ХИТЛЕРОВ РАКЕТНИ ЛОВАЦ: “MESSERSCHMITT ME-163B KOMET”, ВИДЕО

Иако је реч о ракетном ловцу, Ме-163 је представљао један од врхунских техничких достигнућа тог времена.

Доласком Хитлера на власт у Немачкој, пројекат ракетног ловца је убрзан. Тестови са прототипом авиона Me-163V1, почињу у пролеће 1941. године. Све је ишло како је планирано, тако да је 2. октобра 1941. године пробни пилот Хајни Дитмар (Heini Dittmar), са овим прототипом постигао брзину од 1004 километара на час. Међутим, велики проблеми су пратили увођење авиона у оперативну употребу.

Први проблем је био избор горива, други још гори проблем, био је тај што је авион слетао на труп. Наиме кад би авион почео да полеће, точкови би се одбацили после полетања. Ово је значило да при повратку долази до грубљег слетања, што би доводило до „узбуркивања” преосталог горива, које би, ако би дошло до контакта једноставно експлодирало. Много је авиона изгубљено приликом слетања.

Me 163B Komet је ловац веома специфичне конструкције, труп је био здепаст са великим размахом крила. Кабина пилота је била веома узана. Конструкција авиона је била предвиђена за високе подзвучне брзине (National Museum of the United States Air Force., U.S. Air Force photo)

Око 370 авиона типа Komet, учествовало је у нападима на савезничке бомбардере. Први борбени задатак Ме-163 имали су 16. августа 1944 . године, али се сусрет са америчким тврђавама B-17 завршио неуспешно. Због кратког трајања лета, велике разлике у брзини између Komet и B-17, и топова мале почетне брзине зрна, било је тешко постићи победу. Укупно је 16 савезничких бомбардера оборено од стране Ме-163, што није оправдало велике трошкове новца и времена за програм Ме-163.

Међутим, авиони Ме-163 су велике губитке претрпили од британских ловаца Tempest и америчких Mustang, који су их сачекивали близу аеродрома слетања када су се враћали са задатака готово без горива.

Револуционарни Komet је засигурно једини имао футуристички изглед ловачког авиона на небу током Другог светског рата (National Museum of the U.S. Air Force )

Пилотима Ме-163B велике тешкоће су причињавали и непоуздани топови МК-108, због честих застоја и велике брзине приближавања при нападу на бомбардере. Како топови нису били ефикасни на даљинама преко 600 м. Пилотима су остајале непуне четири секунде за нишањење, гађање и избегавање судара са бомбардером.
Побољшане верзије су укључивале Me-163C, са дужим трупом, новим штедљивијим мотором који је омогућавао крстарећи лет са мањим потиском, и Ме-263, даље побољшану верзију са нормалним стајним трапом. Због краја рата ове верзије остале су на прототиповима. Ме-163C израђен је у само једном примерку. Ме-163D је имао сличан мотор, смањен труп, и стајни трап типа трицикл. Ова верзија преправљена је код Јункерса, први лет је извршила са сопственим мотором, августа 1944. године, као Ju-248V-1. На крају је назван Ме-263А, али никад није ушао у серијску производњу.
На основу документације добијене из Немачке, Јапан је изградио седам авиона Mitsubishi J-8M1. Програм је прекинут због завршетка рата.
Ипак, ловац Ме-163 био је пројекат испред свог времена.

За израду текста коришћена је следећа литература:

Данко Боројевић, Драги Ивић, Енциклопедија млазних ловачких авиона, Ауторско издање, Пожаревац, 2012.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *