Тежак и исцрпљујући рат са Ираном натерао је тадашњег ирачког лидера Садама Хусеина да крене у амбициозни програм опремања ирачке војске супер-оружјем које је требало овој заливској држави да донесе стратешку предност и да Ирак постане најмоћнија регионална сила која би управо са таквим оружјем свима у окружењу ако устреба показала зубе.
За тај подухват није било бољег стручњака од доктора Џералда Була, Канађанина и великог стручњака за артиљеријско и ракетно наоружање који је сарађивао са великим бројем земаља у производњи самоходних хаубица, топова, балистичких ракета.
Понајвише за помоћ доктору Булу обраћао се Израел и Јужноафричка република.
Иначе ваља додати и да је некадашња СФРЈ интензивно сарађивала са доктором Булом на конверзији топова калибра 130 мм у 155. Нека булова искуства уткана су и у пројекат вучне и мобилне верзије хаубице НОРА А и НОРА Б.
Канадски проналазач, иноватор и водећи стручњак на пољу артиљерије Џерард Бул у својој младости надао се да ће направити револуцију у лансирању ракета у свемир и тиме учинити конвенционалне ракете непотребнима.
Он је уз помоћ америчких и канадских власти развијао технологију “супероружја” још у 1960-им годинама прошлог века. Иако му је животни сан био достићи свемир, Бул је из практичних разлога већину своје каријере провео развијајући наоружање.
За помоћ у осавремењивању ирачког ракетног програма Багдад се обратио доктору Булу, који је уз помоћ стручњака из Источне Немачке модификовао балистичке ракете СКАД и повећао им домет због чувеног „Рата градова“ када су масовно кориштене балистичке ракете. И овај пут Ирачани су се обратили доктору Булу за један амбициозни пројекат, али који није имао везе са балистичким ракетама.
Група стручњака из ирачког војноиндустријског комплекса на челу са Хидрејом Хамзом, доктору Булу пренели су идеју да су спремни издвојити значајни новац за пројекат супер-топа, а који је требао да има минимални домет од 600 км и максимални од 1.000 км. Идеја је почела да се помера са мртве тачке априла 1988 године, када је Бул од Ирака добио 25 милиона долара да изради спупер топ.
Бул је замислио да топ буде једна дугачка цев промера 350 мм из које би се испаљивао џиновски пројектил дужине 3,5 м и тежине 2 тоне, који је могао да носи нуклеарну или хемијску бојеву главу. Бул је замислио да топ буде дужине 140 метара, масе 4.500 тона. Угао елевације био би подешаван насипом земље, тако да је топ из ваздуха био недовољно учљив и подсећао би на неку врсту цевовода за нафту који се налази у фази изградње. Бул је пројекат супер-топа назавао Вавилон и план је прдвиђао градњу два велика топа калибра 1.000 мм и једног калибра 350 мм.
Цео пројекат заправо зауставила је израелска обавештајна служба Мосад тако што је успела да прибави податке о пословању фирме „Шефилд Фрогмастерс“, која је пословала преко Грчке са Блиским истоком преко регистроване комапније АТИ у Атини. Управо преко набавке потребних материјала широм света, а понајвише из Британије Мосад је дошао до информација да Џералд Бул ради за Ирачане супер-топ.
Доктор Бул је тај захтев глатко одбио и због тога је ликвидиран.
Упркос убиству доктора Була Ирак је сам наставио са пројектом градње супер-топа, јер планови о његовој конструкцији остали су у Ираку. А онда на сцену ступио је МОСАД.
Наиме 10. априла 1990. године три месеца пре него што ће Садам Хусеин заузети Кувајт Израел дојављује британској полицији да се спрема испорука непознатог оружја Ираку.
Британска полиција тада је запленила осам цеви пречника 1.000 мм. Званично цеви су се водиле као опрема за ирачку петрохемијску индустрију. Истог и наредног месеца у Немачкој заплењене су исто сличне цеви. Заплене су такође обављене и у Грчкој, а неке компонете су заплењене и у Италији, Швајцарској и Немачкој.
Кад су сви светски медији објавили да су запелњене компоненте за ирачко супер оружје.
Међутим, Ирак је то негирао и оптужио Израел и друге западноевропске земље да воде прљаву кампању против ове државе која је новац уложила да освремени експлоатисање нафте како би се опоравила од осмогодишњег рата који је исцрпео економски ову заливску државу.
Права истина откривена је после више од годину дана када су инспектори УН у оквиру мисије УНСЦОМ дошли у Ирак у потрази за оружјем за масовно уништавање, као и о ирачком ракетном програму. Трагајући за ракетним програмом инспектори УН су на око 200 километара северно до Багдада поред места Џабул Хамрајан пронашли цеви. Ирачани су тврдили да је у питању неизграђени нафтовод, али инспектори на основу информација које је доставила ЦИА и МОСАД закључили су да је откривен заправо ирачки супер топ из пројекта Вавилон.
Са тиме је окнчан и последњи Садамов сан да ће постати „Лав са Вавилона“ и да ће Блиски исток сјединити попут Саладина.
Иначе пројекат супер топа Булу није непознат био. Испоставило се да је он у ирачку верзију уткао своја сазнаја из испитивања сличних пројеката за америчку војску далеке 1962. године још као младог стручњака. Наиме америчка војска је на Барбадосу испитивала сличан топ, али мањих димензија. Топ је био дужине 20 метара, калибра 416 мм који је испаљивао гранату на циљ удаљен 75 километара.
Као и у случају ирачког топа направлејна су била три примерка. Последњи је имао калибар 424 мм, који је испаљивао гранату тежине 186 кг.
Граната је испаљивана вертикално брзином од 1.850 метара у секунди са дометом од 143 км у висину. У новембру 1966. Бул се опет враћа на Барбадос и тестира трећи топ дуг 50 метара, тежине 150 тона, који испаљује гранату 84 км на 180 км висине и брзином од 1.800 метара у секунди… Међутим војска САД обуставила је ове пројекте јер су трошили много новца и били непрспективни.
Са смрћу доктора Була, упадом инспектора УН за наоружање и санкција које су раскројиле Ирак за 12 година патње пројекат супер-топа остао је мит о окоме се само распредало.
Цеви које су Британци запленили однете су у музеј “Ројал Арморс“ у Форт Нелсону у Хемпширу и те две џиновске челичне цеви, су једини остаци топа, који одржавају сећање на жељу Садама Хусеина да изгради супер-оружје.