Пише: Данко Боројевић
Убрзо по доласку на власт Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) у Хрватској, после одржаних првих Парламентарних вишестраначких избора април/мај 1990. године, отпочињу припреме за осамостаљење тадашње Социјалистичке Републике Хрватске (СР Хрватска) од СФРЈ. Одлучено је да се за тај процес прибегне оружаном сукобу са ЈНА.
Првобитно је приступљено формирању Збора народне гарде (ЗНГ) при МУП Хрватске, и то половином 1990. године. Званично ЗНГ је формиран након што је Хрватски председник Фрањо Туђман потписао Одлуку о устројству Збора народне гарде 20. априла 1991. године, чиме је настала прва војска у постјугословенској Хрватској. Дана 3. новембра 1991. године ЗНГ званично је преименован у Хрватску војску (ХВ).
Ова јединица формирана је у оквиру Министарства унутрашњих послова Републике Хрватске, а под командом Министарства одбране Републике Хрватске (Министарство обране Републике Хрватске – МОРХ), које је 21. септембра 1991. формирало Збор народне гарде (ЗНГ).
РВ И ПВО ХРВАТСКЕ 1991-1992. ГОДИНЕ
Камен темељац РВ Хрватске – ХРВ (Ратно зракопловство – РЗ) било је оснивање ваздухопловне јединице при Команди ЗНГ. Основна замисао била је окупити пилоте и остале ваздухопловце који су напустили ЈНА, пружити стручну помоћ јединицама ЗНГ, те створити јединствен систем копненог осматрања, јављања и ПВО Хрватске (протузрачна обрана – ПЗО).
Од опреме, Хрватска је располагала с нешто привредних и спортских авиона који су Уредбом Владе Републике Хрватске од 11. септембра 1991. године дати на употребу Министарству одбране, односно Хрватској војсци. Од самог почетка сукоба са ЈНА ЗНГ је пратио кретање јединица ЈНА из ваздуха и то авионима аеро-клубова и привредног ваздухопловства, под изговором противпожарног извиђања за које се у тим данима још увек могло добити одобрење Савезне управе контроле летења (СУКЛ).
Најзначајнија јединица у почетку сукоба био је самостални ваздухопловни вод Осијек, којега је 8. октобра 1991. године основао бивши пилот ЈНА Марко Живковић. За борбену употребу уређена су четири авиона АН-2 привредне авијације. Самостални ваздухопловни вод Осијек импровизованим бомбама је изводио нападе на положаје ЈНА током опсаде Вуковара.
Званично, РВ и ПВО Хрватске (Ратно зракопловство и протузрачна обрана – РЗ и ПЗО) основано је 12. октобра 1991. године Одлуком председника Републике.
Прва борбена дејства изводила су се спортским авионима, који су били наоружани са по осам бомби калибра три до четири килограма, кућне израде, ти авиони нападали су с малих висина у сумрак или ноћу. Борбено су дејствовали и авиони УТВА-75 који су наоружавани с четири лансера РРБ Оса и разним бомбама. Тактика напада је била крајње једноставна и прилагођена ограниченим могућностима овог авиона. Нападало се углавном ноћу, с малих висина из смера који је наслабије брањен. Једно од најзначајнијих борбених дејстава авионима УТВА-75 био је напад на РТВ одашиљач Челавац који је тим нападом (деловало се РРБ Оса) био привремено онеспособљен. Једна УТВА-75 је том приликом погођена ватром из пешадијског наоружања, али како није било знатнијих оштећења пилоти су се сигурно вратили са задатка.У циљу прекида ноћних напада ГШ ЈНА наређује да се у околини Вуковара распореди РС ПВО Куб. Жртвом овог система 2. децембра 1991. године постаће АН-2 за чијим су командама били Марко Живковић и Мирко Вукушић.
Дана 2. јула 1991. године организована је 1. ескадрила лаких борбених ваздухоплова вишеструке намене Чаковец (1. ескадрила лаких борбених зракоплова вишеструке намјене – 1. елбзвн), што је службено потврдио ГШ ОСРХ (Главни стожер оружаних снага РХ – ГС ОСРХ) у наређењу од 30. августа 1991. године. Припадници ескадриле су били спортски и професионални пилоти Аеро-клуба Чаковец (АК Чаковец), те професионални пилоти Привредног ваздухопловства Дарувар и Загреб. У августу 1991. године главни задатак био им је прихват и скривање спортских и привредних ваздухоплова с других хрватских аеродрома тако да је у једном тренутку на аеродрому Чаковец било смештено 28 ваздухоплова од којих је већина убрзо добила нову, маскирну шему.
Због активности ЗНГ 12. септембра 1991. године авиони ЈНА нападају вараждински аеродром где су се налазили авиони АН-2 Привредног ваздухопловства
Осијек. Том приликом оштећена су четири авиона, па се због страха од нових напада одлучује преостале авионе, уз сагласност мађарских власти, пребацити у Републику Мађарску. Одлуком МОРХ авиони су уместо у Мађарску пребачени у Републику Словенију. Током октобра 1991. године по наређењу ГС ОСРХ, ескадрила врши извиђање повлачења јединица и наоружања ЈНА из Хрватске. У једном од таквих летова ПАТ ЈНА је погодио два авиона, од којих се један, УТВА-75, са 13 погодака и тежим оштећењима ипак успео вратити и сигурно приземљити.
Због ПВО ЈНА и ограничених могућности авиона сви су летови извођени до 50 метара висине и у највећој тајности. Убрзо се започиње и са интензивном обуком и преобуком пилота на авионе АН-2 који ће постати основни авион РВ Хрватске, нарочито за превоз рањеника и санитетског материјала.
У августу 1992. године из Немачке стиже авион Антонов АН-2 који убрзо у задацима превоза рањеника лети и до три пута дневно на релацији Дубровник-Сплит-Загреб. Крајем 1993. године самостално ваздухопловно одељење Сплит је припојено Ваздухопловној бази Дивуље.
Наставиће се
За узраду текста коришћена је следећа литература:
Данко Боројевић, Драги Ивић, Жељко Убовић, Ваздухопловне снаге бивших република СФРЈ 1992-2015.