Уторак 25. јул 2023. године на Пасуљанским ливадама био је више него интересантан. Наиме, Војска Србије је приказала више типова наоружања, новог, али и модернизованог који су ушли у оперативне једнице, или тек требају да уђу.
Некakо у светлу приче о лаким оклопним возилима конфигурације 4х4 Хамви на Пасуљанским ливадама појавили су се Хамвији -лако оклопљени који су постали носачи противоклопних ракета.
На вежби приказана је и извиђачка чета са лаким оклопним теренским возилима Хамви и то два примерка. Један опремљен противоклопним ракетним системом ПОРС великог домета “корнет Е”, а други ПОРС малог домета “Фагот”. Свако возило носило је 2 противоклопне ракете.
Једна за брзу реакцију, а друга ракета налази се поред прве.
По први пут иначе извршена је интеграција на лако оклопно возило. ПРОС малог домета гађао је циљеве на даљинама до 2.000 м, а ПОРС великог домета гађао је циљеве на даљинама до 4.600 м . Хамвији су после гађања напустили ватрени положај.
Док су војне верзије Хамвија полако освајале регион у Војсци Србије се о томе није размишљало о говоримо о периоду од 2003 до 2011 године када су начињени конкретни кораци.
Већ тада је најављено да ће Војска Србије од САД као донацију добити 19 возила. Ти Хамвији су стигли 2012. године распоређени су у Техничко -ремонтни завод у Чачку где се обавила примопредаја у друштву америчког амбасадора. У Србију су тада стигли оклопљене и неоклопљене верзије. Од наоружања возила су имали пушкомитраљез калибра 7,62 мм и 12, 7мм Бровинг и М02 Којот.
Јавности су представљени на војној паради 2014. под називом Корак победника у Београду. Возила су у Војсци Србије били јако добро прихваћени и кориштена у бази Југ за потребе мировних мисија.
Нови контигент донираних Хамвија ради се о њих 19 који су такође донација САД, која су дата на употребу 3. бригади Војске Србије, односно 31. пешадијски батаљон из Књажевца.
Осим Србије војске у региону које имају Хамвије су Хрватска 93 комада, Словенија око 40, Босна и Херцеговина 25 возила, Северна Македонија има 80 ових возила, од корисника ту су Албанија, Бугарска.
Корнет Е 9М133
Корнет Е 9М133 је знатно већи и тежи од раних верзија овог противоклопног система, али има и боље борбене могућности.
Минимални домет је 5.000, а максимални 8.000 м. Овај руски противоклопни систем се често упоређује са америчким ПО системом ТОW.
Највећа разлика је у начину навођења пројектила на циљ. Амерички систем користи жицу (SACLOS), руски се ослања на ласерски сноп који води пројектил. Произвођач (КБП) тврди да овај начин вођења има одличну отпорност на ометање с обзиром на то да је сам ласерски скривен иза пројектила током његова лета према циљу.
Корнет Е има тандем кумулативну бојну главу кaлибра 120 мм и масе 10 килограма, што је довољно да пробије 1.200 мм челичног оклопа заштићеног експлозивним реактивним оклопом (ЕРА).
Корнет Е није погодан за употребу у пешадији.
Наиме, укупна маса троношца, система за нишањење и навођење пројектила, и пројектила у лансирном контејнеру је 60 килограма.
Због тога корисници радије употребљавају Корнет Е на лаким теренским возилима или на куполама борбених возила, отуда и монтирање лансера на кров лаког оклопног возила Хамви.
Овај противоклопни ракетни систем настао је као замена за противоклопну ракету 9М14М Маљутка. Настао је почетком 197о тих година 20 века. Бивша ЈНА је крајем 1980 тих набавила овај противоклопни ракетни систем, али и паравојне фомрације бивших југословенских република уочи грађанског рата.
Систем се састоји од преносног лансирног уређаја 9П135 која се састоји од лнасера 9П56 и уређаја за вођење 9С451, портивоклопне ракете 9М111 која се налази запоковасна у транспортно-лансирном контејнеру и индикатора светлосних сметњи 9С469.
Маса контејнера са ракетом је 13 кг, а маса саме ракете 11,5 кг. Брзина лета ракете је 80 м/с, у почетној фази по излетању из лансера, а максимална брзина је 186м/с. Домет ракете мининални 75 м, а маскимални 2.000м. кумулативна бојева глава има масу 2,5 кг и пробија 400 мм хомогеног челичног оклопа. Вођење ракете је полуаутоматско, а оператер само одржава коначницу нишана на циљу, а подаци за вођење се преко жице преносе на ракету. У преносној верзији посаду чине три војника. Нишанџија носи расклопљени лансирни уређај, а два помоћника по две ракете запаковане у лансирном контејнеру.
Модернизована верзија 9M111-2 Фагот М уведена је 1975. Овоје верзији повећан је домет на 2.500 м. Бојева глава пробија 460 мм хомогеног челичног оклопа.
Modernizovana raketa 9M111-2 Fagot-M (NATO oznaka AT-4 Spigot B) je u naoružanje uvedena 1975. godine. Ova varijanta ima domet povećan na 2500 m, a probija 460 mm čeličnog oklopa. Od 1979. godine u proizvodnji je modernizovani sistem za vođenje 9S451M, a kasnije su razvijene i termovizijske nišanske sprave 1PN86 Multat i 1PN65 Trakt.
Sistem Fagot se nalazio u naoružanju bivše JNA, pa je korišćen u sukobima na prostorima bivše SFRJ. Danas se nalazi u operativnoj upotrebi u Vojsci Srbije i Crne Gore, oružanim snagama Slovenije, Hrvatske, država bivšeg SSSR-a i Varšavskog ugovora, Grčke, Finske, Indije, Irana, Kuvajta, Sirije, Jordana, Južne Koreje, Nikaragve, Perua, Vijetnama…
T