ZELENSKI POZDRAVLJA “HEROJSTVO” UKRAJINE NA TREĆU GODIŠNJICU RUSKE INVAZIJE

Ukrajinski lider Volodimir Zelenski pozdravio je u ponedeljak „otpor“ i „herojstvo“ svoje zemlje na treću godišnjicu ruske invazije, pošto su evropski lideri stigli u Kijev u znak solidarnosti.

Odluka ruskog predsednika Vladimira Putina da pokrene, kako je rekao, „specijalnu vojnu operaciju“ pokrenula je najveći sukob u Evropi od Drugog svetskog rata.

Desetine hiljada vojnika — sa obe strane — i ukrajinski civili su ubijeni, gradovi širom juga i istoka zemlje su sravnjeni, a milioni primorani da napuste svoje domove.

Ali tri godine nakon što se Zapad okupio iza Ukrajine i Zelenskog, Trampov povratak u Belu kuću zapretio je da ugrozi tu koaliciju podrške i doveo je u pitanje vitalnu vojnu i finansijsku pomoć u kritičnom trenutku rata.

Ruske trupe i dalje napreduju na istoku, a Moskva je ohrabrena Trampovim diplomatskim dometom i njegovim skepticizmom u pogledu dugoročne podrške Kijevu.

Zelenski je u ponedeljak pozdravio „tri godine otpora. Tri godine zahvalnosti. Tri godine apsolutnog herojstva Ukrajinaca“, dodajući: “Zahvaljujem svima koji to brane i podržavaju“.

Stigavši u Kijev vozom, šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da se Ukrajina bori „za opstanak“ i da je „sudbina“ Evrope u pitanju u Ukrajini.

„Danas smo u Kijevu, jer je Ukrajina Evropa. U ovoj borbi za opstanak nije u pitanju samo sudbina Ukrajine. To je sudbina Evrope“, rekla je ona u objavi na mreži H.

Brisel je u ponedeljak “napao” Rusiju novom rundom sankcija usmerenih ne samo na „rusku flotu u senci, već i na one koji podržavaju rad nesigurnih naftnih tankera, kontrolore video-igara koji se koriste za upravljanje bespilotnim letelicama, banke koje su zaobilazile naše sankcije i propagandne kuće koje su širile laži“, rekla je visoka diplomata Evropske unije Kaja Kalas.

U očiglednom prekoru Trampovim potezima da Kijev makne iz pregovora o tome kako da se okonča rat, predsednik Saveta EU Antonio Košta je rekao: „U Ukrajini, o Ukrajini, sa Ukrajinom“.

Predsednici ili premijeri Kanade, Danske, Estonije, Finske, Islanda, Letonije, Litvanije, Norveške, Španije i Švedske stigli su u ponedeljak ujutru u Kijev, prema njihovim objavama na društvenim mrežama i ukrajinskom javnom servisu Suspilne.

‘Prekretnica’

Zelenski je rekao da će 13 lidera biti u Kijevu u ponedeljak, a da će se još 24 pridružiti specijalnom sastanku na mreži.

Ukrajinski lider je rekao da se nada da će to biti “prekretnica“.

On poziva na bezbednosne garancije od pristalica Kijeva kako bi se osiguralo da Rusija ne koristi nikakav prekid vatre za ponovno naoružavanje i napad kasnije.

U nedelju je ponudio da podnese ostavku ako bi to značilo da bi Ukrajina mogla da dobije članstvo u NATO.

Kremlj je uoči godišnjice ponovio stav Rusije da se neće odreći teritorije koju je zauzela na istoku i jugu Ukrajine.

Moskva je takođe rekla da neće prihvatiti prijem Ukrajine u NATO.

Tramp gura i Ukrajinu i Rusiju za brzi završetak rata.

Pokrenuvši uzbunu u Kijevu i širom Evrope, ponovo je pokrenuo diplomatiju sa Moskvom, pozivajući Putina na 90-minutni telefonski razgovor i poslavši državnog sekretara Marka Rubija u Saudijsku Arabiju na sastanak sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom.

Na bojnom polju, ruske trupe su napredovale, dok je Ukrajina u ponedeljak tvrdila da je pogodila rusku rafineriju nafte jugoistočno od Moskve u svom najnovijem napadu dronom duboko iza linije fronta.

‘Ne želim da odustanem’

Francuski predsednik Emanuel Makron trebalo je kasnije u ponedeljak u Vašington na sastanak sa Trampom.

Rekao je da planira da kaže republikancu: „Ne možete biti slab pred predsednikom Putinom”.

Evropa je ostavljena da se trudi da odgovori jer Tramp i njegov tim ne samo da dovode u pitanje podršku Ukrajini, već i deceniju transatlantske bezbednosne saradnje između Sjedinjenih Država i njihovih ključnih evropskih saveznika.

Ukrajinski vojnici na istoku rekli su za AFP da su nervozni zbog Trampove ponude za brzi prekid vatre.

„To me više plaši. Zato što najkrvaviji trenuci uvek dolaze pre primirja“, rekao je Andrii, 25-godišnjak koji služi u ukrajinskoj vojsci na istoku.

„U ovom ratu ne brojite dane, nedelje, brojeve ili bilo kakve datume“, rekao je Nikola, 38-godišnji komandant oružja stacioniran u istočnom regionu Donjecka.

„Ne želim da odustanem od ukrajinskih zemalja… mi se toliko dugo borimo“, rekao je on za AFP uoči godišnjice.

“Ali svi su umorni od rata.”