Operacija “Vazdušni most“ (takođe poznata kao Operacija Halijard) je jedna od najvećih operacija spasavanja savezničkih pilota tokom Drugog svetskog rata, u kojoj je učestvovala Jugoslovenska vojska u otadžbini pod komandom generala Dragoljuba Mihailovića u saradnji sa američkom vazduhoplovnom službom. Operacija je trajala od maja 1944. godine do februara 1945. godine. Pranjani su odabrani zbog svog strateškog položaja u planinskom delu Srbije, koji je bio daleko od većih nemačkih baza i garnizona.
OPERACIJA HALIJARD
Saveznici su bombardovali železničke čvorove, pruge, mostove i važne saobraćajnice koje su Nemci koristili za transport trupa, opreme i snabdevanje. Saveznički avioni su napadali i fabrike, rafinerije i postrojenja koja su proizvodila gorivo i vojni materijal. Zatim, možda i najvažnija meta, su bile naftne rafinerije i skladišta u Jugoslaviji, ali i u drugim delovima Balkana, uključujući Rumuniju. U Ploeštiju su se nalazila najvažnija naftna polja i rafinerije. One su bile vitalne za snabdevanje nemačke vojske gorivom.U tim napadima, koji su vršeni u talasima i od po nekoliko stotina aviona, bilo je dosta oštećenih ili oborenih aviona. Avijatičari bi se spašavali iskakanjem iznad teritorije koju su kontrolisala naša dva pokreta otpora. Operacija Halijard je započela kada su saveznički avioni uspostavili vazdušni most za evakuaciju oborenih pilota iz sela Pranjani u zapadnoj Srbiji.
ZAŠTO BAŠ PRANJANI?
Pranjani se nalaze u brdovitom delu zapadne Srbije, u podnožju planine Suvobor, u blizini grada Gornji Milanovac. Takav teren je pružao prirodnu zaštitu od nemačkih snaga, jer je oblast okružena planinama i šumama. Treba napomenuti da je spasavanje američkih avijatičara vršeno i na teritorijama pod kontrolom partizanskog pokreta.
U Pranjanima je postojala velika i ravna poljana koja je mogla biti iskorišćena za sletanje i poletanje aviona. Lokalno stanovništvo i četnici su pripremili ovu poljanu kao improvizovano poletno-sletnu stazu. Pošto je teren bio ravan, saveznički avioni tipa Douglas C-47 mogli su bezbedno da sleću i uzleću i evakuišu pilote. Spaseno je preko 500 savezničkih pilota, većinom Amerikanaca, ali i pilota iz drugih savezničkih zemalja. Piloti su iz naše zemlje transportovani u savezničke baze u Italiji.
Pored spašavanja avijatičara, operacija “Halijard” imala je i za cilj da se pokretu otpora dotura oprema. Saveznički avioni su dostavljali oružje, municiju i eksploziv, medicinski materijal, hranu, odeću. Savezničke misije su takođe uključivale dostavu radio-stanica i komunikacione opreme. Reč je o deficitranim sredstvima, koja su bila neophodna za održavanje kontakta sa savezničkim komandom u Italiji.
ZNAČAJ
Operacija Halijard je najveća spasilačka operacija oborenih avijatičara iza neprijateljskih linija u istoriji ratovanja.
Prođe svega pola veka od te operacije, a potomci tih spasenih pilota prigrliše dojučerašnje neprijatelje naciste da im prave države na Balkanu na račun onih koji su ih spasavali. Tako je kad neko umesto obraza ima guzicu.
I njihovi potomci su nam se bas “oduzili” ’99.Mi njima zivot a oni nama dzelate.
Nadam se da nikad vise necemo ispred sopstevenih zivota necemo stavljati tudje zivote i interese.
E da! Tako je to u životu, ‘ti nekoga hlebom i pomoću on tebe kamenom (tj. oružjem)’. Šta je ta Amerika ikada uradila dobro za srbski narod? Nikada ništa! A da li smo mi njima učinili nekad neko dobro? Pa naravno – evo vidi se na ovom primeru da jesmo, i to direktno! Ali smo im činili dobro i posredno, genetski, jer su im dva velika naučnika, od svih drugih, bili Srbi, a jedan i najveći – Tesla, i Pupin. I tretća srbska-genetska pomoć: postoji priča da je u Teksas, dok je isti još bio deo Meksika, išao čovek da izvidi i organizuje amerikansko otimanje Teksasa, bio Srbin, a koji je predhodno kad je ilegalno došao na američko tlo odmah promenio ime u drugo da nebi imao problema sa vladtima. I tako, naš čovek kao član njihove zajednice pomaže njima u otimanju Teksasa a oni nama uzvraćaju u otimanju Kosova! Moral, nema šta!?