„Сулудо је мислити да се геополитички положај Русије променио уласком Финске у НАТО. Не, променио се геостратешки положај НАТО, јер напросто НАТО се граничио са Русијом преко Турске и на граници Калињинградске области. Сад су добили 1.340 км нове границе. Много је теже ту границу баранити са финске, него са руске стране. Јер напросто Финици немају стратешку дубину у правцу Хелсинкија и ту ће морати да поставе велики број трупа, што наравно да изискује много што- шта, а сукоб са Финцима, Русима би био много лакши него са Украјином, из простог разлога што би се ратовало на једном делу територије
Андреј Млакар
Овај наслов је мало модификована прича која је била објављена на једном другом сајту пре тачно годину година када је Финска под Саном Марин прва ушла у НАТО пакт. Текст је сада више него актуелан због тога јер русија планира да управно га руко-финској граници постави ракетну бригаду наоружану ракетним системима Искандер М и К са којим би могла да стави комплетну територију те до скор неутралне земље под ракетни удар.
Текст ћемо објавити у целости уз могућа скраћивања. Иако је објављен пре годину дана онније изгубио на актуелности. У тексту су дата казивања магистра за међународе односе Бошка Јовановића.
Полемика око уласка Финске у НАТО пакт не престаје од када се испред седишта НАТО у Монсу завијорила Финска застава. Ова држава је била најбржи кандидат који је за кратко време прилагодио војску и из де факто прешао у De Iure статус што се тиче чланства у алијанси.
Међутим, одмах се повела и прича о томе како би Русија могла реаговати у овом случају? Повећати број војника или поставити ракете којих никад на граници није било, са чиме би у тренутној ситуацији и сама финска престоница Хелсинки могла да дође под удар. Ту се неминовно покреће и питање Санкт Петербурга града на обали Финског залива и некадашње престонице Русије, да ли и он долази под удар.
„Санкт Петербуг је основао Петар Велики да би Русија изашла на море. Русија је тада имала само две опције да изађе на море: на северу на Балтику и на југу односно на Црно море, где је било доста мука и пуно ратова са Турцима од 17 до скоро краја 19 века.
Санкт Петербург је наравно био престоница руске империје и то је било седиште команде Руске царске морнарице. И поред тога Балтичко море, односно Фински залив пре свега је био непогодан за масовно ратовање на мору, и због тога Балтичка флота никад није била моћна као на пример Северна. Она је имала мале, покретне и брзе бродове углавном фрегате, корвете, ракетне топовњаче. Никаквих великих бродова није било. Просто Балтичка флота не може да изађе на отворено море. Да би дошла до отвореног мора, мора да пређе Финску, Шведску, Данску и део Норвешке, па онда тек на отворено море, започиње причу Јовановић.
„Балтичка флота је зато по структури ескадра, која има чисто одбрамбену функцију, јер напросто Фински залив може да се затвори минама. То није никакв проблем. Чак ни Финци нису имали никакве моћне бродове, јер бродови на Балтику имају споредну улогу и функцију. Десанта ће бити скоро па ништа или мало, јер Руси немају потребу да ратују са Финском ни на мору ни у ваздуху.
Да објасним о чему се ради?
Написао сам два текста један је писан пре уласка Финске у НАТО, а други се тицао руско-финског рата, где сам описао узроке зашто је Карелија припала Русији. То је 11 посто финске територије. Када трајно изгубите 11 посто територије не можете да се сматрате победницима, једино ако нисте пијани и живите у параленом свету. Иако се у западним медијима Финци представљају као победници, Финици нису победници. Они су тај рат изгубили. Године 1944. само руска добра воља је учинила да им се врати острво Ханко“ додаје Јовановић и наводи да су сами Финци ту територију препустили Русима.
С друге стране постоји и гледиште на Западу према коме је Стаљин доживео пораз у „Зимском рату са Финском, где је очекивао да ће совјетска армија „блицкригом“ покорити Финску 1939. у циљу померања границе за 25 километара и тако осигурати залеђе тадашњег Лењинграда у случају нацистичке инвазије. Међутим, Црвена армија се заглавила у Финској због чврсте „Манерхајмове линије“, која је подсећала на чувену „Мажино“ у Француској, и херојског отпора Финаца. Совјетски Савез је претрпео у том рату огромне губитке, избачен је из Друштва народа, а 82 касније уласком Финске у НАТО, северноатланска алијанса се приближила Санкт Петербургу на мање од 200 километара.Објаснићу зашто Руси имају једну просту могућност да поставе ракетне системе Искандер у град Виборг.
„Он се сад налази у Руској Федерацији. Удаљеност Хелсинкија од Виборга је 217 км или 135 миља. Русима је довољно да само у Виборгу поставе своје ракетне системе Искандер, који без проблема може да достигне Хелсинки и да простим бомбардовањем Хелсинкија принуде Финску на предају зато што је искуство рата у Украјини показало да од Искандера нема одбране. Од Искандера неће моћи ни да се бране Финци.
Ја не желим да дође до сукоба између Руса и Финаца. Сви знате да је Оле Холсти професор политичке психологије био мој пријатељи и ја се са тим поносим, али ово је одговор на чланак у коме се наводи да ће Русија морати своје подморнице из Мурманска да премести кад Финска уђе у НАТО. Наравно да неће морати и сад ћу објаснити зашто?
„Полуострво Кола и залив, који заклања то полуострво је идеално за заклањање Северне флоте. Северна флота Руске Федерације је једина океанска флота, која је дизајнирана да се бори са снгама НАТО у северном Аталнтику. Она има пуну, и потпуну покривеност. У Северној флоти налазе се подморнице класе Бореј, а некада су биле и Тајфун, нуклеарне подморнице Делта IV, најмоћнији брод Руске морнарице, Петар Велики, бивша ракетна крстарица Киров, која у себи има и системе С-300 и противбродске ракете. Он је сам 1986 принудио америчку Средоземну флоту да одустане од бомбардовања Либије. Е такав брод који је принудио целу америчку Средоземну флоту, да одустане од бомбардовања, то нема никакве везе са уласком Финске у НАТО
Мурманск није био угрожен и када је Финска била на страни Хитлера и када је Норвешка била окупирана. Мурманск је све време Другог светског рата био безбедна база за савезничке бродове и конвоје који су допремали помоћ у Совјетски Савез.
Балтичка флота
Балтичка флота је подељена на два дела. Једна део је у Санкт Петербургу и чине је класичне дизел-електричне подморнице класе Кило. Постоје унапређене подморнице класе Лада и погодне су за Балтичко море. Главна база Балтичке флоте налази се у граду Балтијску у Калињинградској области .
Калињинградска област је пројектована тако да се сама брани. Тамо има нуклеарног наоружања, С-400, Кинжала и свега најбољег што Русија може да понуди. Ствар је у томе што ће Балтичка флота да има искључиво одбрамбене задатке и то ништа не приморава Русију да мења у својој тактици, само што ће на финској граници образовати нове војне једнице. Финци ће морати много више да улажу у војни буџет да би се заштитили од суседа са којим имају границу дугу 1.340 км, а то значи лоша економија.
Међутим рећи на пример да Санкт Петербург може да буде окружен као Лењинград је бесмислено,јер не може из простог разлога, што је Русија добила савремено оружје.
Да би се окружио цео Санкт Петербург морало да се напада из правца Балтика и из правца Финске, али ту се види далековидост Стаљина, кога можемо да осуђујемо за руско-фински рат, или Зимски рат, али можемо да кажемо да је он био стратешки мислилац, јер тиме што је Карелија у саставу Руске Федерације, безбедност Санкт Петербурга је загарантована 100 процентно. Проблем код Руса је био и тај што им рат није познат због великог броја жртава, али ниједан рат се не оцењује према жртвама него према оствареним циљевима
Просто Русија може да се брани са мора ракетама и ничим другим не мора да се брани. Морате да знате да Санкт Петербург има 5 милиона људи, а сама Петербуршка област 15 милиона становника. У сваком случају, сам Санкт Петербург има становника колико и цела Финска.
„Сулудо је мислити да се геополитички положај Русије променио уласком Финске у НАТО. Не, променио се геостратешки положај НАТО, јер напросто НАТО се граничио са Русијом преко Турске и на граници Калињинградске области. Сад су добили 1.340 км нове границе. Много је теже ту границу баранити са финске, него са руске стране. Јер напросто Финици немају стратешку дубину у правцу Хелсинкија и ту ће морати да поставе велики број трупа, што наравно да изискује много што- шта, а сукоб са Финцима, Русима би био много лакши него са Украјином, из простог разлога што би се ратовало на једном делу територије“, закључује Јовановић.