На крају Хладног рата, САД су тајно набавиле 21 авион МиГ-29 од Молдавије како би спречиле њихову могућу продају Ирану, плашећи се да би нуклеарна верзија МиГ-29C могла да дестабилизује регион.
Шта треба да знамо?
-САД су пребациле ове авионе у Охајо 1997. године, где су постали драгоцени за обавештајне сврхе и обуку.
-Амерички и израелски пилоти су тестирали МиГ-29, добијајући кључне увиде у руску ваздушну тактику.
-Thrust и систем за циљање са кациге код МиГ-29 оставили су утисак на пилоте, омогућивши западним снагама боље разумевање руских способности и усавршавање борбених тактика за данашње ваздушне битке.
Како су САД тајно набавиле МиГ-29 да би осујетиле иранске нуклеарне амбиције
Совјетски авион МиГ-29 био је у равни, а у неким случајевима и бољи од америчких ловаца F-15 и F-16. То је био закључак једног америчког пилота који је летео на МиГ-29 на завршетку Хладног рата.
© JeP/ShutterstockНакон распада СССР-а, Молдавија је имала у поседу флоту од 34 авиона МиГ-29 и осам совјетских хеликоптера Ми-8 Hip. Молдавија није могла да приушти одржавање овог арсенала, а Вашингтон је страховао да би молдавска влада, очајна за новцем и са мало других вредних ствари за продају, могла ове авионе да прода Ирану.
Молдавија, Иран и МиГ-29
Конкретно, амерички лидери су се бојали да би Молдавија могла да испоручи Иранцима варијанту МиГ-29C. То је верзија МиГ-29 која може да носи нуклеарно оружје. Пошто је Иран покушавао да набави нуклеарно оружје од 1980-их – бар према мишљењу многих стручњака – Американци су сматрали да би такав потез био веома дестабилизирајући за регион Блиског истока, па је Вашингтон по сваку цену хтео да спречи такав развој догађаја.
Тако је Америка купила велики број ових авиона и тајно их превезла у САД транспортним авионима C-17. Стигли су у Дејтон, Охајо, 1997. године и одмах су постали омиљена нова, егзотична играчка америчког ваздухопловства (наравно, у тајности).
Штавише, Американци су успели да прикупе значајне обавештајне податке о авиону који су иначе слабо познавали. Ово сазнање било је корисно, нарочито сада када су, на жалост, руско-амерички односи на најнижој тачки од Кубанске ракетне кризе 1962. године.
Руски авиони су већ дуже време посматрани као континуирана претња америчким и НАТО снагама које делују у Европи.
За америчке пилоте, разумевање обуке руских ривалских пилота била је од помоћи у схватању како да преживе – и евентуално победе у ваздушној борби.
© Renatas Repcinskas/ShutterstockНису само Американци добили приступ МиГ-29. Израелци су такође, вероватно из страха да би Иранци могли добити приступ МиГ-29, желели да знају са чиме би могли да се суоче у ваздушним биткама, па су се тако и они обучавали на овим авионима. Израелци су били веома задовољни авионом, као и Американци и утврдили су да је МиГ-29 веома тежак за ваздушну борбу – осим ако није у рукама искусног пилота.
Потребан је вешт пилот за управљање МиГ-29. То је зато што је thrust код тих авиона феноменалан.
Штавише, МиГ-29 нема многе карактеристике на које се ослањају пилоти у америчким авионима. Међутим, МиГ-29 није у потпуности лишен високе технологије. У ствари, многи извештаји сугеришу да је систем за циљање са кациге код МиГ-29 био напреднији од било чега у америчком или израелском арсеналу када су МиГ-29 први пут тестирани на Западу. Овај систем омогућавао је пилотима МиГ-29 да имају прецизније циљање под већим угловима у односу на америчке ривале.
На крају, та предност је нестала до 2003. године. Али више од деценије, руски МиГ-29 имао је боље могућности за циљање од било ког америчког борбеног авиона. Добијање МиГ-29 можда је чак допринела побољшању система за циљање код будућих америчких авиона, а на крају крајева, експлоатационе јединице ваздухопловства добиле су МиГ-29 на експериментисање. Циљ тих јединица је да идентификују стране технологије које би могле бити корисне и начин на које би оне могле бити интегрисане у њихове моделе авиона.
Набавка МиГ-29 на крају Хладног рата била је смела обавештајна акција која је значајно помогла ваздухопловству у разумевању с чиме би могли бити суочени у потенцијалном сукобу са Русијом због чега је усавршена технологија која је сада од суштинске важности за америчке пилоте у борби.