15 ГОДИНА ОД РУСКО-ГРУЗИЈСКОГ РАТА: ОПЕРАЦИЈА ЧИСТО ПОЉЕ: СУКОБ КОЈИ ЈЕ БИО УВОД У РАТ У УКРАЈИНИ

ТВ ФРОНТ/АНДРЕЈ МЛАКАР/ДАНКО БОРОЈЕВИЋ

На данашњи дан 07.08.2008. пре тачно 15 година у поподневним часовима по наређењу тадашњег председника Михаила Саликашвилија грузијска армија започела је операцију “ Чисто поље“ којом је кренуло заузимање територије Јужне Осетије непризнате републике коју су штитили руски миротворци.

Снажан артиљеријски напад на град Цхинвали уследио је око 23 часа 7.08.. У нападу су кориштени артиљеријска оруђа калибра 122 мм, 152 мм и 203 мм као и ВБР 122 и 160 мм.. У рано јутро 8.08.2008 у напад на Јужну Осетију кренуло је 12.000 војника 75 тенкова Т-72, неколико десетина лаких оклопних возила Кобра.

Напад се десио на врхунцу Олимпијских игара у Пекингу. Овај сукоб је био прави почетак новог Хладног рата на релацији Вашингтон Москва. Ово је прича о томе.

Од тренутка смиривања првог конфликта између Грузина и Осетина, и његовог „замрзавања“, на простору Јужне Осетије стално је био стациониран мировни батаљон руске војске јачине 583 војника. Они су били распоређени на контролним пунктовима, заједно са грузијским мировним снагама.

Foto: Shutterstock

Ујутро у 07.05 часова 1. августа 2008. године, грузијско полицијско возило налетело је на мину у близини разграничења између Јужне Осетије и Грузије. Том приликом повређено је пет грузијских полицајаца. Грузија је за то оптужила осетијске сепаратисте. У вечерњим часовима град Цхинвали био је подвргнут тешком гранатирању са грузијске стране. У зони контакта неколико сати су вођене тешке борбе уз употребу лаког пешадијског наоружања, ручних противоклопних бацача и минобацача. Током тих борби пале су прве људсеке жртве и нанесена је већа материјална штета. Са подручја Јужне Осетије у Северну Осетију, у прва два дана евакуисано је око 2500 цивила.

Следећег дана завршене су руске војне вежбе на Кавказу. У исто време грузијски државни министар за реинтеграцију Темур Јакобашвили, је на састанку са представницима посматрачке мисије ОЕБС-а, изнео тврдњу да ће Грузија предузети све мере за политичко решење сукоба.

Грузија је 7. августа распоредила 27 ВБР у околини града Гори. У правцу Јужне Осетије у покрету је била већа војна колона. Од града Кутаиси до града Гори прошло је 20 камиона са војницима, 20 Тојота џипова наоружаних са митраљезима, три ВБР и три друга артиљеријска оруђа. У подневним часовима из правца грузијских села Никози и Ергнети, дејствовано је тешком артиљеријом по околони Цхинвалија.

У 15.45 часова грузијски војни посматрачи, напуштају контролне пунктове и осматрачнице које су до тада држали заједно са руским мировњацима.

У вечерњим часовима Темур Јакобашвили, објављује да грузијска страна једнострано прекида ватру у зони сукоба. У 19.40 часова народу Грузије обратио је председник Михаил Сакашвили. Он је рекао, да је у вечерњим часовима издао наређење свим грузијским снагама да прекину са отварањем ватре према Цхинвалију и линији разгран

Foto: Shutterstock

У 22.35 часова 7. августа, тачно три сата након обраћања Михаила Саликашвилија, Грузија покреће војну акцију против Јужне Осетије.

У 23.15 часова отпочиње снажан артиљеријски напад, појачан дејством из вишецевних ракетних бацача (ВБР). Жестоко неселективно гранатирање града Цхинвали трајало је све до 05.00 часова ујутро.

У 01.20 часова подржана снажном артиљеријском ватром у напад су кренуле пешадијске и оклопне јединице грузијске војске. Те снаге су заузеле источне делове Цхинвалија, где је пружен снажана отпор браниоца. У првим часовима рата управо су 583 руска миротворца заједно са јужноосетијским добровољцима стали на пут ударним јединицама грузијске армије, наоружаним по стандардима НАТО и обученим од стране америчких инструктора. По многобројним оценама експерата, план грузијске операције осмислили су исти они војни инструктори који су стајали иза операција „Бљесак“ и „Олуја“ из 1995. године, када је Хрватска извршила напад на самопроглашену Републику Српску Крајину. У тим борбама погинуло је десет руских миротвораца.

У ноћи 8. августа, командант заједничког штаба Војске Грузије Мамук Курашвили, изјавио је за локалну ТВ станицу Рустави-2, да је Грузија одлучила да успостави уставни поредак у зони сукоба.

Foto: Shutterstock

Према Цхинвалију кретале су се непрегледне колоне грузијских тенкова и пешадије. До средине дана упркос снажном отпору, грузијске снаге су овладале већим делом Цхинвалија, а преузели су контролу над осам села у Јужној Осетији.

Неколико часова после почетка ратних дејстава руска армија је по наређењу председника Димитрија Медведева ушла на територију Јужне Осетије.

Одговор Москве био је јако брз – ујутро у 05.30 часова 8. августа елементи 58. Армије и придодатих јединица ушли су у Јужну Осетију кроз стратешки важан тунел Роки, који је дуг око четири километра, а протеже се испод руско-грузијске планинске границе и представља једину квалитетну путну везу између јужне руске провинцију Северне Осетије и тадашње северне грузијске провинције Јужне Осетије. Прве руске трупе виђене су у Јужној Осетији око 08.00 часова. Брза реакција руских снага била је потврда да је руска војска била на високом степену борбене готовости и да су одабране јединице само чекале знак за акцију. Продор руских трупа у Јужну Осетију била је најава за опасну ескалацију конфликта.

Грузијски напад за успостављање напада у Цхинвалију, почео је ујутро 8. августа када је 600 војника подржано тенковима Т-72Сим1, након неколико жестоких сукоба и прегруписавања, успело да потисне осетијске браниоце, најпре према центру, а касније и на периферију града. У борбама су активно учествовали грузијски авиони СУ-25 и хеликоптери Ми-24. Руска авијација је почела активно да делује на простору Јужне Осетије око 09.45 часова

Foto: Shutterstock

Споро напредовање руских трупа кроз тунел Роки и лоша путна инфраструктура до града Цхинвалија није дозволила Русима да брзо распореде своје снаге у зони борбених операција. Из тог разлога 9. августа руске копнене снаге још увек нису почеле крупније офанзивне операције и уместо тога посветиле су се очувању својих позиција и брзом формирању војне силе која ће нанети коначан пораз грузијској армији. У зону конфликта уведени су додатни делови 58. Армије и ваздушно-десантних јединица. Руске снаге у борбу су ушли на Зарском правцу, деблокирајући пут који води ка Цхинвалију са севера. У исто време, руско војно ваздухопловство је активно продужило да дејствујуе и проширило је своје операције на целу територију Грузије.

У јутарњим сатима 10. августа грузијске снаге су коначно успеле да скоро у целости овладају Цхинвалијем и да протерају руске и осетијске снаге на позиције северно од града. Само неколико часова касније око 10 хиљада руских војника подржаних са 120 тенкова Т-62М, Т-72Б, авионима СУ-24 и СУ-25, хеликоптерима Ми-24, започело је офанзиву за протеривање грузијских снага из Јужне Осетије.

Грузијске позиције и могућности контраудара накнадно су угразили убрзана мобилизација абхазијске армије као и веома брзо размештање 9000 руских војника у Абхазији, где се мали број грузијских снага нашао у чврстом обручу у долини Кодори где су те исте трупе позване да се предају или да се суоче са уништењем.

У међувремену, дејство руске авијације продужило се несмањеном жестином. У 05.45 часова руски СУ-25 је са три бомбе бомбардовао фабрику авиона ТАМ, која се налази недалеко од Тбилисија. Два сата касније, у 07.40 часова, руски авиони напали су зону северно од Потија, а у 08.45 часова десет руских борбених авиона дејствовало је по грузијским снагама у долини Кодори. У 11.15 часова уследело је ново бомбардовање грузијских радарских инсталација у селу Шавшвеби код грузијског града Гори. Бомбардовање грузијских снага наставило се у 15.00 часова када је дејствовано у близини села Кнолеви. Десет минута касније, руски авиони су још једном подржали абхазијску офанзиву у Горној Абхазији.

У 16.45 часова руска авијација је дејствовала код града Гори а пет минута после и по једном мосту западно од града.

Руска офанзива настављена је и 11. августа. Наиме, паралелно са муњевитим копненим напредовањем у правцу града Гори, руско војно ваздухопловство је несмањеном жестином проширило кампању на целу територију Грузије.

Суочена са жестоким и бескомпромисним наступањем руским снага, грузијска армија се једноставно сломила, те је почела панично и дезорганизовано да се повлачи у правцу Горија, а затим и у правцу Тбилисија. Током повлачења, грузијски војници су за собом оставили већу количини модерног наоружања.

После овога уследела је одлука председника Руске Федерације Димитрија Медведова за прекид активне фазе војне операције. Истог дана Русија и Француска донеле су мировни план који је садржавао шест тачака за решавање сукоба у Грузији. Документ је био познат као План Медведов-Саркози. Грузијске власти се су сложиле са планом, али су тражиле да се шеста тачка о статусу про-руских региона изостави.

Ипак, и поред тога руска војска је наставила са борбеним активностима и током наредних дана. Као резултат тога, 13. августа грузијске снаге су са најмање 1500 цивила напустиле долину Кодори, чиме је званично стављена тачка на грузијско присуство у Абхазији. Следећег дана лидери Абхазије и Јужне Осетије потписале су мировни план.

Напредовање руске војске у правцу Тбилисија завршило се 15. августа када су руске трупе стале код места Иголети, на само 55 километара од главног града Грузије. Грузијски председник Саликашвили, мировни план потписао је истог дана.

У току наредног дана руске трупе ушле су и успоставиле потпуну контролу у Горију и Сенаки, при чему су се темељно посветиле заплени и/или уништењу грузијског наоружања и војне опреме. Исту судбину доживела је и лука Поти, где су руске снаге уништиле скоро све пловне објекте грузијске морнарице и обалске страже, а употребљива средства одвукли су у Абхазију.

Руски председник Димитрије Медведов потписао је мировни план 16. августа. Организовано повлачење руске војске према Абхазији и Јужној Осетији започиње 18. августа, а завршава 22. августа 2008. године. Само четири дана касније, 26. августа, Русија је званично признала независност Абхазије и Јужне Осетије, чиме је дефинитивно стављен крај дугогодишњих грузијских настојања за реинтеграцијом њених бунтовних про-руских региона.

Рат у Грузији представља јавни руски повратак статусу велике силе. Ово није нешто што се тек сад догодило – то се одвија већ годинама, са растућим интензитетом уочи самог сукоба. Део тих последица је повећања руске моћи, али већи део је узрокован чињеницом да су блиско-источни ратови избацили Сједињене Државе из равнотеже и са мањком ресурса. Овај сукоб је отворио нове прилике. Руски циљ је да искористи ову прилику ради наметања нове реалности у читавом региону, док су Американци везани на другом месту и зависни од Руса. Војни сукоб у Грузији означио је крај руске инфериорности на светској сцени и послао је снажну поруку Сједињеним Државама, НАТО и њиховим савезницима којом се упозоравају на нову реалност у којој Москва неће толерисати даље приближавање НАТО њеним границама, и да ће се жестоко супротставити било каквом упаду у њене интересне зоне.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *