24. mart 1999: NATO agresija na SRJ i njene dugoročne posledice

U noći 24. marta 1999. godine, NATO snage su započele vazdušne udare na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ) bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Ova akcija, koja je trebalo da traje nekoliko dana, produžila se na 78 dana i ostavila duboke tragove na srpskom društvu, ekonomiji i međunarodnom pravu.

Kršenje međunarodnog prava

NATO agresija predstavlja jedan od najkontroverznijih događaja u istoriji međunarodnih odnosa. Iako je Zapad akciju opravdavao kao humanitarnu intervenciju zbog situacije na Kosovu i Metohiji, mnogi pravni stručnjaci su je osudili kao kršenje međunarodnog prava. Ruski predsednik Vladimir Putin je 2022. godine podsetio na ovaj događaj, naglasivši da je NATO bombardovanje Beograda bilo „loš primer“ koji je postavio opasan presedan.

Kina je takođe kritikovala Zapad zbog događaja iz 1999. godine, posebno nakon bombardovanja kineske ambasade u Beogradu. Kineski zvaničnici su istakli da neće zaboraviti ovaj čin i da ne prihvataju „propovedi o legalanosti“ od onih koji su kršili međunarodno pravo.

Vojne posledice

Iako je NATO imao nadmoćnu vojnu i tehnološku prednost, srpska vojska je pružila iznenađujući otpor. Već 27. marta 1999. godine, srpska protivvazdušna odbrana (PVO) je oborila američki avion F-117A „Nevidljivi“, što je predstavljalo veliki udarac po ugled američke vojske. Ovaj događaj je postao simbol srpskog otpora.

Tokom agresije, NATO je gađao i civilne objekte, uključujući bolnice, škole i mostove, što je izazvalo međunarodnu osudu. Iako je srpska vojska uspela da sačuva značajan deo svoje opreme, ekonomski i infrastrukturni udarci su bili ogromni.

Geopolitičke promene

NATO agresija na SRJ imala je dugoročne geopolitičke posledice. Rusija, Kina i druge države su shvatile da moraju da ojačaju svoje vojske i ekonomije kako bi se suprotstavile zapadnom uticaju. Rusija je pod vođstvom Vladimira Putina započela proces obnove, dok je Kina pokrenula ambiciozne projekte poput „Pojasa i puta“ kako bi učvrstila svoju poziciju u svetu.

© Copyright (c) Northfoto/Shutterstock

SAD i njihovi saveznici su, sa druge strane, postepeno gubili uticaj u nekim regionima. Povlačenje iz Avganistana 2021. i potpuna reorganizacija svih bezbednosnih službi u Americi govore u prilog tome da se Vašington okreće Pacifiku i sve jačoj Kini.

Posledice za Srbiju

Za Srbiju, NATO agresija je ostavila trajne posledice. Desetine hiljada ljudi pati od posledica upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom, a ekološke posledice bombardovanja hemijskih postrojenja i dalje se osećaju. Beograd, kao prvi i poslednji grad u Evropi bombardovan u 20. veku, simbolizuje tragediju koja je zadesila srpski narod.

Iako je od agresije prošlo više od dve decenije, sećanje na žrtve i otpor srpskog naroda ostaju živi. Ovaj događaj ne samo da je obeležio srpsku istoriju, već je i uticao na globalnu geopolitiku, postavljajući pitanja o legitimnosti intervencija i budućnosti međunarodnog prava.