Пише: Данко Боројевић
Синоћ је председник Републике Србије Александар Вучић, потврдио да ми купујемо вишенаменске борбене авионе Rafale F-4R. Јасно је ко дан, да се ми морамо решити руске технике из више разлога а један од основних јесте што је не можемо набавити нити одржавати,због санкција које су „западне“ земље увеле Русији. Један од сада сигурно највећих проблема јесте, транспортна хеликоптерска флота и шта ће код нас заменити проверени свестрани руски хеликоптер Ми-17В5?
ПРОБЛЕМИ СА ТРАНСПОРТНИМ ХЕЛИКОПТЕРИМА
Од 2016. године траје интензивно опремање Војске Србије новим наоружањем и опремом. Посебна пажња је посвећена јединицама РВ и ПВО. Набављено је око 30 нових хеликоптера не рачунајући Ми-17.
Основу хеликоптерских транспортних ескадрила од нестанка СФРЈ, како у ВЈ тако и данас У ВС чинили су хеликоптер Мил Ми-8Т. Те хеликоптере набавила је бивша ЈНА у броју од 93 примерка још далеке 1968. године. Највећи део је од нестанка нам заједничке државе, завршио на простору Србије. Данас у саставу РВ и ПВО лете још два ова хеликоптера, али је време да и они „иду у пензију“. Код нас су ови хеликоптери означени као ХТ-40.
Нормално, робустним и издржљивим светски признатим хеликоптерима без премца на смену су стигла млађа браћа, хеликоптери Ми-17. О њиховом квалитету нема потребе расправљати, свет им је мера.
Хеликоптере Ми-17 (Ми-17В5) покрећу два турбоосна мотора ТВ-3-117ВМ снаге 2000 коњских снага или 1493 киловата. Посаду чине три члана, хеликоптер има максималну брзину од 259 километара на час, оперативни радијус дејства 590 километара. У трупу носи до 28 војника или 4000 кг терета а споља на дизалици до 3000 кг терета.
Прва два хеликоптера Ми-17 у Србији стигла су још током деведесетих година прошлог века. Оба хеликоптера су завршила у саставу Јединице за специјалне операције републичке државне безбедности (ЈСО РДБ). У састав РВ и ПВО ови хеликоптери су из ЈСО пребачени током 2003. године. Један од ових хеликоптера имао је катастрофу 2015. године, док је други престао да лети 2017. године. Код нас су ови хеликоптери означени као ХТ-48.
Тако се ситуација са транспортним хеликоптерима код нас много закомпликовала. Прва два Ми-17В5 код нас су стигла 2016. године, тако да како ситуација стоји, 2025. године морају на ремонт, иако би то одређењем радњама у јединици могло бити одложено за коју годину. Додатна три хеликоптера Ми-17В5 испоручена су нам 2019. године, тако да они морају на ремонт 2028. године. Уколико у наредних пар година из Русије не буду стигла три нова наручена примерка њихова замена би можда могла бити обезбеђена набавком половних летелица, што би била нека врста привременог решења. Међутим, све је то под знаком питања. Ми можемо да ремонтујемо хеликоптере код нас у Моми и у Утви.
Али, како се проблеми на релацији Брисел-Вашингтон-Москва буду гомилали, јасно је да ћемо морати да у једном тренутку почнемо да размишљамо о замени ових одличних руских хеликоптера. Како ствари стоје, о томе већ морамо да почнемо да размишљамо и то убрзано, не сутра већ сад.
ФРАНЦУСКА СУПЕР ПУМА ИЛИ КУГУАР
Сарадња нас са компанијом Airbus је увелико остварена, па је логично да замена за Ми-17 буде хеликоптер из фамилије Super Puma/Cougar/Caracal који спада у исту класу летелица. Један од аргумента у прилог такве потенцијалне набавке јесте и чињеница да Хеликоптерска јединица наше полиције користи три хеликоптера H-215 Super Puma (AS-332L1, EC-225).
Aerospatiale је у радикалну модернизацију транспортног хеликоптера Puma ушао без Westlanda, партнера са којим је створио ту летелицу средином шездесетих година прошлог века. Super Puma је добила ефикасније моторе Turbomeca Makila 1A снаге 1327 киловата или 1778 коњских снага ојачана конструкција израђена је знатним делом од композитних материјала и осавремењена је авионика. У нове детаље спадају филтери испред усисника ваздуха, који спречавају улазак страних тела и залеђивање. Први хеликоптери АS-332B и АS-332C испоручени су купцима 1981. године. Наредне године довршене су варијанте АS-332М и АS-332L са трупом продуженим за 76 цм. Наоружање и опрема прилагођени су купцима. АS-332F је морнаричка верзија која може бити наоружана са две противбродске ракете АМ-39 “Exocet”” или са шест ракета АS-15ТТ, а могућа је варијанта са комбинацијом. Када је наоружана ракетама АМ-39 Super Pума се опрема радаром OMERA ОRB-32, а када носи АS-15ТТ или комбинацију са АМ-39, опрема се радаром Thomson-CSF “Agrion“.
Системом означавања, који је у Aerospatiale ступио на снагу јануара 1990. године, војне варијанте су преименоване у Cougar са пратећом ознаком АS-532. У понуди су били АS-532АC и UC са кратким трупом за транспорт 21 војника, АS-532АL и UL са дужим трупом за 25 војника, хеликоптер за трагање и спасавање над морем АS-532МC и противподморнички противбродски АS-532SC наоружан паром ракета АМ-39 “Exocet”, или вођеним торпедима. Са моторима Makila 1A1 снаге 1357 киловата или 1820 коњских снага, односно 1400 киловата или 1877 коњских снага. Хеликоптер превози 25 војника или 4500 кг терета унутар трупа.
Следећи корак је био развој још дуже варијанте Cougar Mk-II са моторима Makila 1A2 снаге 1569 киловата (2102 коњске снаге) са простором за 28 војника са опремом. Авијација француске копнене војске је тада наручила 20 хеликоптера Cougar Mk-II који служе као платформа за радар за осматрање бојишта HORIZON. Радар открива оклопна возила, камионе, хеликоптере и друге циљеве сличних димензија на удаљености од 150 км. Прикупљени подаци се преносе везом до командног места. Радарска антена на хеликоптерима опремљеним системом HORIZON, смештена је испод задњег дела трупа. Пре укључивања радара спушта се помоћу преклопног носача на позицију за осматрање.
Како се називо компаније мењао и она прелазила у европски конзорцијум, тако су се и ознаке хеликоптера мењале. Од AS-332 Super Puma, преко АS-532 Cougar до H-215M Cougar а постоји и унапређени хеликоптер Eurocopter EC725 Caracal сада Airbus Helicopters H225M Super Cougar. За који ћемо се ми хеликоптер од ових бројних верзија „француског планинског лава“ одлучити, остаје да се види.
Од бивших југословенских република ове хеликоптере у верзији AS-532AL Cougar користи Словенија и задовољна је истим.
РЕЗИМЕ
Транспортна хеликоптерска флота од свега пет хеликоптера Ми-17В5 за државу величине Србије је премала. Још чекамо на она три наручена Ми-17В5 из Русије. А они су већ одавно требала бити код нас. За сад ништа од тог. Стога је за Србију тренутно разумно потражити замену за Ми-17В5 уколико до краја деценије не буде било могуће набавити ваздухопловну технику из Русије, као ни одрадити ремонте и набавити резервне делове. А по свему судећи, неће бити могуће.
Јасно је, да се многима у Србији неће свидети ово сад изненадно форсирање приче о Французима. Међутим, то уопште више није битно. Одлучено је , хтели ми то или не, да се простор СФРЈ пацификује. Урадиће се то помоћу НАТО, а није искључено да је Србија за тај пут за ментора изабрала управо Француску.
Сигурно је, да ћемо због бројних притисака како споља тако и изнутра, да се одрекнемо руског наоружања и не само њега.
За израду текста коришћена је књига у рукопису: Данко Боројевић, Лексикон авијације.
Порекло фотографија у тексту: аутор Данко Боројевић