Битка за Београд 1944. године била је за нашу земљу одлучујућа операција у Другом светском рату која је довела до ослобођења главног града Југославије од немачке окупације. Трајала је од 14. до 20. октобра 1944. године и одвијала се као део шире Београдске операције, у којој су учествовале јединице Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ) и Црвене армије. Битка је започела брзим напредовањем совјетских и југословенских снага с југа и истока ка граду, док су Немци организовали жесток отпор, покушавајући да задрже контролу над Београдом.
Југословенски партизани и совјетске снаге су сарађивали у више праваца у источној Србији, укључујући опкољавање немачких снага приликом ослобођења Београда. Жестоке борбе су вођене на периферији. Немци пишу о скоро 30 уништених тенкова код Авале. Град су браниле јединице 117. и 118. јегерске дивизије,полицијски батаљони, неколико дивизиона артиљерије, али и 202. тенковски батаљон, батаљон озлоглашене СС дивизије „Принц Еуген“ и други. Прекаљене снаге које су Немци имали на истоку Србије су тежиле да се пробију до Београда и споје са одбраном града. Ту је био пук искусне „Брандебург“ дивизије, јегерске дивизије, 1. Брдска дивизија, и још један батаљон 7. СС дивизије „Принц Еуген“.
БОРБЕ ЗА ГРАД
Руска 15. механизована бригада је направила можда и најзначајнији потез читаве операције. Ударила је у бок и позадину моторизовани пук дивизије „Брандебург“ који је тежио да се повуче ка Београду. Ово је разделило снаге бранитеља града и групу из источне Србије. Истог дана почињу операције у Београду. Највеће борбе водиле су се на периферији града, као и око важних објеката у самом граду. Совјетске јединице су користиле тенкове и артиљерију како би разбиле немачке одбрамбене линије, док су југословенски партизани пружали подршку у градским борбама. Битка је била тешка, с великим губицима на обе стране. Немачки губици су били неупоредиво тежи.Највеће битке су се водиле за хотел „Москва“ , палату „Албанија“ (тада највиша зграда), Главну железничку станицу. Немци су покушавали да униште мост на Сави, не би ли зауставили напредак Црвена Армије и партизана. У биткама до изражаја долази и индивидуално херојство. Улитељ Милан Зарић, са минерским искуством из Првог светског рата, је спасао мост на Сави од немачког уништења. Пробали су Немци да униште мост и са једним камионом натовареним експлозивом. Камион се приближавао мосту, а 4 Sturmgeschutz-а (јуришна топа) су га покривала. Ипак, прецизна ватра је уништила и топове и камион. Мост није био оштећен. Калемегдан је био последње упориште Немаца. Током 20. октобра су престале борбе за град, па се овај дан сматра даном ослобођења Београда. Борбе су настављене пореко Саве.
У борбама је погинуло мало мање од 3000 партизана, 960 војника Црвене Армије и око 15000 Немаца. Рат је трајао још 8 месеци, на Сремског фронту ће се још гинути. Ипак, ова операција је била значајна и због блокирања немачке Групе армија Е. Она се налазила у Грчкој, па више није могла да се повлачи долином Мораве.