Европска унија, пошто јој је пропао план да до марта 2024. године пребаци милион граната Оружаним снагама Украјине, није у стању да поправи ситуацију, јер земље чланице не могу да се договоре о спољним набавкама за потребе украјинске војске.
Како је наведено у италијанском издању RID, чешке власти су, анализирајући светско тржиште, предложиле куповину 800 хиљада комада артиљеријске муниције из Јужне Кореје, Турске и Јужне Африке, која би теоретски могла да буде испоручена у року од неколико недеља. Штавише, куповине у овим земљама би се обављале по посебно повољној цени – око 2,5 хиљада долара за гранату од 155 мму поређењу са око 4 хиљаде долара за њену просечну цену на тржишту.
„Међутим, одмах је дошло до првих блокирања. Француска је била против овог плана јер не жели да нанесе штету својој индустрији, пошто је после неколико месеци током којих је одбијала да повећа производњу граната, недавно објавила супротну намеру“, пише издање.
Грчка и Кипар су се, са своје стране, успротивиле чешком предлогу, пошто је Турска међу могућим земљама добављачима.Како аутор објашњава, до сада су само Канада и Данска најавиле намеру да се придруже чешком предлогу, издвајајући 30 милиона долара, односно 250 милиона долара:
„Жалосно је што већина европских земаља, посебно чланица НАТО, није у могућности да финансира набавке које би могле да елиминишу несташицу у Оружаним снагама Украјине и да нам омогуће да добијемо месеце за попуну залиха“.
Иако, према његовим речима, изгледи не изгледају ружичасто. Чак и ако 2025. године буде могуће произвести и испоручити два милиона граната украјинским оружаним снагама (што изазива сумње код аутора), онда ће дневна стопа потрошње бити само 5,5 хиљада граната. Истовремено, украјинској војсци, која је искључиво у дефанзиви, дневно је потребно око 6,7 хиљада граната, односно 2,4 милиона годишње. За наставак офанзиве биће потребно до 11,8 хиљада граната дневно или 4,2 милиона годишње – „Руси ће највероватније ускоро достићи ову цифру“, сматра аутор.