su u proseku gubili jedan od šest aviona Skajhok i
jedan od četiri aviona Fantom. Američki izveštaji zabeležili su podatak, da su
Izraelci dočekali 6. oktobar sa 86 aviona F-4E u operativnom stanju. Do 15. oktobra kad su Izraelu pristigle prve zamene za avione, operativno je bilo svega 59 aviona F-4E, što je bilo nešto više od 31% operativnosti za deset dana rata.
Izraelci svoje najteže gubitke pripisuju kombinaciji RS Kub, SPAT Šiljka i LPRS
Strela-2. Tako oni navode da je od ukupno 170 aviona A-4E oboreno ovom kombinacijom
53 aviona a od 177 aviona F-4E njih 33. Izraženo u procentima ova kombinacija oborila je 31% aviona A-4E i 19% aviona F-4E, ne računajući u te gubitke i deo aviona koji je otpisan zbog nerentabilnosti opravke usled težine oštećenja. Direktno je u borbama oboreno 115 aviona RV Izraela. Sistemima PVO pripisuje se obaranje 100 aviona a lovcima 15. Ako se uzme u obzir da su samo Šiljka, Strela-2 i Kub oborili 88 aviona a ostala sredstva svega 12, jasno je zašto Kub postao opsesija Izraelaca posle rata.
poznatih razloga do tada veoma uspešnu operaciju zaustavili i prešli u odbranu na
dostignutim linijama. Izrael je dobio mogućnost da se prvo obračuna sa Sirijom. Posle toga, ishod rata iz 1973. godine bio je jasan.
Izraelci su uspeli tokom napada na položaje RS Kub da unište pet baterija Kub na
Golanu i četiri baterije u zoni Kanala. Tvrdnja o tome da su Izraelci na kraju rata
zarobili nekoliko kompletnih ispravnih baterija Kub, nikada nije potvrđena niti dokumentovana od strane izraelske vojske. Izraelci jesu došli u posed nekoliko raketa iz sistema, ali nema podataka o tome da su došli u posed SLO i RStON, osim onih koji su već bili uništeni.
Ratnu slavu Kub je stekao upravo tokom Oktobarskog rata 1973. godine. Efikasnost
raketnog sistema Kub tokom rata nateraće Amerikance da pokrenu program razvoja
„stelt“ aviona koji je nazvan „Project Have Blue“. Izraelski piloti su Kub nazvali „tri
prsta smrt“, što se odnosilo na tri rakete koje je nosilo SLO. Tokom trajanja sukoba
poginulo je 55 izraelskih pilota dok se 44 uspelo spasiti katapultiranjem.
Sami Izraelci, odmah po završetku rata pa do 1978. godine, pokrenuli su obiman
projekat kako bi našli odgovor na pretnju koju je predstavljao RS Kub.
Dakle, izraelski piloti su zbog svojih žrtava, nazvali raketni sistem PVO Kub – tri
prsta smrti.