Пише: Данко Боројевић
Убрзо по завршетку рата у Кореји, совјетски ваздухопловни стручњаци проценили су да њиховом ваздухопловству треба нови ловац одличних летних карактеристика који би им могао да обезбеди премоћ у ваздушном простору. На основу изјава добијених од совјетских пилота који су се борили у Кореји, одлучено је да нови ловац мора бити мали једноставни једномоторни одбрамбени ловац-пресретач брзине два маха који би пресретао ловце, средње и тешке тактичке и стратегијске бомбардере. То је у потпуности одговарало и максими совјетског конструктора Александра Јаковљева који је увек тврдио да ловац мора да буде омањи, лаки и што бржи авион.
РАЂАЊЕ БАЛАЛАЈКЕ
Конструкциони биро за експерименталне авионе Микојана и Гуревича ОКБ 155 већ 1953. године добија налог да изради пројекат лаког борбеног ловца и пресретача, који би са само једним мотором средње снаге достизао барем двоструку брзину звука и имао од наоружања најмање два топа калибра 30 мм.
Конструктори се на почетку нису могли одлучити за тип крила који ће бити употребљен. Пројектовање се одвијало у време кад и сами стручњаци за аеродинамику нису били сигурни какав би облик крила био најприкладнији. С једне стране стреласто крило било је прилично испробано, а с друге стране много се очекивало од делта крила са троугластом основом, које међутим, у пракси није било довољно испитано. После краћег оклевања, у конструкционом бироу одлучено је да се израде два упоредна прототипа како би се током самих тестирања утврдило које је решење боље. Први је настао прототип Е-2 са стреластим крилом под углом од 57 степени, а други прототип Е-4 са делта крилом које је у Совјетском Савезу, због свог облика, убрзо добило надимак „балалајка“. У свему осталом оба авиона су била индентична, имали су подједнако витак труп и стреласте репне површине. Оба прототипа су имала исти мотор Тумански РД-9Е који није одговарао прописаним перформансама, али је ипак омогућавао да се обаве барем основна упоређивања аеродинамичких особина и стабилности обе концепције крила.
Први је полетео прототип Е-2, за чијим командама се налазио пробни пилот Мосолов, 14. фебруара 1954. године, непуних годину дана после почетка пројектовања. Други прототип Е-4 први лет је обавио 16. јуна 1955. године, а за његовим командама се налазио пробни пилот Седов. Нови мотор Р-11 уграђен је у прототип Е-2А. У почетку су на прототипу Е-4, проблеме конструкторима причињавали нови мотор Р-11 и делта крило, али је то убрзо отклоњено. Међутим, нови прототип Е-5 највише ће допринети отклањању последњих сумњи у поузданост делта крила. Свој први лет нови прототип имаће крајем 1955. године, а за његовим командама налазиће се пробни пилот Седов. Нови авиони приказани су широј јавности на Дан совјетског ваздухопловства, јула 1956. године. Током ваздухопловног митинга у Тушину, нови авиони су у брзом прелету одушевили присутну публику и изазвали велико професионално интересовање међу присутним страним војним аташеима. На следећем прототипу означеном као Е-6, извршено је низ побољшања у погледу конструкције и опреме, а наоружање се састојало од два топа. Убрзо је из фабрике пристигло још неколико прототипова Е-6 и пробни пилоти Мосолов и Кокински су их детаљно испитали. На основу тих прототипова израђени су предсеријски авиони који су први добили опште познату ознаку и назив МиГ-21 и стигли до војних пилота који су дали коначну оцену њихове вредности.
СТИГАО ЈЕ FISHBED
НАТО је новом ловцу дао кодну ознаку Fishbed. МиГ-21Ф означен је као Fishbed-B, а МиГ-21Ф-13 као Fishbed-C. Као Fishbed-D означене су верзије МиГ-21ПФ и МиГ-21ПФ (СПС). Верзије МиГ-21ПФС, ПФМ, ПФМ-В, ПФМА, СПС, СПС-К означене су као Fishbed-F. Извиђачке верзије МиГ-21Р и МиГ-21РФ означене су као Fishbed-H. Fishbed-Ј постале су верзије МиГ-21С, СМ, М, МА, МФ, МТ, Н а верзија МиГ-21СМТ означена је као Fishbed-К. Верзија МиГ-21бис означена је као Fishbed-L, док је верзија МиГ-21бис-К означена као Fishbed-N. Двоседе верзије су по НАТО класификацији означене као Mongol. Тако је МиГ-21У понео ознаку Mongol-А, док су верзије МиГ-21УС и УМ означене као Mongol-B.
Прва серијска верзија постала је МиГ-21Ф, пет година после почетка пројектовања које је подстакао Корејски рат. Авион је био наоружан с два топа НР-30 калибра 30 мм, али је уместо левог топа често уграђивана додатна опрема попут система за вођење ракета ваздух-ваздух К-13. Располагао је и радарским даљиномером СРД-5МН База-6. Више различитих извора износе податке да је укупно израђено између 30, 40 и 93 авиона (20 у 1959. и 73 у 1960. години) верзије Ф. Напреднија верзија прве генерације овог ловца била је МиГ-21Ф-13 која је имала више горива, радарски даљиномер СРД-5НД Квант (НАТО ознака High Fix) домета 7 км, жироскопски нишан, топ НР-30 калибра 30 мм постављен с десне стране трупа као и две ИЦ вођене ракете ваздух-ваздух К-13А (Р-3С). Совјети су веома мало користили прве верзије ловца МиГ-21, иако су их у потпуности усвојили у сопствено наоружање. Наиме, они су чекали савршеније верзије које су најавили конструктори, те су прве верзије углавном извожене.
Индија је своје прве ловце МиГ-21 добила већ крајем 1961. године, била је то верзија Ф-13. Ова верзија је у наоружање РВ ФНР Југославије уведена у јуну 1962. године. Индонезија је током 1962. године примила од СССР 20 једноседа верзије МиГ-21Ф-13 и два двоседа МиГ-21У. То су били први авиони МиГ-21 који су употребљени у борби. Наиме, индонежански ловци МиГ-21Ф-13 употребљени су у операцији Trikora 1962. године током борби у Западној Новој Гвинеји. Финци су своје прве авионе МиГ-21Ф-13 добили априла 1963. године. Чехословачка је добила лиценцу за производњу ове верзије под ознаком С-106.
Кина је већ крајем 1959. године добила неколико авиона МиГ-21Ф-13 и документацију за лиценцу која није била комплетна. Убрзо после прекида односа Кине са СССР, Кина је производњи ловца МиГ-21Ф-13 на основу дела документације и неколико постојећих примерака који су послужили као основа за настанак кинеског ловца Ј-7.
Двоседа верзија за обуку МиГ-21У настала је на основу верзије МиГ-21Ф-13. Двосед за обуку МиГ-21УС имао је закрилца са системом за одувавање граничног вртложног слоја струјом топлог ваздуха. Двосед за обуку МиГ-21УМ је настао на основу једноседа МиГ-21МФ и имао је зависно од серије или мотор Р-11Ф2С-300 или нови мотор Р-13-300, као и четири носача за наоружање.
Пилоти су били одушевљени једноставним и поузданим управљањем новим авионом, али не и његовим перформансама, јер је на висини с муком достизао двоструку брзину звука. Пилоти су се жалили и на исувише мали број инструмената, на недовољно наоружање и на недостатак ефикасног радара. ОКБ је убрзано радио на побољшању авиона.
Већ 1961. године, приказан је на аеромитингу у Тушину прототип авиона МиГ-21ПФ с повећаним промером усисника, чиме је потпуно измењен облик предњег дела трупа и створен простор за велики покретни централни конус у коме је смештен радар. Серијски примерци ловца МиГ-21ПФ имали су радар РП-21 Сафир домета 13 км. Као значајније измене код ове верзије треба напоменити и уклањање топова, чиме је омогућена уградња једноставнијих ваздушних кочница,као и повећање точкова што је довело до појаве великих избочења изнад крила, премештај пито-цеви изнад усисника, проширење горњег дела трупа због повећања запремине резервоара на 2280 литара горива и уградње нове електронске опреме. Сви авиони МиГ-21ПФ добили су јаче моторе. Касније, новије верзије означене као МиГ-21ПФС добиле су систем за одувавање граничног вртложног слоја струјом топлог ваздуха, што је побољшало стабилност у слетању. Верзија МиГ-21ПФС добила је и радар РП-21М Сафир домета 19 км, који је омогућио и употребу полуактивно радарско вођених ракета ваздух-ваздух Р-3Р. Индија је добила извозну верзију ловца МиГ-21ПФ означеног као МиГ-21ФЛ. Прве верзије ловца МиГ-21ФЛ имале су радар Р-1Л и биле су наоружане само са две ИЦ вођене ракете ваздух-ваздух Р-3С. Индијски пилоти су о свом искуству са првим верзијама ФЛ обавештавали конструкторе Артјом Микојана и Михаил Гуревича и жалили се пре свега на недовољну носивост, слабо наоружање и мали долет, а имали су потешкоћа и због пуцања гума.
ОКБ је постепено решавао све проблеме. Прво су додали допунске резервоаре испод крила, а онда и контејнер ГП-9 са двоцевним топом ГШ-23Л калибра 23 мм испод трупа. Док су се ракете К-13А (Р-3С) показале неделотворним, топ се показао веома ефикасним. Модификовани ловац МиГ-21ФЛ добио је и нови радар Р-2Л. Постепено су у Индији постали све задовољнији својим ловцем МиГ-21ФЛ.
Верзија МиГ-21ПФМ је завршна варијанта са бољим пилотским седиштем испод промењеног крова кабине, чији се поклопац преклапао у страну и антенама у горњем делу вертикалног стабилизатора. Авионика је употпуњена радаром РП-21МА и усавршеним уређајем за навођење на циљеве у ваздуху са земље типа АРЛ-С Лазур, као и радио навигационим системом типа Искра. Веома значајна варијанта био је МиГ-21ПФМА, израђен у великом броју као авион с вишеструком наменом, с потпуно равним и дебљим горњим делом трупа у којем је смештена опрема а не гориво, и четири носача за две бомбе од по 500 кг и две бомбе од по 250 кг, четири НРЗ С-24, допунске резервоаре или ракете К-13А.
Једна од занимљивијих варијанти био је МиГ-21Н (према другим изворима носио је ознаку МиГ-21СН). Мало је познато да је ОКБ 1965. године израдио верзију која је била наоружана нуклеарном бомбом. Фабрички пројекат означен је као Изделије-95Н довео је до настанка авиона МиГ-21Н51, који је само даља варијација верзије МиГ-21С. Нови МиГ-21Н био је наоружан тактичком нуклеарном бомбом РН-25. Тачан број произведених авиона ове верзије није познат.
Извиђачки авион МиГ-21Р опремљен је био вишесензорским извиђачким уређајима, а у крајеве крила уграђене су му биле антене система за противелектронска дејства. Од извиђача се тражио већи долет. Због тога је изравната постојећа грба на горњем делу трупа, чиме је створен простор за више горива. Извиђачка опрема је упакована у контејнере – Д са седам камера за дневно аерофото снимање (шест камера АФА-39 и једна АФА-5), Н са једном камером УАФА-47 и блицем 188 ШТ за ноћно снимање, Р за радио-техничко извиђање (са апаратима Ромб-4А, Ромб-4Б и камером АФА-39), ЕД за електронско ометање и Т са ТВ камером. Савршенија верзија извиђача носила је ознаку МиГ-21РФ.
МиГ-21С је ловац са равним горњим делом трупа и новим радаром РП-22 Сафир-21 (НАТО ознака Jay Bird). Из њега ће настати верзија МиГ-21СМ, са уграђеним двоцевним топом ГШ-23Л у доњем делу трупа и четири поткрилна носача наоруţжања. За извоз је израђиван МиГ-21М са истим наоружањем, али са старијим радаром РП-21МА. МиГ-21МФ зависно од серије имао је мотор Р-11Ф2СК-300 или новији лакши мотор Р-13-300, коме је време између две ревизије продужено на 300 часова. На МиГ-21МТ и МиГ-21СМТ измењене су инсталације за гориво. Ловци МиГ-21СМ и МиГ-21СМТ будући да су били намењени совјетском ваздухопловству имали су радар РП-22 Сафир-21.
Југославија је своје прве ловце МиГ-21 добила још током јуна 1962. године. Кроз јединице југословенског ваздухопловства прошла су 264 ловца МиГ-21 у девет варијанти. Према другом извору кроз РВ и ПВО ЈНА прошао је 261 авион МиГ-21 у десет варијанти и то: 40 МиГ-21Ф-13 (Л-12), 18 МиГ-21У (НЛ-12), 36 МиГ-21ПФМ (Л-14), 9 МиГ-21УС (НЛ-14), 12 МиГ-21Р (Л-14и), 25 МиГ-21М (Л-15), 23 МиГ-21УМ (НЛ-16), 6 МиГ-21МФ (Л-15М или Л-16), 92 МиГ-21бис, бис-К (Л-17, Л-17К). Бојан Б. Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942-1992, ИСИ, Београд, 2006, стр. 346-347. – Аутор у својој књизи износи да је кроз ЈРВ прошло 283 ловца МиГ-21 и то: 41 МиГ-21Ф-13 (Л-12), 18 МиГ-21У (НЛ-12), 36 МиГ-21ПФМ (Л-14), 12 МиГ-21Р (Л-14и), 30+10 МиГ-21М, МФ (Л-15, Л-15М, Л-15и), 8 МиГ-21У (НЛ-14), 100 МиГ-21бис, бис-К (Л-17, Л-17К), 27 МиГ-21УС, УЛ (НЛ-16).
КРОЗ ПАКАО РАТА
Ловци МиГ-21 први пут су у борбама учествовали током индонежанске операције Trikora 1962. године, која је вођена у Западној Новој Гвинеји (данас индонежанска провинција Западни Иријан или Иријан Џаја).
Као што је већ познато, Индија је своје прве ловце МиГ-21 добила још крајем 1961. године. Због ограниченог броја и недостатка квалитетне обуке, ови ловци ће имати ограничену улогу током Индијско-пакистанског рата 1965. године. Међутим, овај сукоб је довео до драгоценог искуства у ваздухопловству Индије, те је одлучено да се убрза набавка ловаца МиГ-21 новијих верзија. Увођење већег броја авиона МиГ-21 у наоруţање ваздухопловства Индије довешће до тесног војног савезништва између Индије и Совјетског Савеза. Следећи војни сукоб између Индије и Пакистана 1971. године, показаће да је ловац МиГ-21 неприкосновени господар ваздушног простора. Током овог рата индијски ловци МиГ-21ФЛ господарили су ваздушним простором, остварујући тако ваздушну превласт над бојиштем. Индија је ове ловце користила и током Каргилског рата 1999. године.
Највише славе МиГ-21 стекао је током Вијетнамског рата. Ловац МиГ-21 у борбама на страни ДР Вијетнама први пут ће се појавити почетком 1966. године. Прва ваздушна борба између северновијетнамског ловца МиГ-21 и америчког ловачког авиона F-4 одиграла се 23. априла 1966. године. Тад је оборен један северновијетнамски МиГ-21. Међутим, од маја до децембра 1966. године однос губитака је био 4:1 у корист Северног Вијетнама. Што је довело до узбуне међу америчким ваздухопловним стручњацима. Поред старијег ловца МиГ-17 и МиГ-21 је постао ноћна мора за америчке пилоте. Због настале ситуације пуковник Робин Елдс (Robin Olds) добио је наређење да реши настали проблем. Он је наиме, осмислио ваздушну операцију Bolo како би решио настали проблем. Операција је спроведена 2. јануара 1967. године. Тог дана изнад ваздушног простора Вијетнама сукобило се 14 северновијетнамских авиона МиГ-21 са 28 америчких ловаца F-4C. Укупно је оборено седам северновијетнамских МиГ-21 уз могућност још два оборена ловца МиГ-21, док амерички ловци нису имали губитака. Ловци МиГ-21 запажену улогу су имали и током америчке ваздушне операције Linebacker која је изведена у две фазе. Наиме, пилоти на авионима МиГ-21 су били навикнути да више пута дневно полећу у сусрет америчким авионима, упркос америчкој бројчаној премоћи. Северновијетнамски пилоти су током Вијетнамског рата летели на ловцима МиГ-21Ф-13, МиГ-21ПФ, МиГ-21ПФМ-В и МиГ-21МФ. У периоду од 23. априла 1966. године па до 8. јануара 1973. године, РВ ДР Вијетнама изгубило је 68 авиона МиГ-21. Већ при крају Вијетнамског рата МиГ-21ПФ су ноћу пресретали и највеће америчке стратешке бомбардере B-52, а један су и оборили.
Током Израелско-арапског рата 1967. године, Израелци су у првих неколико часова уништили већину египатских МиГ-21, још на стајанкама. Само неколико их је полетело, па и те су оборила два израелска ловца. Сиријци, који нису били жртве првог напада, авионима МиГ-21 су преподне бомбардовали рафинерију у Хаифи, али већ после подне израелско ваздухопловство је кренуло на њих и до вечери уништило две трећине сиријских МиГ-21.
Египат ће ловце МиГ-21 користити и током Рата исцрпљивања. У операцији Кавказ СССР је ангажовао измеđу 100 и 150 својих пилота и 36 ловаца типа МиГ-21МФ. Совјетски пилоти и ловачки авиони МиГ-21МФ имали су египатске војне ознаке и базирали су на територији Египта. Због већих египатских губитака, у директне ваздушне дуеле са израелским ловцима учешће ће узети и ловци МиГ-21МФ за чијим командама су се налазили совјетски пилоти. Совјетски пилоти су успели да оборе 16 израелских авиона уз губитак четири ловца МиГ-21МФ. Почев од краја 1970. године, па до почетка 1973. године у СССР је кроз обуку у летењу на ловцима МиГ-21, прошло више младих египатских пилота. Поред тога они су изучавали и тактичку примену ловачких авиона у ваздушним дуелима. Обука је била тешка и захтевна. Трогодишњи врхунски тренинг изводили су одабрани совјетски инструктори. Због тежине саме обуке, већи број младих египатских пилота је страдао. Према неким изворима, у те три године интензивне обуке погинуло је више египатских пилота него у претходним сукобима са израелском авијацијом. Међутим, труд и напор младих египатских пилота су уродили плодом, што ће бити нарочито видљиво првих дана Октобарског рата. У пролеће 1973. године долази до ваздушног дуела између два египатска ловца МиГ-21 и шест израелских ловаца F-4Е. Египатски пилоти захваљујући врхунској обуци (коју су прошли у Совјетском Савезу), успевају да разбију формацију израелских ловаца и обарају један ловац F-4Е.
Првог дана Израелско-арапског рата 1973. године, Египћани су постигли потпуно изненађење. Египатски ловци МиГ-21 су успели да зауставе израелске ваздушне ударе оборивши четири израелска ловца Mirage-IIICJ уз губитак једног МиГ-21. Изнад Ел Мансоура 14. октобра 1973. године одиграће се највећа ваздушна битка тог рата. У јеку саме битке, у ваздушним дуелима сукобиће се 64 египатска ловца МиГ-21 и 120 израелских авиона F-4 и А-4. Временски, ваздушна битка трајала је 53 минута. Египат је изгубио седам ловаца МиГ-21 а Израел 17 авиона.
Египатски и либијски МиГ-21 међусобно су се сукобили и током краткотрајног али веома жестоког сукоба 1977. године.
Током ваздушног сукоба између сиријских ловаца МиГ-21 и МиГ-23 и израелских ловаца F-15А и F-16А изнад долине Бека 1982. године, сиријски ловци претрпеће тешке губитке.
Сомалски ловци МиГ-21 сукобили су се током Огаденског рата 1977-1978. године, са етиопским ловцима F-5А. Пошто је Етиопија из СССР добила ловце МиГ-21, ти ловци ће бити употребљени у контраофанзиви која је изведена против сомалских снага 8. јануара 1978. године.
Кубански ловци МиГ-21 биће употребљени у Анголи током осамдесетих година XX века. Наиме, током грађанског рата у Анголи кубански ловци МиГ-21МФ у неколико наврата сукобили су се са јужноафричким ловцима Mirage F-1CZ и Mirage-IIICZ.
Ирак ће своје ловце МиГ-21 употребити против Ирана, током осмогодишњег рата од 1980. до 1988. године. На почетку рата у Авганистану (совјетска интервенција од 1979. до 1989. године), примарни ловац и ловац-бомбардер био је МиГ-21бис. Међутим, убрзо ће авионима МиГ-21 на смену доћи јуришници СУ-25 и ловци МиГ-23МЛД. МиГ-21 узеће учешће и у сукобима вођеним током деведесетих година XX века.
НОВИ ЛОВАЦ
Лаки ловац одличних маневарских карактеристика који је прославио ваздухопловну индустрију СССР доживео је нову ренесансу. Наиме, руски МАПО МиГ и израелски IAI и Elbit понудили су модернизацију овог ловца на нови, виши стандард, који корисницима нуди добијање савременог ловца једнаког по својим борбеним и летним карактеристикама авионима четврте генерације.
Руска модернизација означена као МиГ-21-93 настала је као директан одговор на индијски захтев за модернизацијом око 200 ловаца МиГ-21бис, направљених по лиценци у Индији током осамдесетих година XX века. Први пут је јавно представљен током ваздухопловног сајма одржаног 1994. године у Берлину.
Програм модернизације обухватао је уградњу савремене авионике, која обухвата, уградњу радара већег домета и отпорности на електронско ометање, нови нападно-навигациони систем, систем веза, систем HOTAS, а такође и савремено наоружање. У авион је уграђен вишенаменски, кохертно импулсно-доплерски радар Копје (развијен из радара уграђеног у МиГ-29М), с могућношћу детекције ваздушних циљева у доласку до 57 км, а при одласку 25 до 30 км. Радар је способан да истовремено прати највише осам циљева, с могућношћу једновременог дејства до два циља. Индија је модернизовала 125 ловаца МиГ-21бис на стандард МиГ-21-93, а авиони су означени као МиГ-21 Бисон.
Израелска модернизација означена је као MiG-21-2000 Lancer. Израелци су понудили у зависности од потребе купца, интеграцију израелског радарског даљиномера EL/M-2001B (ловац-бомбардер и двосед за обуку) или правог радара EL/M-2032 (ловац-пресретач) поред тога уграђује се и компјутер мисије, два вишенаменска приказивача, HUD, систем HOTAS и уређај за пренос података. Главни циљ израелске модернизације био је, да се модернизованом авиону омогући да носи и да дејствује постојећим и савременим наоружањем источног и западног порекла. На овај стандард модернизовани су ловци РВ Румуније, Камбоџе, Хрватске, Уганде, Етиопије и Замбије.
Међутим, време је учинило своје, тако да су авиони МиГ-21 већ углавном повучени из наоружања. Данас лети у свега неколико ваздухопловстава у свету.
Овај компликовани развој, коме нема равног међу млазним авионима, означава и дивовски рад највећег конструкторског тима у свету.
Познати британски ваздухопловни стручњак и публициста Бил Ганстон (Bill Gunston) још за свог живота написао је следеће: „МиГ-21 најславнији је ловачки авион на свету. МиГ-21 је израђен у више примерака но било који други ловац након Другог светског рата; израђен је у бројнијим верзијама но ма који други авион Другог светског рата; већ до сад је у наоружању провео више година но било који други војни авион и остаће у њему још дуги низ година; борио се у више ратова и на више различитих крајева света но ма који други ловац у историји ваздухопловства; користио се у више ваздухопловних армија но ма који други ловац – по садашњим оценама у најмање 37 и највише 49 земаља – што ниједан авион није достигао“.
Легендарни ловац, који се уписао златним словима у светску ваздухопловну историју.
За израду текста коришћена је следећа литература:
Данко Боројевић, Паклена крила , млазни борбени авиони у рату 1943-2004, СГЦ, Београд, 2009.
Данко Боројевић, Драги Ивић, Енциклопедија млазних ловачких авиона, Ауторско издање, Пожаревац, 2012.
Данко Боројевић, Драги Ивић, Жељко Убовић, МиГ-21, Легенда Хладног рата, Рума 2015.
Бојан Б. Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942-1992, ИСИ, Београд, 2006.