Дан кад је пропао ПАКТ СА ЂАВОЛОМ: Почетак немачког пакла на Источном фронту

На данашњи дан, пре 84 године, отпочела је највећа војна операција у историји човечанства — немачка инвазија на Совјетски Савез под шифрованим називом „Операција Барбароса“.

У раним јутарњим сатима 22. јуна 1941. године, Трећи рајх је покренуо свеобухватан напад на истоку, без званичне објаве рата, чиме је разбијен краткотрајни савез са Москвом и започета једна од најкрвавијих фаза Другог светског рата. Немачке оклопне дивизије, потпомогнуте артиљеријом, авијацијом и савезничким јединицама Румуније, Финске и Мађарске, покренуле су муњевити напад у три правца: ка Лењинграду на северу, Москви у центру и Кијеву у јужном сектору.

Стратегија и циљеви

Циљ Хитлерове стратегије био је брзи колапс совјетске државе кроз уништење Црвене армије у првим недељама кампање. Немачка команда била је убеђена да ће Совјети бити поражени пре зиме. План је предвиђао уништење главних снага Црвене армије западно од Дњепра и Двине, заузимање Москве, блокаду Лењинграда и освајање индустријског југа Украјине.

Масовност и обим

Операција је обухватила преко 3,5 милиона војника, 600.000 моторних возила, 3.600 тенкова и око 4.000 авиона. Ниједна инвазија у историји није изведена са толиком концентрацијом људства и технике. Ипак, упркос почетном успеху и стотинама хиљада заробљених совјетских војника, кампања се није одвијала онако како је Рајх планирао.

Совјетски одговор и почетак отпора

Иако затечена и делимично паралисана политичким и војним чисткама, Црвена армија је пружила неочекивано жилав отпор. Већ у августу, борбе код Смоленска успориле су немачки напредак, док је одбрана Москве у зиму 1941. преломила ток рата на истоку. Германска стратегија „Блицкрига“ доживела је свој први озбиљан пораз.

Значај и последице

Операција „Барбароса“ отворила је источни фронт који ће постати кључно ратиште Другог светског рата. На том фронту водиће се највеће и најкрвавије битке у историји: Стаљинград, Курск, битка за Берлин. Инвазија је означила почетак рата до истребљења, обележеног незамисливим цивилним жртвама, логорима, политичким егзекуцијама и потпуним рушењем градова и села.

Закључак

Битка „Барбароса“ није само војна кампања — она представља увод у епску борбу између нацизма и совјетског тоталитаризма, сукоб који ће обликовати не само исход Другог светског рата већ и мапу света у наредним деценијама.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *