Самит НАТО пакта у Букурешту 2008. био је прекртеница у многочему, а његове последице се и данас исећају у Европи и од када је почео рат у Украјини и даље се сви враћају на њега.
Наиме, те сад већ далеке 2008. године донета је била одлука да Украјина постане део Северноаталнске алијансе, али тад, као и сад већ 2023. није речено када.
Шта су конкретни потези тог чувеног самита НАТО пакта у Букурешту 2008. године?
Те 2008. године сви руски политичари у Русији су изразили своје неслагање у односу на проширење НАТО ка истоку.
„Демонизација Владимира Путина није политика“, упозорио је бивши министар спољних послова САД Хенри Кисинџер.
„Запад мора разумети да Украјина за Русију никад неће бити тек нека страна држава“, стрепње Руса морају да се схвате врло озбиљно, а Украјина никад не сме да уђе у НАТО, нагласио је тада Кисинџер.
На самиту НАТО пакта у румунској престоиници Букурешту у априлу 2008. тадашњи амерички председник Џорџ Буш млађи подржао је био план да Украјина и Грузија буду примљени у НАТО пакт иако је знао да ће то наљутити Русе, написао је швајцарски истраживач Данијел Ганзер у књизи Противзаконити ратови.
Проширење НАТО пакта на исток подржали су и Британци са примањем Украјине и Грузије у НАТО. Међутим, у закључном извештају из Букурешта 3. априла 2008. године писало је: “ НАТО подржава тежњу ка европским интеграцијама Украјине и Грузије. Савез је одлучио да би ове две земље требало да постану чланице НАТО. Оно што је интересантно Ганзер наводи да је тадашња немачка канцеларка Ангела Меркел подржала Бушев план да Украјина и Грузија буду примљене у НАТО.
„Рекли смо да Грузија и Украјина могу да постану чланице НАТО ако то желе“, признала је Меркелова 17. августа 2008 у Сочију у Русији.Ганзер пише да је то био сигнал да се Русима упале лампице. Он наводи да је тадашњи амерички амбасадор у Москви Вилијам Брнс, а садашњи директор ЦИА у интерном меморандуму упућеном чланицама НАТО које је објавио Викиликс – упозорио да чланство Грузије и Украјине у НАТО Русима „додељује осетљиви живац“
Ганзер наводи и да је те 2008 и само становништво у Украјини било подељено око чланства у НАТО пакту, посебно против тога била је руска етничка група, која се прибојавала да ће доћи до великог расцепа, насиља или чак грађанског рата“, гласило је јасно упозорење амбасадора Вилијам Брнса 1. фебруара 2008 и пре него што је одржан самит НАТО у Букурешту 2008. године.
Четрири месеца после самита НАТО пакта 8. августа 2008- Грузија је уз помоћ Американаца напала Јужну Осетију која је прогласила независност. Тадашњи грузијски председник Михаил Сакашвили је пре тога улазак своје земље у НАТО пакт прогласио националним приоритетом и надао се да ће уз помоћ Америке моћи поново да освоји Јужну Осетију. Русија се умешала и победила у том рату. Кратак рат који је водила Грузија била је предигра знатно опаснијег сукоба у вези са Украјином.
Џорџ Фридман из Стратфора тада је у светлу приче потпиривања сукоба између Немачке и Русије навео да је важно поптиривати различите фракције, па чак и Украјину снабдети наоружањем.
„Русија мисли да Сједињене Државе желе да разбију Руску Федерацију. Међутим, ја сматрам да не желимо да их убијемо, већ само да их повредимо“. рекао је он.