На данашњи дан 4. јула 1976. године пре 47 година израелски командоси извели су спектакуларан напад на аеродром Ентебе недалеко од Кампале, престонице Уганде.
Ова операција се сматра најсмелијом операцијом изарелских падобанаца и то је била прва операција коју је извела једна земља далеко од своје матичне територије и онемогућила да терористи побију таоце.
Операција званично носи назив “Тандерболт” (Гром), међутим познатија је више као “Џонатан” по команданту операције Џонатану Џонију Нетањаху (брату актуелног израелског премијера Бењамина Нетањахуа) или Ентебе.
О овој операцији написано је хиљаде чланака, три књиге, снимљено пар документараца и чак два играна филма.
Ова прича има своју предисторију и почиње 27. јуна 1976. године.
Рано јутро, аеродром поред Кувајт Стија, велики број путника укрцао се на редновни лет авиона Ер Франса на линији Кувајт Сити-Атина-Париз.
Нико није обраћао пажњу на млађи пар у оделу немачког држављанина који се представљао као адвокат са својом пратиљом, који су били службено у Кувајту.
Имали су купљене карте за прву класу. У авион су се укрцала и двојица Арапа, који су путовали туристички такође у Париз и имали су купљена седишта у економској класи. Многи би се питали какве то везе има са овом причом?
Заплет тек следи.
Лет до Атине прошао је у најбољем реду.
У Атини направљена је кратка пауза јер се чекало укрцавање путника који долазе из Израела и настављају лет ка Паризу.
Млади адвокати његова пратиља су изашли у хол за преседање.
Он је отишао до тоалета.
Убрзо, придружио му се један од Арапа који је носио два мања метална кофера.
У тоалету у коме никога није било осим њих двојице, Арапин је адвокату дао аутоматски пиштољ шкорпион и две ручне бомбе.
Други пиштољ и бомбе задржали су за себе.
Брзо су изашли и пошто су били у преседању, нико није спроводио безбедносне провере.
Пратиља Немица, такође је изашла из тоалета, али са плавом периком и Немац јој је кришом дао две ручне бомбе које је ставила у торбу.
Вратили су се сви у авион који је био препун. Ер Франсов лет 139 за Париз, полетео је.
Првих пола сата лета било је све мирно. Авион је заузео курс преко Егејског мора ка Паризу.
У том моменту девојка са плавом периком је устала и из торбе извадила две ручне бомбе:
“Седите”!, “Сви морају да седну”! почела је да виче девојка која је касније идентификована као Габријела Тидеман.
Њен пратилац, заправо Вилфред Безе, заједно са наоружаним Арапином, упада у пилотску кабину.
На крају Авиона изненада искочила су још двојица Арапа који су се укрцали у Атини и извадили пиштоље.
Авион је отет
Безе је обавестио путнике да је авион отет, да су на врата постављене пластичне кутије са експлозивом и да је спреман да дигне авион у ваздух на 10.000 метара висине ако путници не буду слушали наређења.
Безе је рекао да су сви безбедни само ако слушају његова наређења.
Обавестио је после краћег прекида да путнике воде на сигурно место и да ће заузврат од Израела да тражи пуштање на слободу припадника Палестинске ослободилачке организације који робијају у Израелу и припадника терористичке организације Бадер Мајнхоф који су издржавали затворске казне у Западној Немачкој.
Када се ербас нашао на средни Медитерана Безе је капетану Мишелу Бракоу наредио да авион окрене према Либији.
Авион је успоставио контакт са контролним торњем у Бенгазију где је постигнут договор да авион слети и допуни се горивом.
Авион је после допуне горивом, соковима, водом полетео на југ према Картуму. Међутим, није слетео у Картум и наставио је лет све док није почео да се спушта према језеру Викторија, а у рано јутро 28. јуна је слетео на аеродром Ентебе поред Кампале, престонице Уганде.
За то време, у Јерусалим је стигла вест током састанка израелске владе да је авион Ер Франса лет 139 у коме је било 70 израелских држављана нестао са радара и да се вероватно срушио у море током лета према Паризу.
Међутим, касно поподне 27. јуна око 15 часова стигла је вест да је авион примећен у Бенгазију и да је отет.
Тад је саопштено да је отмицу авиона извршио Немац Вилфред Безе, иначе припадник терористичке групе Бадер Мајнхоф.
Израелска влада је ургентно формирала штаб за деловање у ванредној ситуацији који ће преговарати са терористима.
Иначе, на лету за Париз била је и трудна британска држављанка Патриција Хејман, којој су терористи дозволили да напусти авион због свог стања.
Она се укрцала у други авион и одлетела за Британију.
По слетању, са њом је Скотланд Јард обавио разговор у присутву особља израелске амбасаде.
Она је испричала како је авион oтет, да су терористи одмах по отмици тражили да сви предају пасоше, да су одвојили све оне чије име и презиме им је звучало јеврејски.
У рано јутро, око 6 сати тог 28. јуна авион је по слетању на аеродром Ентебе и самовао на удаљеном делу писте.
Стјуардесама је наређено да се путницима послужи доручак, а Безе им је саопштио да су у сигурним рукама.
После шест сати чекања путницима је било изненада дозвољено да напусте авион. Када су многи угледали угандске војнике почели су да аплаудирају мислећи да су их ослободили терористи, међутим војници наоружанима калашњиковима су их спровели до старе аеродромске згаде.
За то време угаднски радио објавио је изјаву отмичара у којој су напали француску колонијалну полтику, а потписали су себе као “Демократски народни фронт за ослобођење Палестине”.
Путницима је послужен пиринач са каријем што је код већег броја изазвало стомачне проблеме. У поподневним часовима појавио се и лидер Уганде Идид Амин који је саопштио да су његовом заслугом пуштени из авиона и да ће бити његови гости наредних дана.
У уторак 29, јуна терористи преко Угандског радија објавили су захтеве да на слободу буде пуштено 53 терориста од чега је њих 40 у Израелу, шест у Немачкој, пет у Кенији, један у Швајцарској и један у Француској.
Израелска влада муњевито је одбила захтев терориста.
Истог дана, у вечерњим часовима, поново је наређено да сви Јевреји морају да се одвоје од осталих путника и да пређу у посебну зграду.
Њих 70.
После раздвајања, 47 преосталих таоца, који нису били Јевреји, су пуштени на слободу.
Посада авиона, која је такође пуштена, је одбила да оде из солидарности са осталим путницима и остала је на аеродрому.
Сви путници кад су слетели на аеродром Шарл Де Гол су саслушани.
Прво су одбили опет захтев за пуштањем, па су начелно 1. јула прихватили.
Кризни кабинет је дао овлаштење за преговоре са терористима.
Пред сами истек рока, Угандски радио саопштио је да је Израел и остале европске земље у начелу су прихватиле да терорсти буду пуштени.
У израелској јавности настао је прави лом јер су неки били против да власт попушта терористима, а други су поздравили.
У знак добре воље, нова тура Европљана бива пуштена на слободу, а пред улазак у авион са сваким од њих руковао се лично Иди Амин.
Многи су захтевали чак и војну интервенцију.
За то време израелски специјалисти детаљно разговарају са 73 ослобођена путника, који им говоре сваки детаљ где су били смештени, каква је зграда, где су прозори, врата, има ли степеница да ли су видели околину и где се налазе стражари, као су се они понашали према њима, а како терости.
Сваки прикупљени детаљ се одмах анализирао и уз помоћ њих израелци су дошли до гомиле детаљних информација.
Припрема за операцију
У петак 2, јула 1976 једна од путница, иначе Израелка, која је преживела концентрациони логор доживела је напад панике.
За то време израелски министар одбране Шимон Перес залагао се за војну акцију. Упркос предности преговорима, влада је дала и зелено светло за припрему војне акције.
На брзину су прикупљени сви припадници специјалних једница у пустињи Негев.
На тајној локацији изграђене су експресно од палета и шпер-плоче еврна копија аеродрома Ентебе. Почела је обука и припрема за извођење операције “Џонатан”.
За команданта операције изабран је бригадни генерал Дан Шомрон, падобранац са огоромном репутацијом. Са екипом одабраних официра замислио је да се изведе препад на Ентебе.
План је предвиђао да три транспортна авиона Ц-130 Херкулес превезу комадосе до Кампале. Лет би требао да се одвија на екстремно малој висини како би се избегли радари Египта, Судана, Саудијске Арабије и да се лети у најгушћој формацији крило уз крило, јер би се на радару онда приказали као једна летелица.
У случају да буду откривени, требало би бити речено да је у питању специјални лет, уведен да се тероисти пребаце до Уганде.
Такође за њима би требало да полети специјална летећа болница до аеродрома Најроби.
За то време израелски агенти су већ били убачени у Уганду и почели су да се мувају око аеродрома, проучавали су сваки детаљ, сваку ситницу.
За то време, 200 одабраних комадоса започело је напорону обуку.
Времена је било све мање.
Аеродром у пустињи Негев претворен је у копију аеродорма Ентебе са све објектима. Тачно је постављен сваки детаљ на исто место укључујући и борбене авионе који су глумили угандске мигове. Војници су изнова, изнова пролазили кроз сваки детаљ.
Генерал Шомрон одредио је да кључна фигура операције буде потпуковник Џонатан Џони Нетањаху, рођен у Њујорку, који је тешко рањен 1973. године на Голанској висоравни.
Осим једница на терену, у лету су обучавани и пилоти транспортних авиона. Они су увежбавали лет на малој висини, летели крило уз крило у радио тишни.
Увече 2. јула саопштено је било да су сви спремни и да чекају наређење за покрет.
Тог 3. јуна на Шабат одржан је последњи брифинг, саопштене су нове информације. Наређен је одмор. Око 16 часова стигло је наређење за покрет.
Одлука је донета да се крене у ризичну операцију са неизвесним исходом.
Док су се војници укрцавали у авионе, метеоролошка служба израелске војске је известила да ће током летења бити олује.
Чинило се, компликација немогућа, јер ноћно летење по олуји на ниској висини било је опасност.
За то време у Тел Авиву одржавана је приредба где су многи замерили одсуство неколицине генерала Шомрона, Гура и Пеледа.
Нико није ни сањао да су Херлукеси командосима су полетели.
Три херкулеса летела су на висини од 60 метара изнад Црвеног мора, летеће командно место на 10.000 метара висине.
Херкулеси су са тешком муком одржавали равнотежу, па је неколико пута претило да дође до трагедије и операција пропадне.
Срећа у несрећи била је та што је те ноћи гром ударио у судаски радар који је остао без струје и комуникације па су авиони пролетели преко Судана без икаквих проблема.
За то време у Уганди, Иди Амин је напустио земљу.
Из страха је својим војницима закључао оружје, а на аеродрому, угандска војска је била опуштена.
Израелци који су се приближили Ентебеу видели су да је аеродром потпуно у светлу, а не у мраку како су обавештајци тврдили у својим информацијама.
Авиони су почели да слећу један за другим и кључно је било изненађење, а онда из једног Херкулеса који је рулао ка аеродромској згради, отвара се рампа и из њега излеће црни мерцедес са угандским заставицама.
Мерцедес је имао завесице.
Угандски војници који су угледали мерцедес помисли су да се Иди Амин изненада вратио и стали су у строј мирно да га поздраве када се спустио прозор, са задњег седишта уследио је рафал узија.
Док је једна екипа јурила ја новом делу, друга екипа је излетела и заузела стару аеродромску зграду.
Уследила је пуцњава.
Велики број угандских војника је био ликвидиран као и терористи Безе и Габријела Тидеман.
Операција је трајала укупно седам минута.
Таоци су муњевито покрцани у транспортне авионе који су стигли до аеродромске зграде.
Таоци од којих су неки устали кад су чули ирвит, су били рањени.
Екипа која је кренула ка новом терминалу водила је оштру борбу са угандским стражарима којима нису били одузети аутомати.
На паркингу, где су били мигови 17 и 21, комадноси су поставили експлозив.
Уследила је једна, а онда серија детонација.
Сви авиони су били уништени.
За то време Џонатан Нетањаху је стајао испред Херкулеса, кад је изненада један од терориста испалио хитац у њега, пре него што је ликвидиран коначно.
Нетањаху је пао, али су га војници увукли у авион где је и преминуо.
Док су детонације одјекивале, Херкулеси су са свим таоцима, осим једног, напустили Уганду и одлетели.
Сви Херкулеси су у недељу ујутро слетели на аеродром у Најробију.
У летећу болницу пребачени су рањени и изнемогли таоци, као и командоси.
Паско Коен, таоц који је преживео концентрациони логор, а био рањен тешко у овој операцији, је преминуо.
У Најробију су сви авиони снабдевени горивом и они су полетели ка Израелу.
Херкулеси су прво слетели у три израелске базе где су се из њих искрцали командоси, док су затим оделтели на аеродром Бен Гурион где су искрцали таоце, које је родбина чекала.
Уследило је опште славље.
С друге стране Москва је саопштила под ознаком ХИТНО да је Израел напао Уганду, да су три израелска војна авиона прелетела Уганду и да су израелски војници упали на аеродром.
Иди Амин, када је сазнао за операцију је побеснео кад се вратио у Уганду.
Наредио је да талац Дора Блох (74) , која је због нарушеног здравља пребачена у болницу у Кампали, буде изведена и стрељана.
Њено тело пронађено је много година касније после потраге породице и њени посмртни остаци пребачени су у Израел.
Боље нису прошла ни четири контролора лета, који су те ноћи били дежурни, побијени су и сечени мачетама, јер нису спречили слетање израелских авиона.
Закључак
Ова операција је имала велики медијски одјек.
За само 59 минута, колико је трајала, Израел је показао да може да уништи на било ком делу света сваког оног ко им прети и да их може поразити хиљадама миља далеко.
У овој операцији ослобођена су 102 путника од њих 106.
Ликвидирана су 4 отимичара из авиона и 45 угандских војника.
На страни израелских командоса погинуо је само командант операције Џонатан Нетанијаху.