Другог фебруара 1943. године, капитулацијом немачке 6. армије под командом фелдмаршала Фридриха Паулуса, званично је окончана битка за Стаљинград – једна од најкрвавијих и најзначајнијих битака у историји човечанства.
Последњи дани борби
До почетка фебруара, ситуација унутар опкољених немачких снага била је катастрофална. Војници 6. армије били су на ивици глади, без довољно муниције и медицинске помоћи, а температура је падала испод -30°C. Совјетске снаге, предвођене генералом Василијем Чујковом и маршалом Георгијем Жуковом, наставиле су са систематским уништавањем непријатељских положаја. Фелдмаршал Паулус, који је дан раније заробљен у једном од стаљинградских подрума, одбио је да изда наређење преосталим немачким јединицама да наставе отпор. Другог фебруара, последње групе немачких војника у северном делу Стаљинграда положиле су оружје, чиме је битка за Стаљинград коначно завршена.
Последице битке
Совјетске снаге однеле су огромну победу, заробивши преко 90.000 немачких војника, укључујући 24 генерала. Процењује се да су немачке снаге у Стаљинграду изгубиле око 300.000 војника, а укупни губици на обе стране премашили су 2 милиона људи.Ова победа означила је преломни тренутак у Другом светском рату. Немачка армија никада се није у потпуности опоравила од овог пораза, а иницијатива на Источном фронту прешла је у совјетске руке. Битка за Стаљинград постала је симбол херојског отпора и снаге совјетског народа. Почетак операције одликује чувена руска “маскировка” и потпуно изненађење за Немце услед силине руског напада, на најслабијим линијама фронта.
Закључак
Други фебруар остао је упамћен као дан када је сломљена моћ Вермахта на Источном фронту. Овај датум се у Русији и данас обележава као Дан војне славе, у знак сећања на херојство бранилаца Стаљинграда и њихову одлучујућу улогу у коначном слому нацистичке Немачке.