Четвртог октобра 2023. године навршило се тачно 30 година од када је бивши руски председник Борис Николајевич Јељцин издао наређење да се нападне Бели Дом у коме су се забарикадирали депутати и грађани који су се противили самовољи руског председника да распусти парламент и прекроји га према својој мери.
Криза парламента трајала је од 20. септембра до 4 октобра, тачно у 9 часова кад су тенкови Т80УД Таманске дивизије отворили ватру по горњим спратовима Белог дома. Напад тенковима као и каснији јуриш падобранаца, специјалаца и јединица ОМОН сво време у директном преносу пратиле су камере ЦНН. Напад је окончан у 17 часова по московском времену хапшењем двојице актера овог пропалог пуча хероја Совјетског Савеза и ветерана рата у Авганистану генерала авијације Александра Руцкоја и Руслана Хазбулатова, депутата из Чеченије у којој ће годину дана касније букнути крвави грађански рат.
Дан пре тог судбоносног 4. октобра 1993. војска и једнице унутрашње војске ОМОН су се изнанада повукле око Белог дома у коме су у том тренутку браниоци парламента од свештенства, које је било са њима примали причест у малој цркви која је била отворена у згради парламента Русије.
У року од само 15- 20 минута све јединице полиције нестале су око зоне парламента. Још 3. октобра према Москви сконцентрисане су биле војне јединице, углавном ваздушно десантна војска, АЛи они нису улазили у град, већ су се распоредили код кружног ауто-пута. Међу генералима било је недоумица. Са јединицама војске је био и министар одбране генерал Павел Грачов који је у рано јутро 4. октобра примио писано наређење да се крене у акцију. Антитерористичка јединица “Алфа” добила је наређење да ухапси руководиоце побуне пре свега Хазбулатова и Руцкоја. Интересантно је било и да је 3. октобра америчка телевизијска компанија новости добила дозволу да своју опрему распореди око Белог дома на местима која им одговарају. Сутрадан ујутро СНН је започео пренос уживо и читавом свету је показано како је освојен и разорен руски парламент.
Тог 4. октобра рано ујутро оклопни транспортери БТР-80 започели су из топова калибра 30 мм да отварају ватру по доњим спратовима Белог дома. Узвратна ватра се није чула, Улазна врата су била блокирана, а неколико десетина депутата успело је да изађе на споредна врата и да се склони у неку од суседних зграда. Наводно ти људи како се касније оптуживало за повлачење добили су 2 милиона рубаља. Међутим у самом здању остало је око 200 народних депутата са персоналом окупљени у сали Совјета за народности, која није имала излаз на улицу и није била доступна ракетама и мецима.
Изнад Белог дома кружили су хеликоптери засипајући ватром ово здање. Одједном из белог дома почели су људи масовно да истрчавају по десеторо и више и њих је специјална полиција заробљавала. Што је више људи истрчавало, то се пуцњава појачавала .
У 11 сати први специјалци улазе у зграду паралмента, а ватра се доњих пренсена је на горње спратове. Ватрена стихија захватила је седми и осми спрат. У градске болнице почињу да пристижу и први рањеници. Тад под обезебђењем специјалне једнице Алфа из Белог дома изашли су били и први депутати, који су били ослобођени, а око 12.30 и први браниоци Белог дома са подигнутим рукама. Тад се паљба прекида а из Белог дома излазе Руцкој и Хазбулатов са сарадницима и они се под наоружаном пратњом спроводе у затвор Лефортово. Око четири сата поподне тог 4. октобра престаје свака пуцњава. Тенкови Т-80 и даље пуцају по горњим спратовима доуше повремено. Тек поподне око 17 часова по Московском времену из парламента излази око 400 људи, у пратњи једнице Алфа и падобранаца.
Тачно у подне обновљен је био и рад Првог канала телевизије Останкино. Спикери су говорили о кривици Хазбулатова и Руцкоја. Тачно у 18 часова по локалном времену Министарство унутрашњих послова званично саопштава да су борбе у згради Врховног совјета завршене и да ватрогасне екипе почињу да гасе пожар и склањају барикаде. Јељцин са сарадницима слави победу.
Догађаји од 3. и 4. октобра 1993 оставили су много загонтеки и поставили много проблема. Данас су позната имана свих бранилаца Белог дома и многи су умрли од њих херојском смрћу. Међутим међу политичарима и депутатима нико није постао херој, чак их је и опозициона штампа нападала за непромишљеност и грубост. Вечина је оптужена и за кукавичко понашање. Хазбулатов је био очајан и уплашен тог 4. октобра иако је 3. говорио о походу на Кремљ. Понашање хероја Совјетског Савеза и ветерана авганистанског рата Александра Руцкоја се мењало. С једне стране преклињао је нападаче да престану пуцати из тенкова, а с друге охрабривао браниоце да крену у јуриш на нападаче. Остало је забележено и да је једном специјалцу предао свој аутомат. Руцкој му је скренуо пажњу на уље са којим је био премазан цео аутомат и да није пуцао.